мини|Драхма (четвртина шекела) кованица из персијске покрајине Јудеја Медината, вјероватно представља Јахвеа како сједи на престолу
Јахве () био је национални бог античког Израела. Тачно поријекло назива је спорно, иако сеже из раног гвозденог доба, па чак и касног бронзаног: назив се у почетку користио као епитет бога Ела, врховног божанства кананске религије током бронзаног доба, али најраније вјеродостојно помињање је у египатским текстовима који га смјештају међу номаде из јужног Трансјордана.
У најстаријим библијским текстовима Јахве је типични древни блискоисточни „божији ратник” који води небеску војску против непријатеља Израела; касније је постао главни бог Краљевства Самарија и Јудеја, а краљевски двор и храм промовишу Јахвеа као бога цијелог космоса, који посједује све позитивне особине претходно приписиване другим боговима и божанствима. Пред крај Вавилонског ропства (6. вијек п. н. е.), само постојање других богова је негирано, а Јахве је проглашен творцем космоса и истинским богом цијелог свијета.
Види још Адонај Бог
Референце
Литература
Категорија:Библија Категорија:Јудаизам