Миро Вуксановић (Крња Јела код Шавника, 4. мај 1944 — Нови Сад, 6. фебруар 2026) био је српски књижевник, уредник и академик.
Вуксановић је био покретач и уредник антологије Десет векова српске књижевности. Писао је романе, приповетке, записе и поеме. Библиографија акдемика Вуксановића износи 2500 библиографских јединица.
У Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду, чији је био члан, налази се Збирка Мирa Вуксановића са великим бројем његових књига, старих и ретких издања са посветама и потписима.Архивска документација Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат". 2020. Званични сајт: https://adligat.rs/.
Биографија
Миро Вуксановић је рођен у сеоској породици. Основну школу је завршио у родном месту, а нижу гимназију у Боану. У Никшићу је завршио Вишу реалну гимназију. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду 1969. године, на Групи за југословенску и општу књижевност. Радио је као професор српског језика и књижевности у Сомбору. Био је заменик а потом десет година главни уредник часописа „Домети”. Од 1975. био је управник Градске библиотеке у Сомбору. Тај посао је обављао до 1988. Био је потпредседник Матице српске од 2004. до 2008. године и управник Библиотеке Матице српске у Новом Саду од 1988. до 2014. године. Директор је Библиотеке САНУ од 2011. године.
Био је један од оснивача и активни учесник док је деловао Покрет за европску државну заједницу Србије и Црне Горе.
Учествовао је са саопштењима на двадесетак научних скупова у земљи и на конференцијама ИФЛЕ у Бриселу, Москви, Штокхолму, Пекингу и Копенхагену.
Чланство Вуксановић је био члан Српског књижевног друштва (2003-2026), Друштва књижевника Војводине (1979-2026), затим председник Друштва књижевника Војводине (1985-86), члан Председништва Савеза књижевника Југославије (1985-87), члан Председништва Заједнице националних библиотека Југославије (1988-1992), члан Уређивачког одбора Српске енциклопедије (2004-2021), члан Уређивачког одбора Српског биографског речника (2003-2026), потпредседник Матице српске (2004-2008, на дужности председника Матице српске 2006-2008), потпредседник Скупштине и Савета Вукове задужбине (2003-2008), члан Управног одбора Задужбине Милоша Црњанског (2007-2012), члан Управног одбора Матице српске (1988-2008), председник Управног одбора Задужбине Иве Андрића (2016-2026, члан од 2010), председник Управног одбора Института за српски језик САНУ (2010-2016), председник Националног савета за културу 2015-2016, члан 2011-2016), члан Савета Универзитета у Београду (2020-2026), члан Уређивачког одбора Српске библиографије; главни уредник (3 серије, 29 томова) каталога старих српских књига и легата, Годишњака и других издања Библиотеке Матице српске (1988-2014).
мини|десно|усправно|Вуксановић током посете Адлигату, 2019. године
Био је члан Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду, које подржава од оснивања 2012. године, а у којем се налази Збирка Мире Вуксановића са великим бројем његових књига, првих и ретких издања са посветама и потписима.
Иницијатор је оснивања и главни уредник и директор Издавачког центра Матице српске (2007); покретач и главни уредник Антологијске едиције Десет векова српске књижевности (2008 - до 2022. објављено 130 књига) и Едиције Матица (2008).
Главни уредник Његошевог зборника Матице српске (2012-)
Покретач и председник Уређивачког одбора Критичког издања дела Иве Андрића (2016 - до 2022. изашло 17 томова).
На предлог Одељења језика и књижевности изабран је за дописног члана САНУ 5. новембра 2009. године. За редовног члана САНУ изабран 5. новембра 2015. године.
У САНУ ЈЕ од 2011. уређИВАО Трибину за приказивање нових издања. Био је покретач и уредник издања САНУ : Академске беседе (2016-), Приступна предавања дописних чланова (2019-), Приступне беседе српских академика од 1886. до 1947. године (2020-), Библиографије академика и дописних чланова (2019-) и Годишњак Трибине БСАНУ (2013-).Председник је два Академијска одбора САНУ. Уредио је неколико научних зборника у САНУ (Српска књижевност данас, Јован Скерлић, Андрић, Црњански). Од 2011.је члан Извршног одбора Огранка САНУ у Новом Саду и две комисије Огранка Службено је боравио у Мађарској, Румунији, Аустрији, Белгији, Француској, Немачкој, Совјетском Савезу, Шведској, Куби, Кини, Данској, Грчкој и другим земљама.
Награде Добитник је следећих награда: Награда Политике за кратку причу, 1975. Октобарска награда Сомбора, 1986. Награда „Милорад Панић Суреп”, 1995. Награда „Мирослављево јеванђеље”, за роман Семољ гора, 2000. Награда Вукове задужбине, за роман Семољ гора, 2000. Просветина награда, за роман Семољ гора, 2000. Награда „Оскар Давичо”, за роман Семољ гора, 201. Награда Друштва књижевника Војводине за књигу године, за роман Семољ гора, 2002. Награда „Светозар Ћоровић”, за роман Точило, 2002. Вукова награда, 2004. Награда „Лаза Костић”, за роман Семољ земља, 2005. НИН-ова награда, за роман Семољ земља, 2006. Награда „Меша Селимовић”, за роман Семољ земља, 2006. Награда „Златни хит либер”, за роман Семољ земља, 2006. Почасни грађанин Билеће, 2006. Награда „Запис”, 2007. Награда „Ђура Даничић”, 2009. Награда „Статуета Бранка Радичевића”, 2010. Повеља Удружења књижевника Србије, за животно дело, 2012. Награда „Јанко Шафарик”, 2014. Награда „Вељкова голубица”, 2015. Награда „Печат Херцега Шћепана”, 2017. Награда „Михајло Пупин”, за укупно стваралаштво, 2019. Награда „Марко Миљанов”, за књигу Даноноћник 2, 2020. Повеља за животно дело поводом 175 година Српске читаонице новосадске, 2020. Награда „Љубомир П. Ненадовић”, за књигу Бројчаник: путописни дневници, 2021. Сретењска повеља удружења Срба у Мађарској, 2022. Награда Миодраг Ћупић, 2023.
Дела
Романи
Клетва Пека Перкова, 1977, 1978, 2021. Градишта, 1989, 2021. Далеко било, 1995, 2018, 2021. Семољ гора, 2000, 2001, 2011, 2017, 2021. Точило, 2001, 2018,2021. Кућни круг, 2003,2021. Семољ земља, 2005, 2006 (4 издања), 2011, 2017, 2021. Семољ људи, 2008, 2011, 2017, 2021. Бихпоље, 2013, 2021.
Приповетке и записи
Горске очи, 1982, 2021. Немушти језик, 1984, 2013, 2021. Вучји трагови, 1987, 2013, 2021. Повратак у Раванград, 2007, 2016, 2021. Отвсјуду, 2008, 2021. Клесан камен, 2008, 2023. Читање таванице, 2010, 2021. Даноноћник 1, 2014, 2023. Силазак у реч, 2015, 2023. Даноноћник 2, 2019, 2023. Бројчаник, 2021, 2023. Никад доста живота, 2023
Поеме
Морачник, 1994, 2021. Тамоони, 1992, 2021.
Разговори и приче
Ликови Милана Коњовића, 1992, 2020, 2023. Каже Миро Вуксановић, 2000. Душанова књига, 2001. Семољ Мира Вуксановића, 2011. Насамо с Миланом Коњовићем, 2018, 2023. Разговор с Немањом, 2020, 2021.
Одабрана дела
Одабрани романи 1 - 3, 2011. Изабрана дела 1 - 5, 2017, 2018. САБРАНА ДЕЛА У 27 КЊИГА (2021 - 2024) САБРАНА ДЕЛА, прво коло ( 9 томова, 18 књига), 2021. САБРАНА ДЕЛА, друго коло ( 11 томова), 2023. САБРАНА ДЕЛА, треће коло (7 књига), 2024. Његошеви Црногорци, биографије, беседе, 2025
Приређивач
Лаза Костић у Сомбору, 1980. Раванград Вељка Петровића, 1984. Летопис Стевана Раичковића, 2007. Антологијско научно издање Петар II Петровић Његош, 2010. Српски рјечник или азбучни роман Вука Караџића, 2012. Милован Ђилас, 2013. Његош два века, 2013. Његош довијек, 2016. Миодраг Булатовић, 2016. Вечити календар матерњег језика Иве Андрића, 2018. Горска луча (антологија Његошевих стихова), 2018.
Научни и стручни пројекти Антологијска едиција Десет векова српске књижевности (покретач и главни уредник) Критичко издање дела Иве Андрића (покретач и председник Уређивачког одбора) Приступне беседе српских академика (покретач и уредник)
Случај Даноноћник Студија Александра Ћуковића, Случај Даноноћник, која је објављена у издању новосадске Агоре 2022. године, у оквиру Едиције Огледало, у цјелости је посвећена Даноноћнику Мира Вуксановића. Поговор Ћуковићевој студији написао је књижевни критичар и пјесник проф.др Саша Радојчић.
Референце
Спољашње везе Ризничар српских речи („Политика“, 11. октобар 2015) Књижевни портрет Мира Вуксановића („Политика”, 13. новембар 2017) Разговори са академицима - Миро Вуксановић (Недељник, 14. март 2017) Kомплетна библиографија Мира Вуксановића Миленијумско српско књижевно премрежавање („Политика”, 30. мај 2019) Много су нам две Србије - интервју („Политика”, 25. новембар 2019) ИНТЕРВЈУ Миро Вуксановић: Читање је тражење истине („Вечерње новости”, 19. децембар 2021) СЛЕДБЕНИК ВУКОВСКЕ ТРАДИЦИЈЕ: Сабрана дела Мира Вуксановића представљена у Библиотеци града Београда („Вечерње новости”, 13. мај 2022)
Категорија:Рођени 1944. Категорија:Умрли 2026. Категорија:Шавничани Категорија:Срби у Црној Гори Категорија:Српски књижевници Категорија:Академици САНУ Категорија:Добитници НИН-ове награде Категорија:Добитници Награде Меша Селимовић Категорија:Добитници Награде Ђура Даничић Категорија:Легати и збирке у Адлигату Категорија:Оснивачи и чланови Адлигата Категорија:Чланови Српског књижевног друштва Категорија:Чланови Друштва књижевника Војводине Категорија:Библиотека Матице српске Категорија:Српски енциклопедисти Категорија:Српски уредници Категорија:Добитници Награде Светозар Ћоровић Категорија:Добитници Просветине награде за књижевност Категорија:Добитници Награде Љубомир П. Ненадовић Категорија:Добитници Награде Лаза Костић Категорија:Добитници Награде Марко Миљанов Категорија:Сахрањени у Шавнику