Кумански (такође назван половчански, који се у Кодекс Куманикусу назива и татарским (-{tatar til}-) је био западнокипчачки туркијски језик којим су говорили Кумани (Половци, Фолбан, Валани, Куни) и Кипчаци. Језик је био сличан данашњим разним језицима западнокипчачког огранка. Кумански језик је документован у средњовековним списима, укључујући „Кодекс Куманикус”, и у раним модерним рукописима, попут бележнице бенедиктинског монаха Јоханеса екс Графинга. Био је то књижевни језик у средњој и источној Европи који је оставио богато књижевно наслеђе. Језик је постао главни језик (лингва франка) Златне хорде. мини|250п|Распрострањеност језика у Краљевини Мађарској
Историја thumb|Страница Кодекс Куманикуса Кумани су били номадски народ који је живео у степама источне Европе, северно од Црног мора, пре појаве Златне хорде. Многи туркијски народи, укључујући Кримске Татаре, Карачаје, Кумике, Кримске Караите, Кримчаке и Балкаре, Манаве воде порекло од Кумана. Данас, говорници ових различитих језика који припадају кипчачком огранку говоре варијације које су блиско повезане са куманским језиком.
Књижевни кумански језик је изумро почетком 18. века у области Куманије (-{Kunság}-) у Мађарској, која је била његово последње упориште. Традиција каже да је последњи говорник куманског језика у Мађарској био Иштван Варо, становник Карцага (Мађарска) који је умро 1770. Кумански језик на Криму је, међутим, успео да преживи. Кумански језик се сматра директним претком садашњег језика кримских Татара са могућим инкорпорацијама других језика, попут кримског готског.István Vásáry (2005) Cumans and Tatars, Cambridge University Press.Stearns(1979:39—40).„Crimean Tatar proper, called the 'central dialect', belonged to the West Kipchak subbranch as a descendant of Kuman.” (Lars Johanson, Turkic, Cambridge University Press, 2021, pg. 62)
Са превлашћу куманско становништво Крима оно добија назив „Татари”, исламску вероисповест и турски језик, а почиње процес консолидације мултиетничког конгломерата Полуострва, што је довело до појаве кримскотатарског народа.Vozgrin, Valery „Historical fate of the Crimean Tatars”
Кумански Кипчаци су имали важну улогу у историји Анадолије, Казахстана, Украјине, Русије, Грузије, Мађарске, Румуније (види, на пример, Басарабску династију), Молдавије, Бесарабије и Бугарске. DOI: English version
Васил Радлов је сматрао да је међу садашњим језицима кумански најближи мишарском дијалекту татарског језика.
Пример Из књиге познате као Кодекс Куманикус, кумански кипчак туркијска молитва Господња (преписан у турско писмо):
Референце
Литература
Güner, Galip (2013), Kıpçak Türkçesi Grameri, Kesit Press, İstanbul. Mustafa Argunşah, Galip Güner (2015), Codex Cumanicus, Kesit Yayınları, İstanbul.
Спољашње везе Текстови на украјинском куманском Молитва Господња на мађарском куманском Кипчачка средњовековна литература
Категорија:Кипчачки језици Категорија:Кумански језик Категорија:Аглутинативни језици