Mario Kart 64 је тркачка видео игра из Mario Kart серијала креирана и објављена од стране компаније Nintendo за конзолу Nintendo 64. Игра је други наставак у Mario Kart франшизи и наследник игре Super Mario Kart (1992) за Super Nintendo Entertainment System. Игра је објављена у Јапану 14. децембра 1996; у Северној Америци 10. фебруара 1997; и у Европској Унији 24. јуна 1997.
Промене из оригиналне игре укључују прелазак са полигонског модела на праву 3Д компјутерску графику за дизајнирање стаза и могућност учествовања до 4 играча одједном. Играчи преузимају контролу над једним од 8 ликова из Марио франшизе, који се тркају на 16 стаза (4 у сваком од 4 купа) са предметима које могу повредити противника или помоћи кориснику. Померање у тро-димензионалну графику дозволио је карактеристике стазе који нису били доступни у оригиналној игри са Мод 7 графиком, као што су промене у надморској висини, мостовима, зидовима и јаме. Међутим, ликови и предмети су остали у 2Д пре-рендерованим спрајтовима. Игра је постигла огроман успех и била је генерално похваљена за забаву и за често поновно играње због својих модова где могу играти више играча. Игрица је проглашена за једну од најбољих видео-игара свих времена.
Игра Mario Kart 64 је тркачка видео игра у којој играч контролише један од осам одабраних Марио ликова на неколико тркачких стаза које варирају по облику и теми. Током трке, играч може покупити насумичне предмете из специјалних кутија које су постављене на насумичним областима на стази које се користе за промену позиције и постизање предности. На пример, купа трупа шкољке и банане дозвољавају играчу да нападну противнике и да их успоре, и печурке које дају играчу привремено убрзање и могућност скакања. У односу на прошлу игру, играчи могу носити више од једног предмета у исто време. Mario Kart 64 има 16 тркачких стаза и 4 стаза за битку. Ово је прва игра у Mario Kart серијалу која подржава слипстриминг.
Режими игре Постоје четири режима игре доступним у Mario Kart 64: Трка за Награду, Надметање, Против и Битку. Трка за награду подржава оба; самостално и такмичарску игру у више играча, док остали модови само подржавају један или други.
Трка за Награду — У овом моду учествују један или два играча у четири узастопне трке у три круга, сваки са различитом стазом, на један од четири одабрана купа (Печурка, Цвет, Звезда или Специјални) против седам (или шест) компјутерских играча. Када играч заврши трку, добија поене у завиности који је по реду завршио трку и редослед пласмана се преноси на следећу трку као нова стартна позиција. Ако играч стигне на пето или место испод, играч мора поновити трку. За разлику од Super Mario Kart, играч може поновити трку бесконачно пута, док у првој игри играч може поновити трку свега три пута. Након завршетка све четири трке, трофеји се додељују играчима са највише освојених поена, бронзани трофеј за треће место, сребрна медаља за друго место и златна медаља за прво место. Ниво тежине се мери у јачини мотора: 50, 100 или 150кц. Постоји додатна откључавајућа тежина звана "Екстра", која дозвољава играчима да се тркају на брзини од 100кц на стазама које су обрнуте са лева на десно. Ово је прва игра у серији која је додала ову ствар. Каснији наставци су назвали ову ствар "Огледало Мод" или "150кц Огледало Мод".
Надметање — Ово је једини мод где може само један играч да игра где је циљ да се заврши трка са три круга на одабраној траци за што краће време. Нема противника тркача или кутије са предметима, али ће играч на почетку трке добити три печурке. За сваку стазу, само најбољих пет резултата се чувају, и најбржи појединачни круг на некој стази биће сачуван. Играч може одабрати трку против дух тркача, који ће имитирати противникову кретњу из прошле трке. Подаци о духу са највише две стазе могу бити сачуване трајно само на Контролер Пек уређају. Међутим, на виртуелној верзији Mario Kart 64 објављену за Ви конзолу је некомпатибилан са уређајем и не може да сачува податке духа.
Против — Два или четири играча се такмиче у појединачним тркама на било којој стази без компјутерских играча. Са два играча, укупан број победа за сваког играча је забележен, и у мечевима са три или четири играча, број првопласираних, другопласираних и трећепласираних победа је забележено за сваког возача.
Битка — Овај мод, подржава од два до четири играча, има "борбу до последњег" режим где играчи нападају један другог са предметима унутар једне од четири одабраних арена. Играчи почињу меч са три балона закачених за сваки карт. Играч губи један балон сваки пут када је његов лик погођен једним од противникових предмета за напад и испада из игре ако изгуби сва три балона. Меч се завршава када само један играч остане и он бива проглашен победником. У мечу за три или четири играча, прва два играчева лика која изгубе сва три балона, трансформишу се у "мини карт бомбу" и губи могућност да победи меч. Мини Карт Бомба и даље може бити контролисан од стране играча и може нанети штету само једном, након чега играч више не може да учествује. Мапа тркачке стазе са играчевим локацијама може се видети као минијатурна мапа, правоугаона трака напредовања играча (ранк података), или уместо тога може бити приказан брзинометар. На Јошијевој долини, правоугаона трака неидентификује играче због неодређености пута курса.
Игриви ликови Mario Kart 64 садржи осам игривих ликова: Марио, Луиђи, Принцеза Бресква, Тоуд, Јоши, Баузер, Варио и Донки Конг. Ликови су подељени у три класе тежине: лаки, чији картови постижу максимално убрзање и највећу брзину у замену за малу тежину; тешки, чији картови имају већу тежину да одбаце друге играче и губе мању брзину током окретања, али имају проблем са достизањем највеће брзине и убрзања и средњи, који имају осредње убрзање и исту највећу брзину као тешки, али имају много бољу контролу управљања. Игра је требала оригинално да садржи лика звани Камек, негативца из игре Јошијево Острво, пре него што је замењенем за Донки Конгом.
Развој Израда ове игре је кренула 1995. са именом Super Mario Kart R, где Р означава "рендерован". Игра је била у развоју заједно са Супер Марио 64 и Легенда о Зелди: Окарина Времена, требало је да буде прва игра за Нинтендо 64 конзолу, али више ресурса је дато за друге две игре. Креатор Марија, Шигеру Мијамото је био и продуцент ове игре и доста се консултовао са директором игре Хидеки Коном. Неки ранији снимци игре су били приказани на Шошинкаи Шоу у Јапану 24. новембра 1995. Мијамото је изјавио да је игра 95% завршена, али Нинтендо је одабрао да не приказује игриву верзију због тешке логистике на демонстрацијама ствари за игру за више играча. Прототип игре приказао је Перо предмет из Super Mario Kart и Камеком као један од осам оригиналних ликова, који је замењен за Донки Конгом у коначној игри.
Играчева возачка контрола је дизајнирана да буде сличка оперативном радио-контролисаном ауту. Mario Kart 64 садржи стазе које су скроз рендероване у 3Д, и билбординг да прикаже ликове и предмете кроз коришћење Напредног Карактерног Моделовања (НКМ), МИПС процесора, и Силикон Графике радне станице. Коно је изјавио да, кроз рендеровање ликова као 3Д моделе није био немогућ, приказ осам истовремених 3Д ликова би надјачао процесорску снагу конзоле. Заправо; ликови су састављени од пре-рендерованих спрајтова које приказују ликове кроз разне углове како би симулирали 3Д појављивање, слично Super Mario Kart-у, Убилачком Инстинкту, Крстарење у Америци. Ретка, програмер игре Донки Конг Земље, обезбедили су модел Донки Конга. На половини у продукцији игре, десио се пад хард диска, који је резултовао да се оригинални модели ликова трајно изгубе. Били су присиљени да преправе "око 80%" модела ликова, и да ажурирају екран за избор ликова тако што су га анимирали уместо да буде статичан, што није било у оригиналном плану.
Техника гумице ВИ спречава све играче од лаког раздвајања, и предмет звани бодљикава шкољка, који напада играча који је на првом месту, је додата у намери да одрже сваку трку такмичарску и балансирану. Предмет је додан и у свим наредним наставцима Марио Карт серијала.
Музика Музика за Mario Kart 64 је компонована од стране Кенте Нагате, чији је то био први рад на Нинтендо игри. Музика је објављена неколико пута у различитим форматика укључујући компакт диск и аудио касете. Четири различите верзије албума су објављене: Стазе за тркање и Највећи хитови музике у Северној Америци; Оригинална Музика и Клуб Круг су објављени у Јапану. Касније је објављено као колекција од три диска, заједно са музиком из Звездане Лисице 64 и Супер Марио 64.
Објављивање Поред стандардног издања у Јапану, Нинтендо је објавио "ограничену верзију" која је имала стандардан кертриџ у пакету са црно-сивим Нинтендо 64 контролером. Јапанско објављивање у децембру 1996. је праћено Северно Америчким објављивањем у фебруару 1997. Председник Нинтендо Америке Ховард Линколн навео је да је поред додатног времена које је било потребно за локализацију, Mario Kart 64 је био више критички најстројен за Јапанско тржиште, пошто је било мање Нинтендо 64 игара доступних у продавници за то време. Објављено је у Уједињеном Краљевству 24. јуна 1997.
Mario Kart 64 је објављен као преузимљива игра на Виртуелној Конзоли на Ви у јануару 2007 и на Ви У конзоли у децембру 2016. У октобру 2021, Нинтендо је портовао игру за Нинтендо Свич Онлајн.
Током прва три месеца у 1997, Mario Kart 64 је била најпродаванија игра за конзолу у Сједињеним Државама, са продајом од 849 хиљаде у том периоду. До 2007. око 5.5 милиона копија Mario Kart 64 је продато у Сједињеним Државама и 2.24 милиона у Јапану.
Пријем публике Mario Kart 64 је примио углавном позитивне рецензије од критика и показало се као комерцијални успех. Агрегатор рецензија Метакритик рангира га као шесту најбоље рангирану Нинтендо 64 игру базирану на петнаест рецензија. Продато је 9.87 милиона копија широм света чинећи је другом најбоље продаваном игром за Нинтендо 64.
Критичари су расправљали о презентацији игре и визуелном приказу. Присталице су сматрале да је игра на адекватан начин користила снагу Н64 (критике од ГејмПро и Електронски Гејминг Месец) , направили су игру да се издваја од других у тркачкој игри и Марио серијама (ГејмСпотов Трент Вард), и представљао је побољшање наспрам 16-битног претходника (Корби Дилард - рецензент из ГејмРеволуције). Карин Барел за француски званични нинтендо магазин уживала је у игри наводећи шарене и течне визуелне слике, додајући на читаву презентацију да је то једно "магично" искуство. Критиоци графике су сматрали да недостају детаљи (Том Гулс из Рачунара и Видео Игара и Пир Шнидер из ИГН), нису били бољи од 16-битног уноса (Скот МекКал и Најл Вест из Следеће Генерације), и нису успели да испуне пун потенцијал Нинтендо 64 снаге. Коришћење 2Д спрајтова је била честа критика, Вест је тврдио да игра изгледа као 16-бита.
Дизајн стаза у Mario Kart 64 је поларизовао критичаре. Игра је претрпела негативне критике због тога што није иновативна (Шнидер), превише лака (Карон), и једноставна и монотона (Вард и Ник Фергусон из Еџа) Ед Ломас и Џонатан Наш су сматрали да је успех био сувише зависан од добијања правих моћи. Морију се у Mario Kart 64 није допало широк, дизајн стаза који изгледа као аутопут зато што не даје "пуно адреналин" искуство коме су се играчи надали. Критичари су такође пронашли грешку у игри по питању гумице ВИ, говорећи да дају противниковој вештачкој интелигенцији предност. Технички проблеми попут лоше детекције судара и лаг у моду Битка су такође запажене.