Јагодина је градско насеље и седиште истоимене територијалне јединице у Србији. Административни је центар Поморавског управног округа. Смештена је на обали реке Белице, у географском региону Шумадије. Према попису из 2022. било је 34.892 становника, док је град Јагодина имао 64.644 становника. Јагодина је у периоду између два пописа 2011. године до 2022. године доживела највећи демографски пад у својој историји. Овде се мисли и на само насељено место Јагодину као и на 52 села која заједно чине Град Јагодину.
У периоду од 22. септембра 1946. године до 3. новембра 1992. године град је носио назив Светозарево.
Име За 6 векова град је имао три имена: Јагодна, Јагодина и Светозарево. Први писани споменик датира од 15. јула 1399. године. То је разрешница рачуна кнегиње Милице, тада већ монахиње Евгеније, и њених синова Стефана и Вука издата дубровачком трговцу Живулину Станишићу у Јагодној, тј. у ЈагодиниД. Грбовић, Привреда Јагодине у XV веку. Јагодина 2004, .
Дана 22. септембра 1946. године, одлуком општине, Јагодина добија име Светозарево по социјалисти Светозару Марковићу.
Романтичари, маштари, помињу крчмарицу Јагоду, са дворима и ханом на Црвеном брегу изнад гробља, у чијем је подножју расло село, названо по њој Јагодина. Крчмарица Јагода је, казују њени поштоваоци, по сунцу служила госте а под сјајем месеца, са 40 разбојника, нападала и пљачкала богате караване крај Цариградског друма. Трајало би то до у бескрај, да и легенда нема крај, па се вели да је у једној пљачки срела младића, пред чијом је лепотом задрхтала њена разбојничка рука. Изневерени пријатељи су је пустили да га поведе у своје дворе, али јој издају никада нису опростили. Једне ноћи нестао је у пламену Јагодин хан, над чијим се згариштем, у мрклим ноћима, годинама чуло њено језиво кикотање. Старији памте да је крај гробља постојао комад необрађеног земљишта, који се до скоро називао општинска утрина, а некад давно Јагодина ливада.
У време Турака, од сеоцета у подножју Црвеног брега (Руско гробље), израшће њихово насеље, које ће назвати Јагодина паланка, па отуда доцније и име Јагодина.
Легенда по којој су Јагодинци добили надимак ћурани је да је воз ударио ћурку у Јагодини, црева јој испала у Ћуприји, а џигерица у Параћину.
Географски положај Јагодина се налази на реци Белици у средњем Поморављу, под којим, у ужем смислу, треба подразумевати Параћинско-јагодинску котлину, односно узан равничарски појас са обе стране тока Велике Мораве — од Сталаћке клисуре на југу до Багрданског теснаца на северу, на коме се развијају Параћин, Ћуприја и Јагодина као важнији регионални центри и седишта истоимених општина. Горњевеликоморавска котлина у којој је смештена Јагодина пружа се меридијански између Сталаћке и Багрданске клисуре. Дугачка је 45 -{km}-, широка око 28 -{km}-, дубока око 650-{m}- а површине је око 600 -{km²}-.
Јагодинско поље је део шире области са честим и снажним трусним ударима те се као део Поморавља, поред Подриња и Врањске котлине, убраја у најугроженије области. Према досадашњим појавама трусни удари стижу у Јагодинско поље из источне и западне зоне које корито Велике Мораве грубо одваја. Судећи по једном од најзначајнијих земљотреса велике јачине 1910. године, епицентар источне зоне лежи у Ресави.
Побрђе око града чине огранци околних масива као и терасе настале повлачењем Панонског језера, а усечене коритима приточних река. У рељефу овог краја, сем овог дела који би издвојили као средишњи и равничарски у средњем току Велике Мораве и доњих токова њених притока, можемо издвојити још две предеоне целине. То су источни планински предео који припада Карпатско-балканским планинама и западни предео који припада Родопским планинама. Ову целину, западно од Велике Мораве, чине ниске планине Јухор (773-{m}-), Црни Врх (707-{m}-) и огранци Гледићких планина. Између њих је Левачки басен.
Јагодинска општина простире се на 470 -{km²}-, обухвата 54 насеља и граничи се са осам општина. Северно се граничи са општином Свилајнац, североисточно општином Деспотовац, северозападно општином Баточина. На истоку и југоистоку граничи се са општинама Параћин и Ћуприја, на западу градском општином Пивара Града Крагујевца југозападно општином Рековац и јужно са општином Варварин Јагодина лежи на 43° 59' северне географске ширине и на 24° 14' источне географске дужине, на просечној надморској висини од 116 m а највиша кота је Ђурђево брдо на 213 m.
Кроз Јагодину пролази електрифицирана железничка пруга дуплог колосека којом се средња Европа повезују са јужном Европом и Азијом, а тик поред ње је међународни ауто-пут Е-75.
Клима Климатске одлике формирају географски положај и рељеф, па је за целу регионалну просторију пресудно што је високим планинама одвојена од изразитих утицаја из Средоземног мора а широко отворена према Панонској низији. Тиме се граде одлике умерено континенталне климе са хладним зимама и топлим летима, уз мања одступања, док се у пролеће снажније осећају топлија струјања са југа утичући на брже топљење снега, на пораст водостаја и бржи раст вегетације.
Средња годишња температура износи 11,2 °C - 11,7 °C. Средње месечне температуре ваздуха се крећу од -0,8 °C у јануару до 22,2 °C у јулу. Такав распоред температуре је условљен продором хладних ваздушних маса са севера и топлих са југа. Средње месечне температуре премашују још у марту 10 °C и задржавају се изнад те вредности све до новембра. Тај дуги деветомесечни период пружа широке могућности за туристичка кретања ка околним излетиштима ради одмора, рекреације, лова и риболова.
Укупна годишња сума осунчавања износи 2.068 часова, од тога на период од марта до октобра отпада 1.759 часова или 85% од годишње суме, што ово подручје сврстава у област умерене облачности. У јануару је најмање учешће сунчаних часова (65), а највеће у јулу (306).
Падавине у просеку износе 619 -{mm}- годишње. Средње месечне суме су највеће у мају (83 -{mm}-), а најмање у фебруару (35 -{mm}-). Највише атмосферског талога добијају пролећни и летњи месеци са 344 -{mm}- или 56% од укупне годишње количине.
Релативна влажност ваздуха је највећа у зимским месецима када су температуре ниске, док је у току лета најнижа. Она се креће од 64% до 71%, док је средња вредност притиска водене паре 8,5 -{mm}-/-{Hg}- са амплитудама у јануару од 4 -{mm}-/-{Hg}- до јула од 13,8 -{mm}-/-{Hg}-
Ветрови се јављају као стални када и проузрокују локалне временске непогоде, или као повремени ако их стварају продори ваздуха из суседних области. Иначе, врло су значајан фактор јер утичу на климатске промене изазивајући разлике у температури, доносећи падавине или сушу. Међутим, како Јагодинско поље одликује период тишина са 60,4%, а период ветрова са 39,6%, они мало помажу у проветравању котлине од загађеног ваздуха и у растеривању магле, па и на манифестовању других појава.
Најучесталије дува северозападни ветар са особином да доноси главне количине падавина под утицајем ваздушних струја са Атлантског океана и Јадранског мора.
Други по учесталости је југоисточни ветар кошава који стиже преко долине Црнице и креће се низводно све до Багрданског теснаца. Долази са Карпатско-балканских планина услед разлика у ваздушном притиску које настају као резултат високог ваздушног притиска који се образује изнад континенталних области (Украјина) и Средоземља где влада низак ваздушни притисак. Током пролећа и лета дува као сув и доста топао ветар са којим ретко стижу падавине чак и у току зиме, мада доноси сув снег и гради високе сметове изазивајући повећан осећај хладноће.
Трећи по значају је хладни северац нарочито због утицаја на исушивање тла у периоду вегетације од јула до септембра. Знатно је ређи од октобра до јануара мада тада утиче на највеће температуре.
Јужни ветар, развигорац, дува током целе године. У рано пролеће може да се нагло јави и дуже да траје изазивајући поплаве. Са њим се мешају локална југозападна ваздушна струјања из Левачке котлине или из Варваринског поља, али их Ђурђево брдо омета у продору ка Јагодини.
Иначе, средња јачина ветрова износи око 2-6 бофора, што је равно кретању 2-5 -{m/s}- односно 7-18 -{km/h}-, док максимална јачина иде и до 6-9 бофора, доводећи до озбиљних штета. Јаки ветрови обично не трају дуго, са изузетком кошаве која током зиме и пролећа дува и до 15 дана са максималном снагом од 8 бофора, односно 55 -{km/h}-.
Олујни карактер, често праћен градом, има западни ветар са највећом честином у току лета.
Историја Праисторија
Прве људске заједнице појавиле су се пре 35.000 година, у току старијег камено доба. У кречњачком делу, источно до Јагодине, иако је познато стотинак пећина, до сада нису пронађени трагови човековог боравка, а са западног дела потичу непроучене фосилне кости човекове лобање из Јошине пећине крај манастир Јошаница. Једино поуздано станиште откривено је под Јерининим брдом код Баточине, уз обод општине Јагодина, у коме су нађени један људски зуб, коштане и кремене алатке и кости давно изумрлих животиња. Из средњег каменог доба, од 8.000 до 6.000 година пре нове ере није познато ни једно насеље.
Из доба млађег каменог доба познато је стотинак села у околини Јагодине. Лежала су на осунчаним падинама, крај река и у заклонима од ветра. У њима се живело у полуземуницама, а касније у кућама. На више места нађена је угљенисана пшеница, а међу животињским костима примерци припитомљеног говечета, свиње, овце и пса. Највредније остатке чине алатке, земљано посуђе са богатим декором и фигурине од печене земље у облику жене и, ређе, мушкарца.
У Ланишту, на ободу села, пронађени су докази о постојању људских насеља из времена Трибала, на прелазу из гвозденог у бронзано доба.
Античко доба У последњем миленијуму старе ере, Велика Морава је постала гранична зона у којој су се сретали културни утицаји Грка са југа, Трачана са истока и Илира са запада Балкана. Етно-културна мешања допринела су да се у гвозденом добу развије култура регионализованих одлика на коју су преовлађујуће утицала илирска племена. Пред крај овог раздобља појавили су се Келти у оквиру освајачког похода према грчком светилишту у Делфима (направили су утврђење на врху Јухора), а на прелазу из старе у нову еру Дачани, прастановници данашње Румуније. Преко њих у ове крајеве стижу употреба новца, вештина у изради грнчарије са витлом, многе нове алатке, као и друге високоцивилизацијске тековине. Њихова насеља срећу се махом у Моравској котлини. На прелазу из старе у нову еру, Поморавље је ступило у непосредни додир са античким народима - Грцима и Римљанима.
Додири са Грцима одвијали су се преко трговине којом су се бавили путујући трговци који су трампили скупоцене грчке занатске производе за домаће сировине. У прилог тим везама сведоче и новчићи грчких колонија нађених у неким селима у непосредној близини Јагодине.
Римљани су се појавили као освајачи, привучени природним богатствима ових крајева, надирући преко Балканског полуострва из више праваца. Под римском управом домаћа племена су се први пут нашла у јединственој држави која је снагом оружја наметала своју управу, језик, писмо и друге облике материјалне и духовне културе. Највећи грађевински подухват представљао је пут дуж десне обале Мораве, крај којег су никле станице за размену коња и коначење путника или утврђења са посадама, те су тада постала и прва насеља у близини Јагодине. У исто време, дуж попречних саобраћајница подигнуте су многе тврђаве, попут Петруса код Параћина и низ других познатих као Јеринин град и Белица код Јагодине.
Средњи век
Римско царство се 395. распало се на Западно и Источно римско царство (Византију). У тој подели Поморавље је припало Византији. Током сеобе народа од 3. до 7. века, Поморавље су пустошила, палила и пљачкала варварска племена, нарочито Готи, Хуни, Авари и Словени. Словенска насеља из овог периода евидентирана су на више од двадесетак места.