Историја Земуна

Земун се налази у југоисточном делу Срема, испод сремске заравни на десној обали Дунава, недалеко од ушћа Саве. Земун је друга по величини београдска општина. Пре једног миленијума је било самостално место.

Имена кроз историју име објашњење -{Taurunum}- келтско име града -{Mallevilla}- Зли град — у спису Алберта Ахенског, хроничара Првог крсташког рата 1 -{Semlin}- аустријско име -{Zimony}- мађарско име

Најстарији писани трагови о данашњем имену града датирају из XII века. Настао је од словенске речи "землин" и претпоставља се да је има у вези са земуницама, земљаним градом.Арсић Д. Књижица о Земуну (2010.)

Развој насеља у праисторији Трагови најстаријег насеља у Земуну пронађени су на Гардошу, на месту данашњег гробља. Ово насеље потиче из раног неолита, и то из времена његове најстарије културе у Подунављу. Остаци римског саркофага нађеног у Земуну|мини

Људи, носиоци културе овог времена, становали су у земуницама – јамама. Према остацима материјалне културе може се говорити о општем ступњу културног развитка човека тога времена и може се са релативном сигурношћу утврдити да су први становници Земуна основали своја насеља и у њима живели у времену око 4500-3000. п. н. е. Ову културну групу сменила је култура средњег и млађег неолита. Људи ове културе настањивали су данашњи Гардош. На граници данашњег земунског православног и католичког гробља могу се видети прилично јасно пресечени подови њихових кућа које су страдале у пожару.

Ову културу на подручју Срема смењује око 2000. п. н. е. баденска култура, која међу првима употребљава бакар при изради оружја и оруђа. На земунском Гардошу је једно од највећих и најдуготрајнијих насеља ове културе на територији Срема. Следећа култура на овом подручју је вучедолска. Земунска Прегревица је била место где је ова култура заживела. О томе сведоче археолошки налази нађени на обали Дунава.

Земун кроз историју

Земун у средњем веку Средњовековни Земун није био значајна насеобина. Мало средњовековно земунско утврђење, налазило се на Гардошу. Остаци ове тврђаве, која је касније била део земунског града који се развио у подножју тврђаве, задржали су се и до данас.M. Dabižić, Zemunske utvrde na Gardošu i odnos prema beogradskoj tvrđavi u prođlosti, sadašnjosti i budućnosti u Beogradska tvrđava u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, Naučni skupovi 36 (1988), 52—55.

У време првих продора Османлија на простор данашње Србије, с краја 14 и почетком 15. века, на удару се нашао и Земун. Први пут Османлије су Земун разориле 1397. године.A. Deroko, Srednjovekovni gradovi u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji, Beograd 1950, 158. Под Османлијску власт у потпуности потпада 8. јула 1521. године под вођством султана Сулејмана Величанственог.

Важни догађаји

Датуми Догађаји 1. четвртина 1. века нове ере Римљани су пронашли Таурунум, након побуне Келта 6–8 нове ере 1. век нове ере Плиније помиње Таурунум као друго по значају насеље у Срему 4. век нове ере Таурунум се појављује на Појтингеровој табли, мапи римске путне мреже око 400. године Хуни уништавају Таурунум; више векова нема даљег помињања насеља 5. - 8. век Остроготи, Лангобарди и Авари владали су овим подручјем 795. године Франци освајају Срем; затим је уследила колонизација, укључујући и Земун; међутим, нејасно је како су Франци назвали насеље. 827. године Бугарско царство осваја Земун и назива га Земљн (Землин - (град) од земље). крај 9. века Угарска краљевина осваја Земун и назива га Zimony. 1018. година Освајање од стране Византијског царства. 1071. година Угарска краљевина поново осваја Земун. 1096. година Крсташи Првог крсташког рата спаљују Земун и убијају 8.000 Земунаца; јер су прво били разбијени, зову Zemun Malevilla (Зла варош). 1128. година Краљевина Угарска, под Стефаном II, разара Београд и користи зидове за јачање Земунске тврђаве. 1151. година Византинци пљачкају и пале Земун и поново користе његове зидове да ојачају београдску тврђаву; међутим, по условима мировног уговора, Краљевина Угарска је повратила Земун. лето 1164. године Византинци спаљују Земун и убијају већину његових становника. 1166. година Угарска краљевина поново преузима Земун. 1241. година Монголи освајају ову област на кратко. 1260. година Први помен фрањеваца у Земуну. 1268. година Срби добијају Срем као мираз од Елизабете Куманске, угарске принцезе краља Драгутина; Срби град зову Земун. 1319. година Краљевина Угарска осваја Срем, укључујући и Земун. 1353. година Српски цар Душан осваја Срем. Око 1370. године Поновно освајање Срема од стране Угарске краљевине. 1396. године Турци Османлије пљачкају Земун. 1412. година Земун, заједно са неким другим градовима, добијају Срби, уговором српског деспота Стефана и угарског краља Жигмунда. 1434. година Краљевина Угарска добија Земун као мираз ћерке српског деспота Ђурађа Катарине угарском грофу Улриху другом Цељском. 1453. година Османлије уништавају фрањевачку цркву и самостан у Земуну. Око 10. јула 1521. године Османлије пале и пљачкају Земун; остаје под њиховом контролом скоро 200 година, са врло мало писаних трагова из овог периода. Август 1521. године Османски султан Сулејман Величанствени цео месец у Земуну руководи опсадом Београда. 1573. година Прво помињање православне цркве у Земуну.

Земун у новом веку Земун преузим Аустроугарска на основу Београдског мира 1739. године чиме постаје погранични град. Сремска жупанија са Земуном као њеним главним градом формира се 1745. године, која припада Краљевини Хрватској и Славонији. Тада доази и до економског процвата града и становништво се увећава. мини|Мапа Земуна из 1791. године. Статус слободног царског града Земун добија 8. јуна 1871. године. Хрватски језик постаје службени језик Земуна 1882. године. А од 1885. године па све до Првог светског рата подпада под директну власт Земаљске власти у Загребу. Јединице Краљевине Србије ослобађају Земун 5. новембра 1918. године.

Земун је и административно прикључен Београду 31. марта 1934. године. У Другом светском рату Земун је 12. априла 1941. године окупиран од стране Немаца. Тада је ушао у састав Независне Државе Хрватске — котар Земун у оквиру велике жупе Вуке. Два дана након ослобођења Београда, ослобођен је и Земун, 22. октобра 1944. године од стране Народноослободилачке војске Југославије и Црвене армије. Земун опет улази у састав Београда 1945. године и од тада је једна од градских општина града Београда.

Важни датуми

Датуми Догађаји 1688. година Хабзбурговци пале и пљачкају Земун; зову га Семлин. 1690. година Османлије поново заузимају Земун. 1. јул 1717. година Еуген Савојски осваја Земун.Zemunske novine - Archived Земун остаје под Хабзбурговцима наредних 201 година. 1728. година Прва земунска школа основана је фратарским редом капуцина; Земун и околна земљишта у Срему дају породици Шенборн 1730. година Изграђена карантинска зона, позната под именом Контумаз (демонтирана 1842). 1739. година Османлије поново заузимају Београд; многи хришћани беже у Земун. 18. септембар 1739. године На Земунској обали Саве потписан Београдски уговор између Отоманског царства и Хабзбуршке монархије. 25. децембар, 1744. године Одржана прва католичка миса у Земуну. 1745. година Земун је део поново успостављене сремске жупаније у Хрватској Краљевини Славонији. 1746. година Земун постаје део аустријске војне крајине. Јесен 1751. године Формира се Општински магистрат Земун, установа локалне самоуправе; Марко Николић именован за првог градоначелника (званично: „градски судија“) у историји Земуна. 1772. године Попис се одржава; Земун има 3.829 становника, 12 еснафа, 2 механе и 6 воденица. 1776. године Помиње се прва синагога у Земуну. 1779. године Помиње се прва пивара у Земуну. 1788. године На почетку аустро-турског рата, аустријски цар Јосиф II окупља трупе у Земуну да освоје Београд.Постављени први улични знакови. Април 1789. године Изграђена је прва болница у Земуну, и најстарија у данашњој Србији. 12. октобар 1789. године Димитрије Давидовић, аутор првог Устава Србије и творац првих Српских новина (Novine serbske iz carstvujuščega grada Vienne, први лист 1. августа 1813. године), рођен је у Земуну. 1801. година Земун има 7.089 становника (углавном Срба, Немаца, Грка, Аромуна, Јевреја итд.) и 1.464 породице. Од 18 до 20. октобра, 1817. године Цар Франц I посећује Земун; новоосновано предграђе града, насељено Немачком, названо је Франзтал у његову част. 26. јануар, 1825. година Основана прва библиотека у Земуну и најстарија у данашњој Србији. Април 1848. година Упоредо са другим савременим револуцијама, Земунци су терали градску власт одустају од свог ауторитета; након кратког периода анархије, формирали су Градско веће; ово је трајало до августа 1849. године. Већи део револуције Земун је био престоница Српске Војводине. 1848–1852. године Представници Земуна били су у саставу Хрватског сабораTanner, Marcus (2001). Croatia : a nation forged in war (2nd ed.). New Haven; London: Yale University Press, p. 86-87Tanner, Marcus (2001). Croatia : a nation forged in war (2nd ed.). New Haven; London: Yale University Press, p. 104 5. јул 1852. године Цар Франц Јозеф посећује Земун.[http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00037_18560324|article:pageDiv7 Podunavka 1853. године Основана је телеграфска служба између Земуна, Петроварадина и Кикинде. 23. септембар 1858. године Земунска гимназија званично основана; у почетку има 21 ученика. 29. мај 1867. године Аустријско царство се претвара у Аустроугарску. 1. јануар 1871. године Земун је проглашен слободним царским градом; Заједницу за прекршаје замењује Градска управа Април 1876. године Источне делове Земуна преплављује Дунав; штета се процењује на 150.000 форинти. 1879-1886 године На месту где је стајао Контумац засађен је Градски парк (Градски парк) површине 7,7 хектара. 1881. година Земун и хрватско-славонска војна крајина укључени су у Троједину Краљевину Хрватску, Далмацију и Славонију. 10. децембар 1883. године Завршена железничка пруга између Будимпеште и Земуна; годину дана касније и Земун је везан за Београд. 1886-1889 године Изграђен је Земунски кеј, неколико километара дуга насипа. прољеће 1895. године Поново је Дунав преплавио Земун; овога пута штета је процењена на 200.000 форинти. 1896. година У Земуну је подигнута Миленијумска кула, поводом 1000 година мађарске државе; данас је кула најпознатије земунско обележје. Децембар 1900. године Постављена и пуштена у функцију електрична улична расвета.

Земун у 20. веку

Важни датуми

Историја Земуна

Źródło i licencja