Бернардо Хусеј

Бернардо Алберт Хусеј (), Буенос Ајрес, 10. април 1887 — 21. септембар 1971, био је аргентински физиолог, кодобитник Нобелове награде за физиологију или медицину 1947. године, за његово откриће улоге хормона хипофизе у регулисању нивоа глукозе код животиња, поделивши награду са Карлом Коријем и Герти Кори. Он је први латиноамерички нобеловац у науци.

Биографија Бернардо Алберт Хусеј је рођен 10. априла 1887. године у Буенос Ајресу. Његови родитељи Алберт Гиљермо Хусеј и Клара Лафонт били су француски имигранти који су се у Аргентину доселили 80-их година 19 века. Након што је због напредног знања прескочио неколико разреда основне школе, примљен је у Националну школу у Буенос Ајресу, где је са 13 година дипломирао. Желео је да студира медицину, али није примљен због младости, па је уписао Фармацеутско-биохемијски факултет (), Универзитета у Буенос Ајресу (). Потом, 1904. године, прелази на Медицински факултет истог универзитета, где је дипломирао са 17 година. Као студент треће године медицине 1910. године, Хусеј је већ добио позицију истраживача и асистента у настави на катедри за физиологију. Убрзо после дипломирања 1911. године, одбранио је своју докторску тезу и ступио на место професора физиологије Медицинског факултетета Универзитета у Буенос Ајресу (). Каријера Хусеј је своју клиничку праксу започео у болници Марсело Торкуато де Алвеар () 1913. године, где је био начелник клинике. Након две године 1915. прелази у Националне лабораторије јавног здравља у Буенос Ајресу () где је радио као директор одељења за серуме. Године 1919. основао је Институт за физиологију () на Медицинском факултету Универзитета у Буенос Ајресу и руководио њиме до 1943. године. Због потписивања јавне петиције против нацистичког режима у Немачкој и војне владе, 1943. године отпуштен је са Универзитета у Буенос Ајресу, па је Хусеј приморан да почне са радом на приватном Институту за биологију и експерименталну медицину (), где се посветио истраживањима дијабетеса, хипертензије, као и шире, областима ендокринологије и фармакологије. Хусеј је враћен на Универзитет у Буенос Ајресу 1955. године, где је радио све до своје смрти 1971. Почасти и награде Изабран је за међународног члана Националне академије наука САД (), 1940. године. Изабран је и за међународног почасног члана Америчке академије уметности и наука (), 1941. године. Хусеј је такође изабран за страног члана Краљевског друштва (), 1943. године. Добитник је Нобелове награде за физиологију или медицину и његово откриће улоге хормона предњег режња хипофизе у метаболизму шећера, 1947. године. Добио је Далеову медаљу () Друштва за ендокринологију () 1960. године. Референце

Спољашње везе including the Nobel Lecture, 12 December 1947 The Role of the Hypophysis in Carbohydrate Metabolism and in Diabetes

Категорија:Аргентински нобеловци Категорија:Нобеловци за медицину Категорија:Чланови Краљевског друштва Категорија:Аргентински научници Категорија:Рођени 1887. Категорија:Умрли 1971.