мини|десно|300п|Ширење ЕУ, од 1957 до 2013 мини|мини|300px|Могућа проширења Европске уније Проширење Европске уније је процес који има за циљ да уједини државе Европе у оквирима Европске уније. Државе које желе да приступе организацији морају да испуне одређене услове који су одређени 1993. од стране Европског савета као Копенхагеншки критеријуми. Под њима се подразумевају: Стабилне институције које гарантују демократију, владавину права, поштовање људских права и заштиту мањина. Постојање функционалне тржишне економије и способност да се носи са притисцима слободног тржишта у оквиру Уније. Способност да преузме обавезе које произилазе из чланства, као и посвећеност циљевима политичке, економске и монетарне уније. Овим критеријумима је 1995. године додата и обавеза да се институције и законодавство усагласе са прописима Европске уније. У испуњавању ових услова државе имају стручну и финансијску помоћ која се остварује кроз претприступне фондове.
Фазе приступања Студија о изводљивости Споразум о стабилизацији и придруживању Статус кандидата Преговори о чланству Приступање
Историјат ширења 1952: Белгија, Холандија, Луксембург, Западна Немачка, Француска, Италија 1973: Данска, Ирска, Уједињено Краљевство 1981: Грчка 1986: Португал, Шпанија 1995: Аустрија, Финска, Шведска 2004: Кипар, Чешка, Естонија, Мађарска, Летонија, Литванија, Малта, Пољска, Словенија, Словачка 2007: Бугарска, Румунија 2013: Хрватска
Напомене: Гренланд, који је саставни део Данске је на референдуму (1979) напустио све европске институције 1985. године. 1990. године територија и становништво Европске заједнице су увећани када се Источна Немачка ујединила са Западном Немачком.
Земље у процесу приступања Земље које преговарају о приступању: Црна Гора, Србија, Турска. Земље у статусу кандидата: Албанија, Северна Македонија. Потенцијални кандидати: Босна и Херцеговина (потписала Споразум о стабилизацији и придруживању).
Спољашње везе
Критеријуми за приступ и праћење напретка кандидата