Бриџет Луис Рајли (24. април 1931) јесте енглеска сликарка. Највише је позната по оп арт сликама.
Живот и уметнички почеци Рајли је рођен 24. априла 1931. у Норвуду у Лондону. Њен отац, Џон Фишер Рајли, пореклом је из Јоркшира и школовао се за официра војске. По занату је био штампар и имао је сопствени бизнис. Године 1938. преселио је штампарију, заједно са својом породицом, у Линколншир.
Почетком Другог светског рата, њен отац, припадник Територијалне војске, је мобилисан, а Рајли се, заједно са мајком и сестром Сели, преселила у викендицу у Корнволу.Mary Blume (19 June 2008), Bridget Riley retrospective opens in Paris The New York Times. Кућицу, недалеко од мора у близини Падстоуа, делила им је тетка која је била бивша студенткиња на Голдсмит колеџу у Лондону. Основно образовање долазило је у виду нередовних разговора и предавања неквалификованих или пензионисаних наставника.Kudielka, R., , . . Похађала је женски колеџ Челтенхем (1946–1948), а затим студирала уметност на Голдсмит колеџу (1949–52), а касније на Royal College of Art (1952–55)..
Између 1956. и 1958. неговала је свог оца, који је доживео озбиљну саобраћајну несрећу. Доживела је слом због нарушеног здравља њеног оца. Након тога је радила у продавници производа од стакла. На крају се придружила рекламној агенцији Ј. Волтера Томпсона, као илустратор, где је радила хонорарно све до 1962. године. Изложба Џексона Полока одржана у Вајтчепел галерији у зиму 1958. имала је утицај на њу.
Њен рани рад био је фигуративан и полуимпресионистички. Између 1958. и 1959. године, њен рад у рекламној агенцији показао је њено усвајање стила сликања заснованог на поентилистичкој техници.Bridget Riley Museum of Modern Art, New York. Око 1960. године почела је да развија свој препознатљив Оп Арт стил који се састоји од црно-белих геометријских шара који истражују динамику вида и производе дезоријентишући ефекат на око и производе покрете и боје. У лето 1960. обишла је Италију са својим ментором Морисом де Сосмарезом, а двојица пријатеља посетили су Венецијански бијенале са великом изложбом футуристичких радова.
На почетку своје каријере, Рајли је радила као наставница ликовне културе за децу од 1957. до 1958. у самостану Светог Срца, Хароу (сада познатом као Sacred Heart Language College). У самостану светог Срца започела је основни курс дизајна. Касније је радила на Уметничкој школи Лафборо (1959), Хорнси колеџу уметности и Крајдон арт колеџу (1962–64).
Године 1961. она и њен партнер Питер Сеџли посетили су плато Воклиза на југу Француске, где су купили запуштену фарму коју су на крају претворили у студио. У Лондону, у пролеће 1962. године, Виктор Масгрејв из Галерије Оне одржала је своју прву самосталну изложбу.
Године 1968. Рајли је са Сеџлијем и новинаром Питером Таунсендом створио уметничку организацију SPACE (Space Provision Artistic Cultural and Educational), са циљем да уметницима обезбеди велики и приступачан студијски простор.
Њен зрели уметнички стил, развијен током 1960-их, био је под утицајем извора као што је француски неоимпресионистички уметник Жорж Сера. У периоду 2015–2016, Галерија Courtauldје на изложби Bridget Riley: Learning from Seurat, изнела аргументе о томе како је Сеураов поинтилизам утицао на њу према апстрактном сликарству. Као млади уметник 1959. године, Рајли је видео Мост у Курбевоау, у власништву Courtauld-а, и одлучио да наслика копију. Добијени рад од тада виси у Рајлијевом атељеу, забрањујући да га позајми галерији за изложбу, показујући, по мишљењу уметничког критичара Џонатана Џонса, „колико је Сеурат био пресудан за њен приступ уметности. Рајли је описала своју копију Сераове слике као „алат“, што је Џоунс тумачио у смислу да се она, као и Серат, бавила уметношћу „као оптичком науком“; по његовом мишљењу, Рајли је „заиста исковала свој оптички стил проучавајући Серата“, чинећи изложбу правим сусретом старог и новог. Џонс коментарише да је Рајли истраживала Сератов поинтилизам сликајући из књиге илустрације Сератовог моста у проширеној скали да би открила како његова техника користи комплементарне боје, и наставила да ствара сопствене поентилистичке пејзаже, као што је Ружичасти пејзаж (1960.), насликана убрзо након њене студије у Серату и приказује „брда Тоскане испуњена сунцем“ (и приказана на постеру изложбе) за које Џонсова пише да би се лако могли узети као пост-импресионистички оригинал. По његовом мишљењу, Рајли дели Сератову „радост за живот“, једноставно, али радикално уживање у боји и виђењу.
Живи и ради у Лондону, Корнволу и Воклизу у Француској.
Стваралаштво У том периоду Рајли је почела да слика црно-беле радове по којима је први пут постала позната. Они представљају велики избор геометријских облика који стварају осећај кретања или боје. Почетком 1960-их, говорило се да њени радови изазивају различите сензације код гледалаца, од морске болести до осећаја роњења са неба. Од 1961. до 1964. радила је са контрастом црне и беле, повремено уносећи тонске скале сиве. Радови у овом стилу обухватали су њену прву самосталну изложбу 1962. у Musgrave's Gallery One, као и бројне наредне изложбе. На пример, у Fall-у, једна крива окомита се понавља да би се створило поље различитих оптичких фреквенција.Bridget Riley, Fall (1963) Tate. Визуелно, ови радови се односе на многе проблеме тог периода: уочену потребу за учешћем публике (ово их повезује са дешавањима, која су била уобичајена у овој ери), изазове појма дуалности ума и тела који је навео Олдоса Хакслија да експериментише са халуциногеним лековима;, Chatto and Windus, забринутост због тензије између научне будућности која би могла бити веома корисна или би могла довести до нуклеарног рата ; и страх од губитка истинског индивидуалног искуства у Врлом новом свету.Introduction to Frances Follin, Embodied Visions: Bridget Riley, Op Art and the Sixties, Thames and Hudson 2004 Њене слике од 1961. године изводе асистенти. Она педантно планира дизајн своје композиције са припремним цртежима и техникама колажа; њени помоћници према њеном упутству сликају коначна платна са великом прецизношћу.Practising Abstraction, Bridget Riley talking to Michael Craig-Martin in ,
Рајли је почела да истражује употребу боја 1967. године, године када је направила своју прву слику са пругама. Након велике ретроспективе раних 1970-их, Рајли је почео да путује. После путовања у Египат раних 1980-их, где је била инспирисана шареним хијероглифским украсима, Рајли је почела да истражује боје и контраст.Things to Enjoy, Bridget Riley, talking to Bryan Robertson in , У неким радовима, линије боје се користе за стварање ефекта светлуцања, док је у другим платно испуњено теселирајућим шарама. Типично за ова каснија живописна дела је Shadow Play.
Нека дела су насловљена према одређеним датумима, друга по одређеним локацијама (на пример, Les Bassacs, село на југу Француске где Рајли има студио).Karen Rosenberg (21 December 2007), Bridget Riley The New York Times.
Након посете Египту 1980–81, Рајли је креирала нову палету, коју је назвала својом египатском палетомBridget Riley, Ka 3 (1980) Christie's 20th Century British Art, London, 6 June 2008. и произвела дела као што су серија Ка и Ра, која обухвата дух земље, древне и модерне, и одражавају боје египатског пејзажа. Позивајући се на чулно сећање на њена путовања, слике настале између 1980. и 1985. показују сликаркину слободну реконструкцију ограничене хроматске палете откривене у иностранству. 1983. године, први пут после петнаест година, Рајли се вратио у Венецију да поново проучава слике које чине основу европског колоризма. Крајем 1980-их, Рајлијев рад је доживео драматичну промену са поновним увођењем дијагонале у облику низа паралелограма који су коришћени да поремете и анимирају вертикалне пруге које су карактерисале њене претходне слике.Bridget Riley, August (1995) Christie's Post-War & Contemporary Art Evening Sale, London, 30 June 2008. У Delos (1983), на пример, плаве, тиркизне и смарагдне нијансе смењују се са богатом жутом, црвеном и белом.Jörg Heiser (May 2011), Bridget Riley at Galerie Max Hetzler, Berlin, Frieze.
Мурали мини| Bolt of Colour, 2017–2019. Изглед инсталације, Марфа, Тексас Рајли је осликала привремене мурале за Тејт, Музеј модерне уметности Париза и Националну галерију. Године 2014, Imperial College Healthcare Charity Art Collection јој је наручио да направи трајни мурал од 56 метара за болницу Сент Мари у Лондону; дело је постављено на 10. спрату болничког крила краљице Елизабете краљице мајке, придруживши се још два која је насликала више од 20 година раније.Caroline Davies (6 April 2014), Bridget Riley's bold colours boost London hospital ward The Guardian. Током 2017. поставила је пругасти мурал који је опловио бившу војну касарну у облику слова У у фондацији Чинати у Марфи у Тексасу, који се надовезао на радове изведене за болницу Royal Liverpool 1983.
Између 2017. и 2019. њена зидна слика за Chinati Foundation, Марфа, Тексас, била је највеће уметниково дело до сада и обухватала је шест од осам зидова зграде. Мурал је упућивао на зидну слику Bolt of Colour (1983) Универзитетске болнице Краљевске Ливерпуле и поново је погледао уметникову египатску палету.
Писац и кустос Она је писала о о уметницима, од Николаса Пусена до Бруса Наумана. Била је ко-кустос Piet Mondrian: From Nature to Abstraction (са Шоном Рејнбирдом ) у галерији Тејт 1996.Bridget Riley The Stripe Paintings 1961–2014, June 13 – July 25, 2014 David Zwirner, London. Поред историчара уметности Роберта Кудиелке, Рајли је такође био кустос изложбе 2002. „ Paul Klee: The Nature of Creation“, изложбе у галерији Хејворд у Лондону 2002.Alan Riding (10 March 2002), The Other Klee, the One Who's Not on Postcards The New York Times. Године 2010. курирала је изложбу избора уметника у Националној галерији у Лондону, бирајући слике великих уметника попут Тицијана, Веронезеа, Ел Грека, Рубенса, Пусена и Пола Сезана.Hilary Spurling (27 November 2010), Bridget Riley at the National Gallery – review The Guardian.Martin Gayford (10 December 2010), Colors Shimmer as Bridget Riley Confronts Old Masters: Review Bloomberg.
Изложбе Године 1965. Рајли је излагала своје радове у оквиру изложбе Музеја модерне уметности у Њујорку, Оп уметносте; изложба која је прва привукла пажњу широм света на њен рад и покрет Оп Арт. Њена слика Current, 1964, репродукована је на насловној страни каталога изложбе. Рајли је, међутим, постајала све више разочарана експлоатацијом њене уметности у комерцијалне сврхе, откривши да у САД не постоји заштита ауторских права за уметнике. Први амерички закон о ауторским правима је коначно усвојен, након независне иницијативе њујоршких уметника, 1967.
Учествовала је у документима IV (1968) и VI (1977). Године 1968. Рајли је представљала Уједињено Краљевство на Венецијанском бијеналу, где је била прва британска савремена сликарка и прва жена којој је додељена Међународна награда за сликарство. Њен дисциплинован рад изгубио је тло под упорним гестовима неоекспресиониста 1980-их, али изложба њених раних слика у Галерији Серпентине 1999. изазвала је оживљавање интересовања за њене оптичке експерименте. „Bridget Riley: Reconnaissance“, изложба слика из 1960-их и 1970-их, представљена је 2000. године. Године 2001. учествовала је у Сите Санта Фе,Christopher Knight (25 November 2000), Seeing the Top of the Op Artists Los Angeles Times. а 2003. године National Gallery of British Art је организовала велику ретроспективу уметнице. Године 2005. њен рад је представљен у Галерији Олдхам. У периоду од новембра 2010. до маја 2011. њена изложба „Слике и сродни радови“ представљена је у Националној галерији у Лондону.
У јуну и јулу 2014. у Галерији Давид Звирнер у Лондону представљена је ретроспективна изложба „Bridget Riley: The Stripe Paintings 1961–2014“. У јулу и августу 2015, ретроспективна емисија „Bridget Riley: The Curve Paintings 1961–2014".