Културна дипломатија је врста јавне дипломатије и меке моћи која укључује „размену идеја, информација, уметности, језика и других аспеката културе међу нацијама и грађанима у циљу неговања међусобног разумевања“.. Сврха културне дипломатије је да људи стране нације развију разумевање идеала и институција другенације у настојању да придобију широку подршку економским и политичким циљевима.Mary N. Maack, "Books and Libraries as Instruments of Cultural Diplomacy in Francophone Africa during the Cold War" Libraries & Culture 36, no. 1 (Winter 2001): 59. У суштини „културна дипломатија открива душу нације“, што заузврат ствара утицај.United States, Department of State, Advisory Committee on Cultural Diplomacy, Diplomacy Report of the Advisory Committee on Cultural Diplomacy, 3. Иако се често занемарује, културна дипломатија може да игра и игра важну улогу у остваривању националне безбедности.
Дефиниција Култура је скуп вредности и навика које стварају смисао за друштво. Ово укључује и високу културу (књижевност, уметност и образовање, која се допада елитама) и популарну културу (која апелује на масе) То је оно што владе настоје да покажу страној публици када се баве културном дипломатијом. То је врста меке моћи, која је „способност да добијете оно што желите кроз привлачнос, а не путем принуде или плаћања. Она произилази из културе једне земље, политичких идеала и политике.“ То указује да је вредност културе њена способност да привуче странце у један народ. Културна дипломатија је такође компонента јавне дипломатије. Јавна дипломатија је унапређена већим друштвом и културом, али истовремено јавна дипломатија помаже да се „прошире и рекламирају то друштво и култура широм света“. Могло би се тврдити да информативна компонента јавне дипломатије може бити у потпуности ефикасна само тамо где већ постоји однос који даје кредибилитет информацијама које се преносе. Ово долази из познавања културе другог. Културна дипломатија је названа „главном осовином јавне дипломатије“ јер културне активности имају могућност да покажу најбоље од једне нације.United States, Department of State, Advisory Committee on Cultural Diplomacy, Diplomacy Report of the Advisory Committee on Cultural Diplomacy, 3. На овај начин су културна дипломатија и јавна дипломатија блиско повезане.
Ричард Т. Арнт, раније активан у културној дипломатији Стејт департмента, рекао је „Културни односи расту природно и органски, без владине интервенције – трансакције трговине и туризма, токови студената, комуникације, циркулација књига, миграција, приступ медијима, међубракови – милиони свакодневних међукултуралних сусрета. Ако је то тачно, може се рећи да се културна дипломатија одвија само када формалне дипломате, које служе националним владама, покушавају да обликују и каналишу овај природни ток да унапреде националне интересе.“. Важно је напоменути да, док је културна дипломатија, као што је горе наведено, владина активност, приватни сектор има садржава практичну улогу јер влада не ствара културу, стога може само покушати да културу учини познатом и дефинисати утицај који ће овај органски раст имати на националне политике. Културна дипломатија покушава да управља међународним окружењем користећи ове изворе и достигнућа и обзнањујући их у иностранству.Nicholas J. Cull, "Public Diplomacy: Taxonomies and Histories" Annals of the American Academy of Political and Social Science 616 (March 2008): 33. Важан аспект овога је слушање – културна дипломатија треба да буде двосмерна размена.United States, Department of State, Advisory Committee on Cultural Diplomacy, Diplomacy Report of the Advisory Committee on Cultural Diplomacy, 7 . Ова размена онда има за циљ да подстакне међусобно разумевање и тиме освоји утицај унутар циљне нације. Културна дипломатија свој кредибилитет не црпи из блискости са владиним институцијама, већ из своје близине културним властима.Nicholas J. Cull, "Public Diplomacy: Taxonomies and Histories" Annals of the American Academy of Political and Social Science 616 (March 2008): 36.
Сврха На крају крајева, циљ културне дипломатије је да утиче на другу страну и искористи свој остварени утицај, који се гради на дужи рок, као неку врсту резерве добре воље за добијање подршке за политику. Настоји да искористи елементе културе да подстакне странце да:.
имају позитиван поглед на народ, културу и политику земље подстаћи већу сарадњу између два народа помоћ у промени политике или политичког окружења циљне нације спречити, управљати и ублажити сукобе са циљном нацијом
Заузврат, културна дипломатија може помоћи једној нацији да боље разуме страну нацију са којом се бави и подстиче међусобно разумевање. Културна дипломатија је начин вођења међународних односа без очекивања било чега заузврат на начин на који традиционална дипломатија обично очекује.. Програми културне размене функционишу као медиј за преношење повољног утиска о страној земљи како би стекли разумевање и одобравање странаца у њиховим културним праксама и натурализовали њихове друштвене норме међу другим културама.
Уопштено говорећи, културна дипломатија је више фокусирана на дугорочну, а мање на специфична питања политике. Намера је да се изгради утицај на дужи рок када је то потребно директним ангажовањем људи. Овај утицај има импликације у распону од националне безбедности до повећања туристичких и комерцијалних могућности.Mark Leonard, "Diplomacy by Other Means" Foreign Policy 132 (September/October 2002): 51. То омогућава влади да створи „темељ поверења“ и међусобног разумевања које је неутрално и изграђено на међуљудским контактима. Још један јединствен и важан елемент културне дипломатије је њена способност да допре до младих, не-елита и друге публике изван традиционалног дипломатског круга. Укратко, културна дипломатија поставља семе идеала, идеја, политичких аргумената, духовних перцепција и опште тачке гледишта света која може, али не мора да цвета у страној нацији.United States, Department of State, Advisory Committee on Cultural Diplomacy, Diplomacy Report of the Advisory Committee on Cultural Diplomacy, 3, 4, 9. Дакле, идеологије које шири културна дипломатија о вредностима у које амерички народ верује омогућава онима који траже бољи живот да погледају ка западном свету где се срећа и слобода приказују као пожељни и оствариви циљеви.
Повезаност са националном безбедношћу Прво и најважније, културна дипломатија је демонстрација националне моћи јер показује страној публици сваки аспект културе, укључујући богатство, научни и технолошки напредак, конкурентност у свему, од спорта и индустрије до војне моћи, и свеукупно самопоуздање нације.. Sergei Gavrov, Lev Vostryakov, Cultural diplomacy as a tool for constructing and broadcasting an attractive brand of the Russian state. (Moscow, Russia: Moscow State University of Culture and Arts, 2018, № 2), 26-33. Перцепција моћи очигледно има важне импликације на способност нације да осигура своју безбедност. Пошто културна дипломатија укључује политичке и идеолошке аргументе, и користи језик убеђивања и заговарања, може се користити као инструмент политичког ратовања и бити корисна у постизању традиционалних циљева рата. Цитиран је кинески активиста који је рекао „Гледали смо много холивудских филмова – они приказују венчања, сахране и одласке на суд. Зато сада мислимо да је сасвим природно да идете на суд неколико пута у животу.“ Ово је пример културног извоза – холивудских филмова – који би могао имати суптилан ефекат на правни систем у Кини, што би на крају могло да користи Сједињеним Државама или било којој другој нацији која жели да види демократскију Кину. Ово је начин на који идеје и перцепције могу на крају утицати на способност једне нације да постигне своје циљеве националне безбедности.
У смислу политике која подржава циљеве националне безбедности, информациона револуција је створила све повезанији свет у коме јавна перцепција вредности и мотивације може створити окружење које омогућава или онемогућава у потрази за међународном подршком политикама.Mark Leonard, "Diplomacy by Other Means" Foreign Policy 132 (September/October 2002): 49. Борба да се утиче на важне међународне догађаје све је више усмерена на победу у борби за информисање како би се дефинисала интерпретација акција држава. Ако се нека акција у иностранству не тумачи онако како јој је нација намењена, онда сама акција може постати бесмислена.Jamie Frederic Metzl, "Popular Diplomacy" Daedalus 128, no. 2 (Spring 1999): 178. Културна дипломатија може створити окружење у којем се нација прихвата као у основи добра, што заузврат може помоћи да се њено деловање уобличи у позитивном светлу.
Учесници културне дипломатије често имају увид у ставове страних лица које службеници у амбасади немају. Ово се може користити за боље разумевање намера и способности стране земље. Такође се може користити за сузбијање непријатељске пропаганде и прикупљање обавештајних података отвореног кода..
Све у свему, културна дипломатија има потенцијал да демонстрира националну моћ, створи окружење погодно за подршку и помогне у прикупљању и тумачењу информација. Ово, заузврат, помаже у тумачењу обавештајних података, повећава престиж нације и помаже у добијању подршке за политику у иностранству. Сви ови фактори утичу на безбедност једне нације, тако да културна дипломатија има утицај и улогу коју треба да игра у погледу националне безбедности.
Алати и примери Културна дипломатија може и користи сваки аспект културе једне нације. Ово укључује:.
Уметности укључујући филм, плес, музику, сликарство, скулптуру итд. Изложбе Образовни програми као што су универзитети и језички програми у иностранству Размене – научне, уметничке, образовне итд. Књижевност - оснивање библиотека у иностранству и превођење популарних и националних дела Емитовање вести и културних програма Поклони једној нацији, који показује промишљеност и поштовање Верска дипломатија, укључујући међурелигијски дијалог Промоција и објашњење идеја и друштвених политика
Сви ови алати настоје да страној публици донесу разумевање културе једне нације. Они најбоље функционишу када се покаже да су релевантни за циљну публику, што захтева разумевање публике. Алати се могу користити кроз рад невладиних организација, дијаспоре и политичких партија у иностранству, што може помоћи у решавању изазова релевантности и разумевања.Mark Leonard, "Diplomacy by Other Means" Foreign Policy 132 (September/October 2002): 51, 52. Ове алате углавном не ствара влада, већ производи култура и онда влада омогућава њихово изражавање у иностранству страној публици, у циљу стицања утицаја.
Уметност Током 1950-их Совјетски Савез је имао репутацију која се повезивала са миром, међународном класном солидарностом и напретком због свог спонзорства локалних револуционарних покрета за ослобођење. САД су биле познате по свом учешћу у Корејском рату и по очувању статуса кво. У настојању да промени ову перцепцију, Информативна агенција Сједињених Држава (УСИА) спонзорисала је изложбу фотографија под називом Породица човека. Изложба је првобитно била приказана у Музеју модерне уметности у Њујорку, али је потом УСИА помогла да се изложба види на 91 локацији у 39 земаља. 503 фотографије 237 професионалних и аматерских фотографа курирао је и саставио Едвард Штајхен. Слике су приказивале погледе на свакодневни људски живот у различитим фазама; удварање, рођење, родитељство, посао, самоизражавање, и друго, укључујући слике из Велике депресије. Слике су биле мултикултуралне и само неколико је отворено политички служило да покажу еклектицизам и разноликост америчке културе, што је основа америчке меке моћи. Изложба је била изузетно популарна и привукла је велики број публике, укратко.Nicholas J. Cull, "Public Diplomacy: Taxonomies and Histories" Annals of the American Academy of Political and Social Science 616 (March 2008): 39-40.