Једно је филозофски појам који у платонизму означава искон свега постојећег, односно највиши принцип из којег се објашњава све друго као не-једно, тј. као мноштво и разноликостБранко Павловић, Филозофски речник (одредница: једно), Плато, Београд 1997.. Једно у филозофском смислу се никако не може идентификовати са нумеричком јединицом (1), јер је она основа сваке индивидуације и мноштва.
Чуанг Це
Према кинеском филозофу Чуанг Цеу, не може се расправљати, па чак ни замислити, шта је стварно једно. Јер чим човек почне о томе да размишља и расправља, то постаје нешто одвојено од ума који мисли и говори, чиме се губи његова свеобухватна једност.
Плотин
У Платоновом дијалогу „Парменид“ (137 в и даље) се приказује идентитет између једног и бити (односно битка). У неоплатонизму и гностицизму, Једно је монотеистички Бог. Плотин је поистоветио Једно са добротом и битком, стављајући ово тројство изнад свих одређених бића и мисли као последњи и неизрециви искон свега постојећег.
Плотин говори о постанку мноштва из једног на следећи начин:
Еријугена
Јован Скот Еријугена, велики филозоф средњовековне хришћанске схоластике, је своје учење темељио на списима Псеудо-Дионисија Ареопагите, које је са грчког превео на латински. Његова филозофија се одликује ноеплатонистичким схватањем Једног, из којег све проистиче и у које се све враћа.
Референце
Види још Једност Двојство Мноштвеност
Категорија:Теологија Категорија:Филозофска терминологија