Фудбалска репрезентација Грчке () представља Грчку у међународним фудбалским такмичењима, под управом Фудбалског савеза Грчке. Наступили су три пута на Светском првенству, први пут 1994. године у САД. Најбољи резултат репрезентација је остварила пласманом у осмину финала на Светском првенству у Бразилу 2014. године. Меч осмине финала су изгубили од Костарике након извођења једанаестераца, било је 1:1 у регуларном делу.
Прво појављивање Грчке на великим такмичењима је било на Европском првенству 1980. у Италији, али су били без победе до првог сусрета на Европском првенству 2004. у Португалији када су поразили домаћина Португалију резултатом 2:1. Грчка је изненађујуће освојила првенство, победивши у четвртфиналу браниоца титуле Французе, фаворизовану Чешку у полуфиналу и Португалију у финалу голом Ангелоса Харистеаса. У групној фази су остварили по једну победу, нерешено и пораз. Кладионице су пре првенства Грцима давале врло мале шансе да освоје трофеј. Док су једни оспоравали титулу због одбрамбено оријентисане и неатрактивне игре, други су славили селектора Немца Ота Рехагела, који је постао грчки национални јунак. Рехагел је постао први страни тренер неке репрезентације који је освојио Европско првенство. Тадашњи капитен репрезентације Теодорос Загоракис је био проглашен за најбољег играча финалне утакмице и на првенству.
Грчка је једна од десет националних тимова који су били победници Европског првенства у фудбалу. Поред тог успеха, остварили су један пласман у четвртфинале осам година касније на првенству које је одржано у Пољској и Украјини. Од тријумфа у Португалији 2004, грчка репрезентација се квалификовала на наредна четири од седам завршних такмичења, закључно са Светским првенством 2018. године у Русији.
Године 2005. учествовали су на Купу конфедерација у Немачкој, али без запаженијег резултата. Највиши пласман Грчке на Фифиној ранг-листи је осмо место у априлу 2008. године. Утакмице као домаћин углавном игра на стадиону Караискакис у Пиреју. Највише наступа у репрезентацији има Јоргос Карагунис са 139 одиграних утакмица, а најбољи стрелац је Никос Анастопулос са 29 постигнутих голова.
Историја Почетне године мини|десно|220п|Селекција Грчке 1919. године. Први грчки фудбалски клубови основани су крајем 19. века. Тако је примера ради Паниониос основан 1890. године у Смирни. Фудбалом у Грчкој је тада управљало Хеленско аматерско атлетско удружење (СЕГАС), који је уједно први спортски савез у Грчкој, од његовог настанка 1897.
Фудбалска репрезентација Грчке дебитовала је 1906. године на Олимпијским међуиграма у Атини. Године 1919. учествовала је на међуиграма организованим у Паризу након завршетка Првог светског рата, а 1920. на Олимпијским играма у Антверпену, прво издање које је ФИФА признала као званично. Прву утакмицу на Олимпијским играма је одиграла 28. августа 1920. године против Шведске. Тих година кључна фигура у тиму био је Јоргос Калафатис, прво као играч, а затим тренер тима.
Савез је основан 1926. године, а члан светске куће фудбала ФИФА је од 1927. године и УЕФА од 1954. године. Прву међународну утакмицу су одиграли 7. априла 1929. године у Атини против Италије. Изгубили су ту утакмицу са резултатом 1:4. Грци су учествовали у првом издању Балканског купа. Такмичење за први Балкански куп је трајало три године од 29. октобра 1929. до 29. новембра 1931. када је одиграна последња утакмица. На првом купу играле су четири репрезентације, поред Грчке ту су биле репрезентације Румуније, Бугарске и Југославије. Свака екипа је играла са сваком по две утакмице, једну као домаћин и једну у гостима. Први победник је била Румунија, док су Грци заузели треће место.
У наредним деценијама репрезентација није постигла никакве значајне резултате, пре свега због друштвено-економских проблема у земљи пре и после Другог светског рата. Уследио је низ неуспешних квалификација за Светско првенство, а доживели су најтежи пораз у историји 11:1 против Мађарске у Будимпешти у квалификацијама за Светско првенство 1938. године.
Највећу победу грчка репрезентација је остварила 25. новембра 1949. победом од 8:0 против Сирије у пријатељском мечу.
Период након Другог светског рата
Репрезентација није учествовала у квалификацијама за Светско првенство 1950. године у Бразилу. Након тога су уследиле Олимпијске игре 1952. у Финској, где је елиминисана у прелиминарном колу од Данске (пораз 1:2). Грчка се у то време такмичила на различитим издањима Медитеранских игара. На првим Медитеранским играма 1951. године Грчка је победила на фудбалском турниру, испред Сирије и Египта, која је била земља домаћин.
У два узастопна квалификациона циклуса за одлазак на Светско првенство 1954. и 1958. године, Грци су били у групи са Југославијом, оба пута неуспешно су завршили квалификације. Нису успели да се квалификују ни на првенство 1962. у Чилеу и 1966. у Енглеској.
Грчка је била близу да се квалификује на Светско првенство 1970. у Мексику, али нису успели. На првенство је отишла Румунија, пошто је Грцима била потребна победа у последњем колу али је утакмица у Букурешту завршена без победника 1:1. Тај тим је био састављен од можда најбољих грчких фудбалера свих времена до тада као што су Мимис Домазос, Јоргос Сидерис, Јоргос Коудас и Мимис Папајоану.
Треба још споменути да је Грчка у квалификацијама за Светско првенство 1974. у Западној Немачкој била у групи са Шпанијом и Југославијом. Грци на последњој утакмици групе са Југословенима у Атини нису имали резултатски значај пошто су били последњи, али је Југославија победом од два гола разлике 4:2 и поготком Станислава Карасија у задњем минуту отишла у додатне квалификације против Шпаније.
Европско првенство 1980. мини|лево|150п|Алкетас Панагулијас је у три наврата био селектор Грчке. Прво учешће Грчке на великом турниру било је на Европском првенству 1980. у Италији. Тим који је тренирао Алкетас Панагулијас претходно је освојио квалификациони турнир са три победе, два пораза и једном нерешено у групи против Финске, СССР и Мађарске. Започели су квалификације са два пораза у гостима од Финске 3:0 и од Совјетског Савеза у Јеревану са 2:0. Након тога добили су код куће Финску 8:1 (Томас Маврос постигао три гола) и Мађарску 4:1. У последњем колу су победили СССР голом Николудиса у 25. минуту.
Међутим, елиминисани су на завршном турниру у првом кругу, након што су изгубили од Холандије (1:0) и Чехословачке (3:1), у последњој утакмици су ремизирали без голова са будућим победником Западном Немачком. Једини гол за Грке на првенству, а уједно и први на неком великом такмичењу је дао Никос Анастопулос против Чехословачке. Прва постава Грка у дебитантском мечу против Холандије је била: Константину, Кирастас, Јосифидис, Фирос, Терзанидис, Капсис, Ливатинос, Коис, Маврос и Ардизоглу, као замене су играли Анастопулос и Галакос.
+Група 1 Тим Играно Поени 1.321042+25 2.311143+13 3.31114403 4.301214-31
Светско првенство 1994.
После учешћа на Европском првенству у Италији, дуго су одсуствовали са међународне сцене. Пропустили су шест такмичења на којима нису наступили од 1982. до 1992, укупно по три Светска и Европска првенства. Најближи пласману на неко такмичење у том периоду били су у квалификацијама за Европско првенство 1988, када су заузели друго место у групи иза Холандије, каснијег победника.
Од 1992. тренер репрезентације је поново био Алкетас Панагулијас, трећи пут изабран да предводи репрезентацију. У квалификацијама за Светско првенство у Сједињеним Америчким Државама 1994. године; Грци су били први у својој квалификационој групи без пораза, испред Русије која се такође квалификовала на првенство. Грчка је под вођством Панагулијаса дебитовала на Светском првенству.
Још једном у завршној фази Грци су разочарали игром. Биланс је био катастрофалан, са три пораза су завршили такмичење у групи, нису дали ниједан гол и примили су десет (4:0 против Аргентине и Бугарске, 2:0 против Нигерије). Интересантно да су сва три грчка голмана играла на првенству (Мину, Атмацидис и Каркаманис), што је прилично ретко.
Након овог неуспеха на место селектора репрезентације је постављен Костас Полихрониу, који је до тада био тренер Олимпијакоса.
1996—2002: Период без успеха
Репрезентација није успела да се квалификује за Европско првенство 1996. у Енглеској, пошто је заузела треће место у групи иза Русије и Шкотске. У квалификацијама за Светско првенство 1998. године, екипа је завршила на трећем месту у групи а испред њих је била Хрватска и победник групе Данска.
У својој квалификационој групи за одлазак на Европско првенство 2000, поново је завршила учешће на трећем месту, два бода иза другопласиране Словеније и осам бодова иза првопласиране Норвешке. После веома разочаравајуће игре и пораза код куће у седмом колу од Летоније опростили су се од пласмана на то такмичење, али су у последњем колу квалификација убедљиво победили Словенце са 3:0 на стадиону Људски врт у Марибору.
У квалификацијама за Светско првенство 2002. Грчка је завршила на четвртом месту у својој групи иза Енглеске, Немачке и Финске, што је довело до отпуштања тренера Василиса Данила, а на његово место је постављен немачки тренер Ото Рехагел. Први пут на месту селектора у квалификацијама је био у септембру 2001. године против Финске у гостима, а утакмица је завршена поразом од 5:1. Након тога је знатно подмладио и обновио репрезентацију.
Европско првенство 2004: Прваци Европе мини|десно|200п|Ангелос Харистеас постиже одлучујући гол у финалу Европског првенства 2004. Грчка је пријатно изненадила у квалификацијама за Европско првенство 2004. у Португалији. После два уводна пораза са по 2:0 против Шпаније и Украјине, победила је у свих шест преосталих утакмица, освојивши квалификациону групу чиме се после 24 године пласирала на то такмичење.
Кладионице су пре првенства Грцима давале врло мале шансе између 80-1 до 150-1, сврстали су их на претпоследње место по могућности да освоје трофеј, једино су били испред Летоније.
Прву велику победу у групној фази су остварили на старту првенства и то против домаћина Португалије (2:1). У другој утакмици су играли нерешено против Шпаније и у трећој одлучујућој утакмици су поражени од Русије која је изгубила шансе за даљи пласман (1:2). Грци су се квалификовали у четвртфинале, иако су имали једнак број бодова као Шпанци који су због мање постигнутих голова испали.
Грци су успешно наставили пут до финала изван свих очекивања; прво су елиминисали браниоца титуле Француску у четвртфиналу (1:0), а затим и фаворизовану Чешку Републику (1:0) у полуфиналу. Стрелац победничког сребрног гола у продужетку је био Трајанос Делас. У финалу на Стадиону светлости у Лисабону поново су играли са Португалијом и сензационално је поново победили са 1:0 голом Ангелоса Харистеаса у 57. минуту. Док су једни оспоравали титулу због одбрамбено оријентисане и неатрактивне игре, навијачи Грчке су славили селектора Ота Рехагела, који је постао грчки национални јунак. Рехагел је постао први страни тренер неке репрезентације који је успео да освоји Европско првенство. Теодорос Загоракис је проглашен најбољим играчем Европског првенства. УЕФА је уврстила пет фудбалера Грчке међу 23 најбоља играча на првенству: Загоракиса, Харистеаса, Никополидиса, Деласа и Сеитаридиса.
Тријумф националног тима је до данас најбољи резултат ове земље икада постигнут у својој фудбалској историји. Широм градова Грчке је народ славио победу фудбалера на улицама и трговима. Приређен је свечани дочек у центру Атине. Тадашњи председник државе Костис Стефанопулос одликовао је све играче медаљама заслуге за допринос, а издата је поштанска марка на ком је цео тим. Победници Европског првенства 2004. су изабрани за најбољи тим године од стране Лауреус академије 2005. године.
Куп конфедерација 2005.