мини|Мапа Сафавидског царства из 1720. године, која приказује различите државе Персије
Сафавидски Иран или Сафавидска Персија, такође и Сафавидско царство, било је једно од највећих и дуготрајних иранских империја након муслиманског освајања Персије у 7. веку, којом је од 1501. до 1736. године владао династија Сафавида.Helen Chapin Metz, ed.Emory C. Bogle.Stanford Jay Shaw., IB Tauris (March 30, 2006). Често се сматра почетком модерне иранске историје, као и једном од барутних империја. (Boulder, Col : Westview Press, 2011) ("Streusand"), . Сафавидски шах Исмаил I успоставио је дванаесточлану деноминацију шиитског ислама као званичну религију царства, означивши једну од најважнијих прекретница у историји ислама.
Иранска династија Сафавида укорењена је у суфијском реду Сафавида који су основали курдски шеици.
Чланови династије су често супали у брак са туркоманским, грузијским,. черкеским, и понтским грчкимAnthony Bryer. племством и великодостојницима. Били су говорници турског и потурчени., "The origins of the Safavids are clouded in obscurity. They may have been of Kurdish origin (see R. Savory, Iran Under the Safavids, 1980, ; R. Matthee, "Safavid Dynasty" at iranica.com), but for all practical purposes they were Turkish-speaking and Turkified." Из своје базе у Ардабилу, Сафавиди су успоставили контролу над деловима Великог Ирана и поново потврдили ирански идентитет региона,Why is there such confusion about the origins of this important dynasty, which reasserted Iranian identity and established an independent Iranian state after eight and a half centuries of rule by foreign dynasties? чиме су постали прва домородачка династија од периода владавине Бујида која је успоставила националну државу званично познату као Иран.
Сафавиди су владали од 1501. до 1722. (доживели су кратку рестаурацију од 1729. до 1736. и 1750. до 1773.) и, на свом врхунцу, контролисали су сав данашњи Иран, Републику Азербејџан, Бахреин, Јерменију, источну Грузију, делове Северног Кавказа укључујући Русију, Ирак, Кувајт и Авганистан, као и делове Турске, Сирије, Пакистана, Туркменистана и Узбекистана.
Упркос паду са власти 1736. године, наслеђе које су оставили за собом је оживљавање Ирана као економског упоришта између Истока и Запада, успостављање ефикасне државе и бирократије засноване на „проверама и равнотежама“, оствареним архитектонским иновацијама и покровитељству за новчане казне. уметности. Сафавиди су такође оставили траг до садашњег доба успостављањем дванаесторице шиизма као државне религије Ирана, као и ширењем шиитског ислама у већим деловима Блиског истока, централне Азије, Кавказа, Анадолије, Персијског залива и Месопотамије.
Галерија
Референце
Литература
Додатна литература
"The Voyages and Travels of the Ambassadors", Adam Olearius, translated by John Davies (1662),
Категорија:Историја Дагестана Категорија:Чланци који садрже текст на језику — персијски Категорија:Историја Ирана Категорија:Династије