десно|мини|160п|Црвена застава, симбол покрета социјалне правде и социјалдемократије
десно|мини|140п|Црвена ружа, један од симбола покрета социјалне правде, који представља симбол демократије и антиауторитаризма у начину деловања против друштвених неправди"About Our Logo". Tamiment Library and Robert F. Wagner Archives. New York University. Archived from the original on 2017-07-02. Retrieved May 25, 2016."Metropolitan. v.38 1913". HathiTrust. pp. 63. Retrieved 2019-03-02."Most's Meeting". Indianapolis Indiana State Sentinel. September 21, 1887. pp. 1 Column 1. Социјалдемократија је политичка филозофија која је настала у другој половини 19. века као једна од политичких теорија у покрету социјалне правде и левице.Adams, Ian: Political Ideology Today. Politics Today. Gombert, Tobias; Bläsius, Julia; Krell, Christian; Timpe, Martin, ур. (2009). Foundations of Social Democracy. Social Democratic Reader. Patterson, James. Berlin: Friedrich-Ebert-Stiftung. Miller, David (1998). „Social Democracy” : Craig, Edward. Routledge Encyclopedia of Philosophy. 8. Routledge. Данас се социјалдемократија обично смешта на леви центар политичког спектра. Politics Today. Agrawal, S. =P.; Aggarwal, J. C., ур. Alpert, Michael. A New International History of the Spanish Civil War.
Изворна социјалдемократија је развијала антикапиталистички програм.Schorske, Carl E. (1993) . German Social Democracy, 1905–1917: The Development of the Great Schism. Harvard Historical Studies. 65. Marx, Karl (1972). Padover, Saul K., The Karl Marx Library. Volume I: On Revolution. New York: McGraw-Hill.Johnson, Elliott; Walker, David; Gray, Daniel (2014). Historical Dictionary of Marxism. Historical Dictionaries of Religions, Philosophies, and Movements. Lanham, Maryland: Rowman & Littlefield. Али, временом се окренула политичком прагматизму.Understanding Social Democracy (PDF). What's Left of the Left: Liberalism and Social Democracy in a Globalized World. Cambridge, Massachusetts: Minda de Gunzburg Center for European Studies, Harvard University. Приступљено 29. 1. 2016. Прагматична социјалдемократија се фокусира само на минимални програм, којим у оквиру институција представничке, парламентарне демократије и тржишне капиталистичке економије настоји спровести делимичну промену утемељену на економској улози јавног сектора, јавним прописима, програмима, инвестицијама и сервисима који би требало да раде на ублажавању неправди које наноси нерегулисани, либерални модел тржишне капиталистичке економије.Notermans, Ton (2000). Money, Markets, and the State: Social Democratic Economic Policies since 1918. Cambridge Studies in Comparative Politics. Brandal, Nik; Bratberg, Øivind; Thorsen, Dag Einar (2013). The Nordic Model of Social Democracy. Basingstoke, England: Palgrave Macmillan. Aspalter, Christian (2001). Importance of Social Democratic Movements in Welfare Politics: With Special Reference to Germany, Austria and Sweden. Huntington, New York: Nova Science Publishers. Badie, Bertrand; Berg-Schlosser, Dirk; Morlino, Leonardo, ур. . Практична реализација такве делимичне промене у оквиру институција парламентарне демократије и тржишне капиталистичке економије обично се назива социјално одговорном државом или државом благостања.Thorsen, Dag Einar; Brandal, Nik; Bratberg, Øivind (2013). „Utopia Sustained: The Nordic Model of Social Democracy”. London: Fabian Society. Приступљено 2. 8. 2016.Sachs, Jeffrey D. (2006). „The Social Welfare State, beyond Ideology”. Scientific American. св. 295 бр. 5. New York. стр. 42. . Архивирано из оригинала на датум 12. 10. 2007. Приступљено 2. 8. 2016. Социјалдемократија се сматра умереном струјом у савременом левичарском покрету.Janowsky, Oscar Isaiah (1959). Foundations of Israel: Emergence of a Welfare State. Princeton, New Jersey: Van Nostrand.
Карактеристике
Обележја социјалдемократије:Meyer, Thomas; Hinchman, Lewis P. (2007). The Theory of Social Democracy.
остварење, поштовање, заштита и унапређење основних људских права и слобода, без дискриминације по било ком основу личне карактеристике, као што су: раса, боја коже, друштвено порекло, национално порекло, етничка припадност, веза са мањинским народом или мањинском заједницом, језик, вероисповест или уверење, политичко или друго мишљење, чланство у политичкој, синдикалној или другој организацији, пол, родни идентитет, сексуална оријентација, полне карактеристике, брачни или породични статус, рођење, старосна доб, друштвени статус, имовно стање, генетичке карактеристике, здравствено стање, инвалидитет или друга лична карактеристика;
остварење и развијање демократских институција, владавине права и социјалне одговорности;
развијање права и слобода запостављених и обесправљених појединаца, друштвених група и слојева;
развијање права људских бића на рад, достојанствену зараду, одмор, боловање, породиљско одсуство, штрајк, синдикално организовање, здравствену заштиту, образовање и социјалну заштиту;
одрживи привредни развој, уз унапређење равномерног развоја урбаних и руралних подручја;
афирмација родне равноправности;
развијање плуралистичког и солидарног друштва које унапређује квалитет живота за раднице и раднике, угрожене слојеве и целокупно друштво;
убрзање друштвеног и научно-технолошког напретка;
афирмација начела и вредности секуларизма и хуманизма;
унапређење уравнотежености локалног и регионалног развоја;
заштита културног и природног наслеђа, те животне средине и животиња;
промовисање мирног и дипломатског начина решавања спорова и сукоба;
коришћење демократских и ненасилних парламентарних и ванпарламентарних облика деловања и противљење свим недемократским, ауторитарним и тоталитарним облицима деловања.
Умерена прогресивна, прагматична странка у матичном току земље која је заснована на парламентарној демократији и тржишној капиталистичкој економији, са гласачким телом у умереној интелектуалној и физичкој радничкој класи, могла би бити описана као социјалдемократска политичка странка.Jackson, Ben (2008). „Social Democracy”. Durlauf, Steven N.; Blume, Lawrence E. The New Palgrave Dictionary of Economics. 7 Док би странка са већим захтевима и циљевима, која има гласачко тело међу оним делом малобројније, али самосвесније интелектуалне и физичке радничке класе, те са историјом подршке и учешћа у еманципаторским и прогресивним покретима, могла бити описана као странка радикалније, нове левице.Hudson, Kate (2012). The New European Left: A Socialism for the Twenty-First Century?. Basingstoke, England: Palgrave Macmillan. . Harrington, Michael (2011) . Schweickart, David (2007). „Democratic Socialism”. Anderson, Gary L.; Herr, Kathryn G. Encyclopedia of Activism and Social Justice. 1. Thousand Oaks, California: Sage Publications.
Социјалдемократске странке, као и друге савремене левичарске странке, обично истичу следеће вредности:Tansey, Stephen D.; Jackson, Nigel (2008).
слобода — не само људске слободе, него и слобода од дискриминације, слобода демократске партиципације и слобода од зависности, екстремног сиромаштва, страха и злоупотребе политичке, економске и друге моћи и положаја;
једнакост — не само пред законом, него и једнаке шансе и могућности за све људе у разним сферама живота, без обзира на идентитетске различитости, укључујући и оне особе са потешкоћама било које врсте;
солидарност — показивање разумевања и саосећања према особама које су жртве неког облика дискриминације, неправде, неравноправности или незгодног стицаја околности, те лична спремност заједничког деловања са другима на проналажењу начина за умањивање и спречавање таквих појава. Ово начело подразумева и развијање институционалних облика солидарности, те интернационалне солидарности. десно|мини|130п|Клемент Атли, социјалдемократа и премијер Велике Британије (1945—1951) десно|мини|130п|Вили Брант, социјалдемократа и канцелар Немачке (1969—1974) десно|мини|130п|Улоф Палме, социјалдемократа и премијер Шведске (1969—1976 и 1982—1986) десно|мини|130п|Хелен Кларк, социјалдемократкиња и премијерка Новог Зеланда (1999—2008)
Социјалдемократија се противи сваком облику ауторитаризма и једнопартизма.. Evans, Bryan; Schmidt, Ingo, ур. (2012). Social Democracy After the Cold War. Cronin, James E.; Ross, George W.; Shoch, James (2011). What's Left of the Left: Democrats and Social Democrats in Challenging Times. Corfe, Robert (2010). The Future of Politics: With the Demise of the Left/Right Confrontational System. Bury St Edmunds, England: Arena Books. . Према томе, социјалдемократија се противи концептима једнопартијског модела власти које су заступале такозване бољшевичко-комунистичке партије 20. века.'State Capitalism' in the Soviet Union. M.C. Howard and J.E. King.Childs, David (2000). Bogdanor, Vernon (1985). „The Social Democratic Party and the Alliance”. Ур.: Burch, Martin; Jaenicke, Douglas; Gardner, John. Three Political Systems: A Reader in British, Soviet and American Politics. Попис социјалдемократских странака Лабуристичка странка (Велика Британија) Лабуристичка странка (Норвешка) Лабуристичка странка (Ирска) Аустралијска лабуристичка странка Социјалдемократска странка Немачке Социјалдемократска странка Аустрије Социјалдемократска странка Швајцарске Социјалдемократска странка Финске Социјалдемократска странка Шведске Социјалдемократе (Данска) Смер — социјалдемократија (Словачка) Чешка социјалдемократска странка Социјалдемократски савез Македоније Социјалдемократска партија Хрватске Социјалдемократе (Словенија) Социјалдемократска партија Црне Горе Социјалдемократска партија Босне и Херцеговине Социјалистичка странка (Белгија) Панхеленски социјалистички покрет (Грчка) Шпанска социјалистичка радничка странка Социјалистичка странка (Француска) Демократска странка (Италија) Социјалистичка странка (Португалија) Странка европских социјалиста Мађарска социјалистичка странка Бугарска социјалистичка странка Израелска лабуристичка странка Мерец (Израел) Социјалдемократска странка Литваније Радничка странка (Бразил) Лабуристичка странка Новог Зеланда Нова демократска странка (Канада) Социјалдемократски савез (Исланд) Социјалдемократска странка (Естонија) Социјалдемократска странка „Хармонија“ (Летонија) Савез демократске левице (Пољска) Републиканска народна странка (Турска) Демократска странка (Србија) Социјалдемократска странка (Србија) Савез независних социјалдемократа (Република Српска, Босна и Херцеговина) Социјалистичка партија (Република Српска, Босна и Херцеговина) Социјалистичка партија Србије (Србија) Попис социјалдемократа и социјалдемократкиња Вили БрантEncyclopædia Britannica: Willy Brandt Улоф ПалмеEncyclopædia Britannica: Olaf Palme Нелсон Мандела Џасинда Ардерн Хелен Кларк Клемент Атли Франсоа Митеран Лионел Жоспен Франсоа Оланд Харолд Вилсон Ед Милибанд Џереми Корбин Рудолф Шарпинг Франк-Валтер Штајнмајер Мартин Шулц Зигман Габријел Андреа Налес Елио ди Рупо Стефан Левен Горан Персон Гро Харлем Брунтланд Јута Урпилаинен Анти Рине Мете Фредериксен Хеле Торнинг-Шмит Фелипе Гонзалес Хосе Луис Родригез Запатеро Педро Санчез Кристијан Керн Памела Ренди-Вагнер Вернер Фајман Алфред Гузенбауер Франц Враницки Фред Синовац Бруно Крајски Бруно Питерман Марио Соарес Антонио Гутерес Жозе Сократес Антонио Кошта Ивица Рачан Иво Јосиповић Сергеј Станишев Индира Ганди Федерика Могерини Тарја Халонен Гунар Мирдал Алва Мирдал Сандро Пертини Сана Марин Јоухана Сигурдардоутир Хозе Мухика Борис Тадић Види још Социјалдемократија у Србији Прогресивизам Социјализам Демократски социјализам Прогресивна алијанса Социјалистичка интернационала
Референце
Додатана литература
Barbieri, Pierpaolo (25 April 2017). "The Death and Life of Social Democracy". Foreign Affairs.
Eatwell, Roger; Wright, Anthony (1 March 1999). Contemporary Political Ideologies: Second Edition. Bloomsbury Academic.