Естергом (; на српском језику познат и као Острогон)Оптирање и исељавање Срба у Мађарској 1920-1931. » Порекло[Projekat Rastko] Ljubivoje Cerovic: Srbi u Slovackoj град је на северу Мађарске, на око 50 -{km}- северозападно од главног града Будимпеште. Налази се у жупанији Комаром-Естергом на десној обали Дунава који формира државну границу са Словачком.
Острогон је био главни град Краљевине Мађарске између 10 и 13. века и био је краљевски град све док се тадашњи краљ Бела IV није прво преместио у Вишеград и после у Будим.
Острогон је и данас седиште примаша (-{prímás}-) римокатоличке цркве у Мађарској.
Град има познати Музеј хришћана (-{Keresztény Múzeum}-), где је највећа уметничких колекција везаних за цркву и хришћанство у Мађарској. Такође град има и базилику која је највећа у Мађарској. По песми из Нибелунга, Острогон је био Атилино (-{Etzel}-) седиште.
Новија знаменитост града је мост Марије Валерије (-{Mária Valéria híd}-), који повезује Острогон са градом Штурово (-{Štúrovo}-) у Словачкој. Оригинално мост је био саграђен 1895. године, али су га немачке трупе приликом повлачења 1944. године, порушиле. Поново је подигнут 2001. године уз помоћ прилога из Европске уније.
Историја града мини|250п|лево|Цртеж Острогона из 1664. Острогон је један од најстаријих градова у Мађарској. У богатој историји града смењивали су се владари, по мађарску значајни политички догађаји, грађене палате и цркве, које су затим уништаване у многим биткама око овог града, пролазак и уништавање од стране татарских и турских хорди и на крају завршено је са реконструкцијама и обновом.
Остаци средњовековног Острогона се данас налазе испод данашњег града и до њих се може допрети само археолошким ископавањима. Узрок овоме је то да је стари град био уништен за време, 150 годишње владавине Османлија. Становници тадашњег града су били убијени или заробљени или су побегли на друга места. После повлачења Турака из региона, дошли су нови становници и направили нови град на рушевинама старог. По резултатима најновијих археолошких ископавања испод замка на брду (-{Várhegy}-) и околине, ови предели су били настањени још од времена леденог доба, од пре неких 20.000 година. Први познати људи, племена, која су насељавала ове пределе су Келти из западне Европе. Келти су насељавали ове пределе негде око 350. п. н. е. Келтско пребивалиште лежи управо испод замка и трајало је све до доласка Римљана. Током римске владавине овде се налазила веома важна и прометна граница римске провинције Паноније, тада је насеље било познато под именом Солва (или Salva). Под остацима тврђаве града такође су нађени трагови припадника немачких и аварских племена који се населили у доба слабљења римске империје и његовог пада.
мини|лево|240п|Острогонска саборна црква Насеље је првобитно било основано око Великоморавског замка и добило је на значају 960. године, када је Геза IV, владајући принц кнез Мађара, изабрао Острогон за резиденцију. Његов син Вајк, је рођен овде у палати дворца на брду (-{Várhegy}-) између 969-975. Ту се
Током 973. године, Острогон, је био поприште важних историјских догађаја. На Ускрс те године принц Геза је послао делегацију на међународну конференцију о миру код Отона I, понудивши мир и тражећи да му дођу мисионари. Геза је ту примио хришћанство, и позвао је образоване људе и свештенике са запада, да по Угарској шире хришћанску просвету. Уследило је масовно покрштавање око 5000 мађарских племића и великаша.
Принчевски двор се налазио на северној страни брда, а на врху се налазила базилика посвећена светом Адалберту, где је по легенди крштен Свети Стефан. Црква светог Адалберта је била седиште надбискупа Острогона и главна римокатоличка црква у тадашњој Мађарској
Већ у то време Острогон је постао велики занатски и трговински центар. По неким изворима своје данашње име је добило по насељу Естрогин (-{Esztrogin}-), које су основали бугарске занатлије који су правили оклопе за витезове.
Током 1000. године, Стефан I је био крунисан у Острогону. Стефан је претходно измолио од папе Силвестра II дозволу да оснује Острогонски примат и земљу подели на дијецезе. Папа је послао у Острогон апостолски крст и круну. Та круна којом су крунисани сви угарски краљеви слепљена је горњом страном, са круном коју је послао византијски цар. Од тада па све до почетка 13. века одавде се владало Мађарском. У овом периоду је изграђен замак, који није само био краљевска резиденција већ и политички и религијски центар мађарске. У острогонској "тврђавици" је умро "од жалости" 1173. године угарски краљ Стефан III, јер му је војска била поражена.Емил Чакра: "Словенка", Нови Сад 1860. године Надбискуп из Острогона је био одговоран за десет бискупија које су основане од стране Светог Стефана. Надбискуп је такође поред својих световних дужности обављао и крунисање мађарских владара током овог периода све до 1241. године и инвазије Монгола.
Градски савет Острогона је био састављен, углавном, од најбогатијих људи становника града. Ти грађани су били француског, шпанског, фламанског, валонског и италијанског порекла који су се бавили трговином. Острогон је добио грб у 13. веку, када је овај град постао место у којем су се састајали страни државници, један од примера је и састанак Конрада II са Белом III. Арнолд Лубек (-{Arnold fon Lübeck}-), историчар који је путовао са Фридрихом Барбаросом, је назвао овај град метрополом Мађара (-{quae Ungarorum est metropolis}-).
Тринаести век означава почетак пада моћи Острогона. Прво су Татари постали опасност за град и становништво (1243), затим у каснијем периоду Турци, тако да је број становника и економска моћ града опадала све до средине 18. века. Турци су град са тврђавом заузели 1543. године и претворили га у пограничну тврђаву и седиште санџака. Трупе под командом Миклоша Палфија и Маћаша Чеснекија успеле су 1595. да поврате Острогон, али су га Турци опет заузели 1605. и владали су овде све до 1683. године. Тада је аустријски цар потерао Турке од Беча и успут ослободио град Острогон на "дунавској реци" септембра те године."Гласник друштва српске словесности", Београд 1866. године Одласком Турака, овај град су поново почели да насељавају хришћани мађарског, немачког и словачког порекла и граду је полако враћен стари сјај. Као слободан царски и краљевски град постао је 1708. године."Србски народни лист", Будим 1843. године У граду је 1837. године одржано неколико вашара: 12. марта, 25. маја, 10. августа и 1. новембра. У Острогону гимназија 1861. године ради искључиво на мађарском језику.
Један Србин путописац је боравио 1886. године у граду Острогону, и дао краћи осврт на тадашње прилике. У том граду са око 9000 становника је седиште жупаније, суда, столица примаса католичког са библиотеком и музејом, гимназије и семинара богословског (католичког), "ипак је ту све мање света - јер трговина и занат 'ударају натраг а са тога се свет расељава'." Варош се дели на две стране, западну и јужну, и онај део насеља крај Дунава, који зову "митрополитски", јер се ту налази српска православна црква Св. Игњатија, уз коју је нови примасов двор. Острогон има и два предграђа - Ђурђевац и Томашевац. Куће су "доста велике" и лепе."Стражилово", Нови Сад 1. септембар 1886. године У Острогону је 1899. године постојао "Завод за оспособљавање забавиља".
Године 1905. за Острогон се каже да је варош са уређеним магистратом, насељена за време римске владавине. Ту се поред ПТТ налазе жељезничка и паробродска станица. У месту живи тада 17909 становника у 2130 домова.
Становништво
По процени из 2017. у граду је живело 27.979 становника.
Демографски подаци из (2001)
мини|десно|230п|Миклош Мелоко: Крунисање Светог Стефана Становништво по националности: мађари: 92,9%; роми: 2,4%; пољаци: 0,1%; немци: 1,4%; румуни: 0,1%; словаци: 1,3%; непознатог порекла: 6,0%
Вероисповест: римокатолици: 65,8%; грко католици: 0,9%; реформати: 7,4%; евангелисти: 1,2%; остале вероисповести: 0,9%; атеисти: 11,9%; непознато: 12,0%http://portal.ksh.hu/pls/portal/cp.hnt_telep?NN=25131
Број домаћинстава: 1990. 10 597 1995. 10 739 2001. 11 093 2005. 11 550
Срби у Острогону
Срба је у Острогону било у давнини, али су историјске чињенице оскудне, спорадичне. Постојала је ту "Српска варош" ) види се на старим гравирама) коју су подигли у првој половини 16. века, избегли Срби, из Ковина на дунавској ади Чепељу.Ј. Х. барон Барештај: "О расејаном Илирско-расцијанском народу (1761)", Београд-Ваљево 1995. У српској острогонској цркви је била (1886) једна стара српска, шајкашка застава изрешетана турским танадима, као спомен српског јунаштва и "нелажљиви спомен њиховог пребивања у овим покрајинама."Емил Чакра... То је старинска застава од дупле црвене свиле, са белим утканим оквиром. Са једне стране, био је извезен текст: "1635.(године) Острогонски барјак милицији". Ниже, од тога је други текст: "1701.(године) обркапетан Илија Јакшић." Постојала је "Острогонска милиција", које се истакла 1549. године под Ђорђем Радићем."Стражилово", Нови Сад 1886. године Дана 27. септембра 1557. године страдало је 200 невиних Срба у Острогону. По налогу Адама Гала капетана Ђурске тврђаве, извршена је ту над њима егзекуција."Сербска пчела", Пешта 1836. године Још 1594. године док је тврђава острогонска била у турским рукама, кренула је аустријска војска под командом Кнеза Матеје на Острогон. Опкољен је Острогон 4. маја, са око 50.000 царских војника, али упркос жестоким нападима и са топовима није било помака. Палфи се преко тумача споразумео са Србима који су живели у граду, да помогну изнутра. Срби су по договору поубијали турске стражаре и чуваре градских капија, и град предали, на шта је царска војска Острогон запосела."Сербска пчела", Пешта 1837. године У Острогону је пре Велике сеобе Срба била посада - компанија српских војника шајкаша, који су се истакли у аустријским ратовима са Француском и Баварском.
Нови талас насељавања Срба у Острогону уследио је под Чарнојевићем, у време најжешће верске нетолеранције. Острогон је за Мађаре био њихов "Рим", и ту се спроводила насилно унијаћење православаца, пре свега Срба. Каже се да је "цвет српства" био насељен по градовима горње Угарске, међу којима и ту. Убрзо по насељењу, они су ту у Острогону подигли православну цркву брвнару - већ 1698. године."Гласник друштва српске словесности", Београд 1870. године Срби су добили од аустријског цара Леополда I привилегије, 24. децембра 1696. године. Угарска канцеларија је 1724. године, потврдила те старе привилегије и за краљевску слободну варош Острогон. Угарски дворски канцелар и примас Арцибискуп острогонски, кардинал Леополд Колонић је 1699. године претио патријарху Чарнојевићу, што се усудио бранити православне Србе, које овај сматра за унијате. Тај кардинал католички "примас" који је неуморно деловао баш у Острогону, насилно је много Срба превео у унију, и тиме их дефинитивно одродио. У томе лежи узрок нестанку мноштва православних Срба у горњем Подунављу.