Јасмина Ахметагић (Београд, 1970) српска је професорка, истраживачица, књижевна критичарка, теоретичарка и песникиња. Написала је низ књига анализе дела српских и иностраних аутора.
Биографија Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду, где је магистрирала и докторирала са темом „Библијски подтекст српске прозе друге половине двадесетог века (Р. Константиновић, М. Ковач, Д. Киш, М. Павић, Б. Пекић, В. Добривојевић)“.
Предавала је у Земунској гимназији, у два наврата је радила у Народној библиотеци Србије, где се бавила лектуром. Предавала је и на Интернационалном универзитету и Државном универзитету у Новом Пазару, Алфа универзитету у Београду и радила у Институту за српску културу на Косову. Последњих година ради у Унесковом међународном институту за планирање образовања у Лепосавићу.
Дана 27. јануара 2015. године добила је награду „Никола Милошевић“ за књигу „Приповедач и прича“. Награда се додељује за најбољи рад из области филозофије, естетике и теорије књижевности и уметности.
У својој књизи Унутрашња страна постмодернизма: поглед на теорију из 2005. године, она отворено и оштро преиспитује оцену књижевног стваралаштва академика Милорада Павића. Први део књиге испитује Павића као, по оцени постмодерних критичара, највреднијег и најтипичнијег представника српског постмодернизма, а други део књиге испитује сам постмодернизам, са становишта изјава које су му дали његови заговорници.
Награде Награда Исидоријана за књиге Унутрашња страна постмодернизма: поглед на теорију / о Павићу и Антропопеја – библијски подтекст у Пекићевој прози Књига Приче Нарциса злостављача: злостављање и књижевност је ушла у најужи избор за награду Исидора Секулић 2012. Књига Приче Нарциса злостављача: злостављање и књижевност је ушла у у најужи избор за награду Никола Милошевић 2012. Књига Приповедач и прича је добила награду Никола Милошевић 2015.
Одабрана дела
Одабрани чланци Фантом постмодернизма, 2004. Изгледа, дакле – није, 2005. Религиозност Едуарда Сама, 2005. Аутентична религиозност или јерес? (Хазарски речник), 2006. Драмска слика проблема виктимизације, 2006. Феномен чуда у роману Опсада цркве Светог Спаса Горана Петровића, 2007. Изабрана проза – Драга Гавриловић, аутор предговора Јасмина Ахметагић, 2007. Проблематичан идентитет приповедача у роману Вјечник Неџада Ибришимовића, 2007. Врлинска бића Драге Гавриловић, 2007. Стање порицања: иронија и меморија (суочавање с кривицом Конрада Рутковског), 2009. Је ли било кнежеве вечере?, 2009. Приватно и јавно у Селимовићевим романима Дервиш и смрт и Тврђава, 2010. Еволуција романескног жанра, 2010. Пројективна идентификација Мустафе Маџара, 2011. Птице од заборава, птице ускрснућа и друге артифицијелне птице у поезији Бранка Миљковића, 2011. Костићев Пера Сегединац и Горски вијенац, 2011. Архетипски мотиви Скендера Куленовића, 2011. Петронијев Сатирикон и Киклоп Ранка Маринковића: менипска сатира и постмодерни роман, 2011. Да ли је Августин починио грех против љубави? (Исповести в. с. Вита Бревис), 2012. Златно руно у светлу дубинске психологије, 2012. Баналност зла у причи „Бифе ’Титаник’” Иве Андрића, 2012. Човјек, Босна и свијет у умјетничким видицима Абдулаха Сидрана / Емпатија у поезији Абдулаха Сидрана, 2012. Писати роман је као градити кућу, 2012. Слепило Хосеа Сарамага - тумачење параболе: говор о вредностима, 2012. Григорије Божовић и Иво Андрић: Нахијска прокуда и Пут Алије Ђерзелеза, 2012. Страст за немогућим владике Данила: Нека буде што бити не може, 2012. У трагању за изгубљеним руном: концепција времена у Златном руну'', 2013.
Референце
Литература
Спољашње везе AGAPE - Jasmina Ahmetagić (28.05.23)
http://www.sveske.ba/en/content/izgleda-dakle-%E2%80%93-nije http://www.sveske.ba/en/content/dramska-slika-problema-viktimizacije http://www.sveske.ba/bs/content/pisati-roman-je-kao-graditi-kucu
http://pescanik.net/2006/03/atlantida/ http://www.slobodnaevropa.org/content/transcript/862341.html
Категорија:Рођени 1970. Категорија:Критичари из Београда Категорија:Професори из Београда Категорија:Српски књижевни критичари Категорија:Теоретичари књижевности Категорија:Студенти Филолошког факултета Универзитета у Београду