Јашки језик () је изумрли дијалект осетског језика који се некада говорио у Мађарској. Језик је добио име по Јасима, номадском племену које се настанило у Мађарској у 13. веку.
Историја Јаси су заједно са Куманима дошли у тадашњу Мађарску, бежећи од Монгола. Примио их је мађарски краљ Бела IV, који се надао да ће они помоћи у борби против монголо-татарске инвазије. Али убрзо након њиховог уласка, односи се драматично погоршали између мађарског племства и куманско-јаских племена и они су напустили земљу. По завршетку монголско-татарске окупације вратили су се и настанили се у централном делу Мађарске низије.
У почетку им је главно занимање било сточарство. Током наредна два века били су асимиловани у мађарско становништво и њихов језик је нестао, али су сачували свој јашки идентитет и своју регионалну аутономију до 1876. Преко десетина насеља у централној Мађарској (нпр. Јасберењ, Јасароксалаш и Јасфењсару) још увек носе њихово име. (нпр. Историјско, етнографско и географско подручје Јасшаг, као и модерна жупанија Јаш-Нађкун-Солнок, спадају међу бројна имена места која су повезана са њима. Име града Јаши у Румунији такође може да потиче од имена народа.
Једини књижевни запис о јашком језику пронађен је педесетих година прошлог века у мађарској националној библиотеци Сечењи. Реч је о речнику на једној страници који садржи 34 речи које се углавном односе на пољопривредне производе (врсте житарица, говеда, итд.) који је вероватно састављен у фискалне или меркантилне сврхе. Речник је тумачен уз помоћ осетских аналога са дигорског дијалекта. (Немет 1959)
Референце
Литература
Gyula Németh (linguist) 1959. "Eine Wörterliste der Jassen, der ungarländischen Alanen." Abhandlungen der Deutschen Akademie der Wissenschaften zu Berlin. Klasse für Sprachen, Literatur, und Kunst, Jahrgang 1958, Nr. 4. Berlin: Akademie-Verlag.
Категорија:Мађарски језик Категорија:Дијалекти по језику