Actinomycetota (ili Actinobacteria) su raznovrstan razdeo gram-pozitivnih bakterija sa visokom G+C sadržajem. One mogu biti kopnene ili vodene. One su od velikog ekonomskog značaja za ljude jer poljoprivreda i šume zavise od njihovog doprinosa sistemima zemljišta. U zemljištu pomažu u razgradnji organske materije mrtvih organizama, tako da biljke mogu ponovo da preuzmu molekule. Dok ovu ulogu igraju i gljive, Actinomycetota su mnogo manje i verovatno ne zauzimaju istu ekološku nišu. U ovoj ulozi kolonije često formiraju ekstenzivnu miceliju, kao što bi to činile gljive, i naziv važnog reda razdela, Actinomycetales (aktinomicete), odražava da se dugo verovalo da su to gljive. Neke zemljišne aktinomicetote (kao što je Frankia) žive u simbiozi sa biljkama čije korenje prožima tlo, fiksirajući azot za biljke u zamenu za pristup nekim od biljnih saharida. Druge vrste, kao što su mnogi pripadnici roda Mycobacterium, su važni patogeni.
Osim velikog interesovanja za Actinomycetota zbog njihove uloge u tlu, mnogo toga tek treba da se nauči o njima. Iako su trenutno izučene prvenstveno kao bakterije u tlu, moguće je da ih ima više u slatkim vodama. Actinomycetota je jedna od dominantnih bakterijskih vrsta i sadrži jedan od najvećih bakterijskih rodova, Streptomyces. Streptomyces i druge actinomicetote su glavni doprinosioci biološkog puferiranja zemljišta.
Actinomycetota rod Bifidobacterium je najčešća bakterija u mikrobiomu ljudske odojčadi. Iako odrasli imaju manje bifidobakterija, crevne bifidobakterije pomažu u održavanju mukozne barijere i smanjenju sadržaja lipopolisaharida u crevima.
Iako neke od najvećih i najsloženijih bakterijskih ćelija pripadaju razdelu Actinomycetota, grupa morskih Actinomarinales je opisana da poseduje najmanje slobodno živeće prokariotske ćelije.
Za neke sibirske ili antarktičke aktinomicetote se kaže da su najstariji živi organizami na Zemlji, zamrznuti u permafrostu pre oko pola miliona godina. Simptomi života otkriveni su oslobađanjem iz uzoraka permafrosta od 640 kya ili mlađih.
Filogenija
Filogenija zasnovana na celom genomu 16S rRNA bazirana LTP_12_2021 GTDB 08-RS214
Taksonomija
Trenutno prihvaćena taksonomija je zasnovana na Listi prokariotskih imena sa evidencijom u nomenklaturi (LPSN) i Nacionalnog centra za biotehnološke informacije (NCBI). Klasa ?"Syntrophaliphaticia" corrig. Liu et al. 2020 Klasa "Aquicultoria" Jiao et al. 2021 Klasa "Geothermincolia" Jiao et al. 2021 Klasa "Humimicrobiia" Jiao et al. 2021 Klasa Acidimicrobiia Norris 2013 Klasa Actinomycetia (Stackebrandt et al. 1997) Salam et al. 2020 (Nitriliruptoria Ludwig et al. 2013) Podklasa Actinobacteridae Stackebrandt, Rainey & Ward-Rainey 1997 Podklasa Nitriliruptoridae Kurahashi et al. 2010 Klasa Coriobacteriia König 2013 Klasa Rubrobacteria Suzuki 2013 Klasa Thermoleophilia Suzuki and Whitman 2013
Reference
Literatura
Spoljašnje veze
Actinomycetes genome database
Категорија:Грам-позитивне бактерије