Гоби

Гоби или Шамо (, ) је пустиња у средњој Азији и највећа пустињска област Азије. Обухвата територије у Кини и Монголији. Протеже се лучно дужином од 1.609 километара, а широка је између 500 и 1.000 километара. Површина јој је 1.300.000 km². Већи део пустиње Гоби покривен је стенама а само мањи део је песковит. Басен Гоби на северу се граничи са Алтајским планинама и монголским степама, на југозападу се налази Тибетанска висораван а на југоистоку Северна кинеска равница.

Током историје Гоби је углавном била део Монголске империје а у њој се налазило неколико важних градова на Путу свиле.

Географија мини|лево|250п|Гоби у Монголији.

Гоби обухвата од југозапада ка североистоку и од севера ка југу. Пустиња је најшира на западу, дуж линије која спаја Бостенско језеро и Лоп Нор (87°–89° источно).

У својој најширој дефиницији, Гоби обухвата дуги део пустиње који се протеже од подножја Памира (77° источно) до планине Велики Кинган, 116–118° источно, на граници Манџурије; и од подножја планинских венаца Алтаја, Сајана и Јаблоноја на северу до планинских ланаца Кунлун, Алтин-Таг и Килијан, који чине северне ивице Тибетанске висоравни, на југу.

Релативно велико подручје на источној страни ланца Великог Кингана, између горњих вода Сонгуа (Сунгари) и горњих вода Љао-хоа, сматра се да припада Гобију према конвенционалној употреби. Неки географи и еколози преферирају да посматрају западну област региона Гоби (као што је горе дефинисано): басен Тарима у Синђану и пустињски басен Лоп Нор и Хами (Кумул), као да чине посебну и независну пустињу, названу Пустиња Такламакан.

Гоби је свеукупно хладна пустиња, са мразом и повремено снегом који се јавља на динама. Осим што је прилично северно, налази се и на висоравни око 910 – 1520 m надморске висине, што доприноси ниским температурама. У Гобију годишње падне у просеку око кише. Додатна влага стиже у делове Гобија зими, јер ветар из сибирских степа носи снег. Ови ветрови могу проузроковати да Гоби достигне зими, а до лети.Planet Earth, BBC TV series 2006 UK, 2007 US, "Episode 5".

Међутим, клима Гобија испољава велике екстреме, у комбинацији са брзим променама температуре од чак . Ово се може појавити не само сезонски, већ у року од 24 сата.

+Температура (1190 m) Улан Батор (1150 m) Годишња средња вредност Јануарска средња вредност Јулска средња вредност Екстреми −47 до 34 °C (−53 до 93 °F) −42,2 до 39,0 °C (−44,0 to 102,2 °F)

У јужној Монголији забележена је температура до . Насупрот томе, у Алашану, Унутрашња Монголија, она се у јулу пење до . Просечни зимски минимуми су хладних , док су летњи максимуми топли . Већина падавина пада током лета.

Иако југоисточни монсуни допиру до југоисточних делова Гобија, подручје широм овог региона генерално карактерише екстремна сувоћа, посебно током зиме, када је сибирски антициклон најјачи. Јужни и централни делови пустиње Гоби имају променљив раст биљака због ове монсунске активности. Северније области Гобија су веома хладне и суве, што га чини неподобним да подрже већи раст биљака; ово хладно и суво време приписује се сибирско-монголским ћелијама високог притиска. Отуда ледена прашина и снежне мећаве пролећа и раног лета плус почетком јануара (зима).

Очување, екологија и економија

Пустиња Гоби је извор многих важних фосила, укључујући прва јаја диносауруса, од којих двадесет шест, просечне дужине 23 cm, која су откривена 1923. године. (London 2018)

Археолози и палеонтолози су вршили ископавања у басену Немегт у северозападном делу пустиње Гоби (у Монголији), која је позната по фосилном благу, укључујући ране сисаре, јаја диносауруса и праисторијска камена оруђа, стара око 100.000 година.

Упркос тешким условима, ове пустиње и околни региони одржавају многе животињске врсте, неке су чак и јединствене, укључујући црнорепе газеле, шареног твора, дивље бактријске камиле, монголске дивље магарце и звиждовке. Повремено их посећују снежни леопарди, гобски медведи и вукови. Гуштери су посебно добро прилагођени клими пустиње Гоби, са око 30 врста распрострањених преко њене јужне монголске границе. Најчешћа вегетација у пустињи Гоби је жбуње прилагођено суши. Ови грмови су укључују сиву врапчеву сланицу (Salsola passerina), сиву комољику, и ниске траве као што су иглице и узданица. Због испаше стоке смањена је количина жбуња у пустињи. Неколико великих резервата природе је основано у Гобију, укључујући Национални парк Гоби Гурвансајкан, Велики Гоби А и Велики Гоби Б строго заштићено подручје.

Подручје је подложно гажењу стоке и теренским возилима (ефекти људске интервенције су већи у источној пустињи Гоби, где су падавине обилније и могу да одрже стоку). У Монголији, травнате површине су деградирале козе, које узгајају номадски сточари као извор кашмирске вуне.Yiruhan, I. .

Рио Тинто Група ископава велика лежишта бакра. Рудник је био и остао контроверзан. У монголском парламенту било је значајног противљења условима под којима ће рудник деловати, а неки траже да се поново преговара о условима. Конкретно, спор се првенствено врти око питања да ли су преговори били фер (Рио Тинто има далеко боље ресурсе) и да ли ће Рио Тинто плаћати адекватне порезе на приходе које остварује од рудника (постигнут је споразум којим ће операција бити изузета од пореза на добитке).

Види још Бадајин Ђажан Гурбантугут

Референце

Литература

Owen Lattimore.. ,. , London, . . Yale University Press, New Haven,. . HarperCollins Publishers, London,. . Mountaineer Books, Seattle, WA,. . John Murray.

. Indiana University Press, Bloomington, Indiana, . Anchor, New York, Novacek, Michael J.; Norell, Mark; McKenna, Malcolm C. and Clark, James.

Спољашње везе Map, from "China the Beautiful" (archived 13 May 2008) Photos tagged with gobi at Flickr

Категорија:Пустиње у Азији Категорија:Географија Кине Категорија:Монголија

Źródło i licencja