Боривој Герзић (Београд, 1959) српски је писац, преводилац и лексикограф. Његова проза, поезија, есеји и преводи објављивани су у југословенским и српским књижевним часописима (избор: Летопис Матице Српске, Београдски књижевни часопис, Писмо, Поља, Мостови, Реч, Време, Данас, Политика), приповетке и преводи извођени су на београдском радију а преводи играни у позоришту.
Дипломирао је Општу књижевност и теорију књижевности 1984. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду.
Средином осамдесетих година прошлог века водио је Демо-позориште у биоскопу „Топчидерска звезда“ у Београду. Крајем осамдесетих (1987) основао је издавачку кућу Истар (до 2003. објављено 16 наслова), а у Студентском културном центру у Београду је организовао и водио Први скуп независних издавача Југославије (1988).
Средином деведесетих (1994-2000) био је уредник београдског часописа за савремену културу Етерна са Снежаном Ранковић, а од 1997. до 2000. главни уредник програма Дома омладине Београда. Књижару Маћадо покренуо је у Београду (2002–2008), као и Домаћу галерију у оквиру књижаре. Радио је и као возач, кувар, физички радник, продавац, хотелски службеник, наставник, књижар, таксиста. Од 2010. године потпуно се посветио писању, а од 2013. живи на свом имању на обронцима Трешњевачке долине код Рудника.
Члан је Српског књижевног друштва и Удружења књижевних преводилаца Србије.
У децембру 2024. године, Народна библиотека Србије организовала је програм под називом „Боривој Герзић, човек и дело” посвећен његовом стваралаштву.
Проза и поезија Прву књигу, Тророг, објавио је 1987. као самиздат са Милицом Томић и Радишом Црним. Следе збирке прича Мало горе и распашће се под псеудонимом Балк Гудур (1992) и Манијева завршница (1995). Наредне три – Један живот какав јесте (2012), Последње ствари (2014) и Прича. Љубав (2016) у издању Рендета, ушле су у најужи избор неколико престижних домаћих награда.
Студију о феномену умирања Кореографија мориенди објавио је 2016. године , а биографију Самјуела Бекета – Бекет: човек и дело 2019. године . Исте године, драма Срне без пушке ушла је у најужи избор за Стеријину награду за најбољи драмски текст. Збирку Ја свако (и друге песне) објавио је 2022 године, a 2024. године изашао му је роман Лутам сад мртав светом који је ушао у најужи избор за НИН-ову награду и награду „Београдски победник” и добио награду Града Београда 2024. за књижевност.
Преводи Са енглеског је превео дела двадесетак аутора, између осталих Месечину и друге драме Харолда Пинтера (2005), позоришне комаде Сема Шепарда, Олбија, Мамета, Артура Копита и др., Тамни лавиринт Лоренса Дарела (2007), Џојсове, Бекетове, Карверове и Макјуанове приповетке, Диланову поему Мучко убиство.
Преводи играни у позоришту (избор) Убица, Ентони Шефер - режија Ања Суша, Београдско драмско позориште, 1998. Време забаве, Харолд Пинтер - режија Едуард Милер, Црногорско народно позориште, 2000. Амерички бафало, Дејвид Мамет – режија Владимир Јефтовић, Театар Култ, Београд, 2006. Пут за нирвану, Артур Копит - режија Ива Милошевић, Атеље 212, 2004. Папирнати Пинтер, режија Марко Костић, уметнички директор Наташа Миловић, Сцена Царина, 2011 (Харолд Пинтер - Станица Викторија, Још једно пред одлазак, Горштачки језик, Гласови породице) Брачна игра, Едвард Олби - режија Ивана Ђилас, Атеље 212 - Театар у подруму (1998); режија Драган Николић, Културни центар Инђија, 2015; режија Давид Алић, Позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин, 2022. Вртешка, Артур Шницлер - режија Даријан Михајловић, Позориште „Бошко Буха“, 2019. Гласови породице, Харолд Пинтер - режија Александар Јовановић, Радио-телевизија Црне Горе, 2020.
Филм Аутор је документарног филма Срби дочекују бомбардовање (1999).
Речници Аутор је Енглеско–српског речника фраза и идиома (1994), Речника англо–америчког сленга (1997), Речника савременог београдског жаргона (2002) са Наташом Герзић и Речника српског жаргона (2012) - „Огромна, разноврсна и добро изабрана грађа одакле жаргонизми потичу, њихов број и шароликост жаргонских група (војнички, политички, наркомански, стручни итд.), из којих су жаргонски изрази изабрани. као и добро језичко осећање и компетенција аутора, условили су да се без устезања може рећи да је ово најбољи и најпоузданији речник актуелног, и не само актуелног, српског жаргона (и колоквијалног језика уопште).” - Проф. др Александар Милановић, Београд, 20. јун 2011.
Монографије Приредио је монографије свог брата Душана Герзића Gera – I, Myself and Others (2003) и Герин скицен-блок (2013), као и и монографије Сања Рудић (2011) и Суперстарс – манијачки водич кроз Фектори Ендија Ворхола и Велвет Андерграунд (2003).
Антологије Приређивач је (са Аријаном Божовић) антологије светске приче Куле, градови – Мајстори кратке прозе: од Гогоља до Фостера Воласа (2013). Номинације и награде Герзић је добитник награде Матице српске „Лаза Костић” 2006. године – за превод (2005): Месечина и друге драме, Харолда Пинтера и добитник Награде Града Београда „Деспот Стефан Лазаревић” (2024) за целокупно дело и роман Лутам сад мртав светом.
Његовe књиге нашле су се у најужим изборима за престижне награде:
Збирка приповедака Један живот какав јесте – најужи избор за награду „Биљана Јовановић“ (2013) и шири избор за награду „Меша Селимовић“ (2013); Збирка приповедака Последње ствари – најужи избор за „Андрићеву награду“ (2015) и награду „Биљана Јовановић“ (2015) и ужи избор за награду „Исидора Секулић“ (2015); Збирка приповедака Прича. Љубав – на листи 10 најбољих књига у 2016. години по избору књижевних критичара Културног додатка Политике; Драма Срне без пушке – најужи избор за Стеријину награду 2019/2020. Биографија Бекет: човек и дело – најужи избор за Виталову награду 2020 и Награду Дома културе Студентски град за најбољу нефикцијску књигу у 2020. Збирка песама Ја свако– шири избор за награду „Биљана Јовановић“ 2022 Роман Лутам сад мртав светом – најужи избор за НИН-ову награду и награду „Београдски победник”.
Други о Герзићу и његовим књигама „Приче Боривоја Герзића нису увек лако разумљиве и приступачне, али је, чак и у пасажима који траже додатну пажњу, јасна њихова иновативност на пољу језика, стила, форме, карактеризације и организације текста.“ Драган Бабић, Поља
„Герзић је одличан стилиста, подстакнут и надахнут филмским начином нарације, па се многе његове странице опажају као филмови препуни кратких кадрова, монтираних брзим темпом, често те реченице имају реч-две. Његов књижевни израз је суманут, фуриозан, снажан, виртуозан, сав некако израњављен, пун бола, пун страсти, никад мизантропски, пун љубави према људима, па и онда кад су јадни и без икаквих видика, па и онда када умиру.“ Данко Стојић, Књижевне новине бр. 1212-1213, април-мај 2013.
„Бора Герзић је отац српског андерграунд и рокенрол издаваштва. После Машићевих 'Независних издања', Борин 'Истар' (1987) био је најстарија приватна издавачка кућа код нас, а он сам је аутор драгоцених пионирских речника енглеског сленга и фраза и идиома, као и речника београдског жаргона. Са енглеског је превео десетак књига и драма. Као писац, објавио је три збирке изванредних приповедака које неоправдано још нису признате као прворазредна српска модерна литература. Вероватно зато што Бора Герзић упорно инсистира да је он сам, и све што ради – последња одбрана праве урбане маргине. Врло запажено водио је и књижару и галерију Маћадо у Крунској улици, која је врло брзо постала и 'miting point' независних млађих култ и рок стваралаца.“ Мирјана Бобић Мојсиловић, МТС Клуб, 2006.
„Много више књига је превео него што их је написао, и зато књижевни кругови препознају Боривоја Герзића пре свега као преводиоца. Међутим, Герзић је један од наших најбољих савремених писаца прича, и време је да у домаћој књижевности добије место које заслужује. Његов стил је сасвим особен, модеран и обогаћен великим познавањем сопственог језика и светске литературе. Неминовно ћете се заљубити у ове приче, јер су дубоке, слободне и сензуалне.”Јелена Ленголд, јул 2014. (из приказа збирке прича Последње ствари).
"Лутам сад мртав светом један јунак вам пева на вечну радост и вечну муку. Роман помахниталог језика и преливајућег срца, роман крика и тишине роман о почетку, непочетку, крају, некрају, преплитању, очају и екстази. Роман о смрти и жудњи, бесмислу и небу, без страха и лажи. Роман преживелог неживелог мушкарца, човека, великог човека који прометејски витла ватром истине и спознаје. Тај исти се часом преметне у набрекли уд. Онда он каже, Господе, зашто си ме оставио. Ето га опет, тужни витез иде ливадом. Да би постао бог мораш да склопиш очи каже он. А ја кажем велика ствар је написана, спознајна, смислена, разиграна у меланхолији безданој стрмоглава, мудра до неба, невина. Написао многолики човек писац. Напокон." Милена Марковић
„Боривој Герзић (1959) један је од најоригиналнијих, најсвестранијих, а истовремено и најсамозатајнијих савремених српских књижевних стваралаца. Герзић је и приповедач и романсијер и песник и преводилац и антологичар и лексикограф, али и аутор жанровски неодредивих и апартних књига. У свему што пише, огледа се једна осебујна поетика, као и висока писменост. Истовремено, ако на нашој сцени постоји писац чија је биографија „америчка“, невезана за академију, институте и синекуре, онда је то управо Герзић.
Његов роман Лутам сад мртав светом (Ренде, 2024) обележио је романескну годину у српској књижевности, а унутар Герзићеве широке библиографије намеће се као она књига у којој се састају скоро све његове „литарарне силнице“. Његова проза густа и лирска, налик понешто на Бекетову, неоптерећена је актуелним књижевним модама. Питања која Герзић у свом роману отвара су филозофска и метафизичка.
Око овог романа створио се консензус практично свих виђенијих књижевних жирија у овој сезони. Награда „Деспот Стефан Лазаревић“ додељује се у истој категорији за све књижевне жанрове, као и за преводе. Међу пријављеним насловима из прошлогодишње продукције, Герзићев се убедљиво наметнуо као најбољи. Такође, мада се награда по пропозицијама додељује за конкретну књигу, у досадашњој пракси, увек се у обзир узимао целокупан опус. Гледано из било које перспективе, Герзић као лауреат чини част овој награди и с разлогом се уписује у часну колону њених претходних добитника.” Мухарем Баздуљ (из образложења жирија за доделу Награде Града Београда „Деспот Стефан Лазаревић“ за књижевност 2024).
Референце
Спољашње везе Боривој Герзић Издавачка кућа Ренде Портал за културу југоисточне Европе Делфи књижаре
Категорија:Рођени 1959. Категорија:Књижевници из Београда Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски преводиоци Категорија:Српски лексикографи Категорија:Чланови Српског књижевног друштва Категорија:Чланови Удружења књижевних преводилаца Србије Категорија:Студенти Филолошког факултета Универзитета у Београду