Сара Тример (рођена Кирби; 6. јануар 1741 — Брентфорд, 15. децембар 1810) је била писац и критичар британске књижевности за децу 18. века, као и реформатор образовања. Њен часопис, The Guardian of Education, помогао је да се дефинише жанр у настајању тако што је први пут озбиљно прегледао књижевност за децу; такође је пружио прву историју књижевности за децу, успостављајући канон раних обележја жанра које научници и данас користе. Тримерова најпопуларнија књига за децу, Fabulous Histories, инспирисала је бројне дечије приче о животињама и остала је у штампи више од једног века.
Тример је такође била активан филантроп. Основала је неколико недељних школа и добротворних школа у својој парохији. Да би унапредила ове образовне пројекте, написала је уџбенике и приручнике за жене заинтересоване за оснивање сопствених школа. Тримерови напори су инспирисали друге жене, као што је Hannah More, да успоставе програме недељне школе и да пишу за децу и сиромашне.
Тримерови радови посвећени су одржавању многих аспеката друштвеног и политичког статуса кво. Као англиканка високе цркве, имала је намеру да промовише успостављену Енглеску цркву и да поучава малу децу и сиромашне доктринама хришћанства. Њени списи су оцртавали предности друштвене хијерархије, тврдећи да свака класа треба да остане на свом богомданом положају. Ипак, док је подржавала многе традиционалне политичке и друштвене идеологије свог времена, Тример је испитивала друге, попут оних који се односе на род и породицу.
Рани живот
Сара Тример је рођена 6. јануара 1741. у Ипсвичу у Енглеској од породице Џошуе Кирбија и Саре (рођене Бул); њен отац је био истакнути уметник и био је председник Друштва уметника Велике Британије. Тример је имала једног млађег брата, Вилијама; она је очигледно била бољи писац, јер би понекад за њега састављала његове школске есеје.; Wills, DLB, 343. Као млада девојка, Тример је похађала интернат госпође Јустинер у Ипсвичу, искуство које се увек радо сећала.. DLB, 343. Године 1755. породица се преселила у Лондон када је њен отац, који је написао неколико важних радова о перспективи, постао учитељ перспективе принцу од Велса.: Wills, DLB, 343. Због веза њеног оца у уметничкој заједници, Тример је успела да упозна сликаре Вилијама Хогарта и Томаса Гејнсбороа, као и до тада легендарног писца и критичара Семјуела Џонсона. На Џонсона је оставила повољан утисак када је одмах дала свој џепни примерак Изгубљеног раја Џона Милтона (1667) како би помогла у решавању спора између њеног оца и Џонсона око одређеног одломка. Џонсон, одушевљен што се довољно дивила Милтону да увек носи његова дела са собом, „накнадно ју је позвао у своју кућу и поклонио јој том свог чувеног часописа The Rambler“.; Wills, 343. Године 1759, на наговор свог бившег ученика, принца од Велса (који ће ускоро постати Џорџ Трећи, њен отац је постављен за службеника у Краљевском домаћинству у палати Кју и породица се преселила у Кју. Тамо је упознала Џејмса Тримера, за кога се удала 20. септембра 1762. у Ст Мери, Илинг; након брака, пар се преселио у Олд Брентфорд.Grenby, "Introduction", vi–vii; Wills, DLB, 343.
Мајчинство и филантропија left|thumb|Недељна школа Саре Тример у Бретфорду|alt=Фотографија једноставне зграде од беле цигле са црвеним кровом и црним вратима Тример је била блиска са својим родитељима; након удаје, свакодневно је ишла у посету свом оцу, касније у пратњи своје најстарије деце. Она и њен муж имали су укупно 12 деце — шест дечака и шест девојчица. Тример је била одговорна за образовање своје деце и управо је комбинација њених дужности мајке и учитељице у почетку изазвала њено интересовање за образовање.Wills, DLB, 343. Инспирисана Робертом Рејксом, Тример је такође постала активна у покрету недељне школе, оснивајући прву недељну школу за сиромашну децу у Олд Брентфорду 1786. Она и двојица свештеника у њеној парохији, Чарлс Стерџес и Чарлс Коутс, организовали су акцију прикупљања средстава и основао неколико школа за сиромашну децу из суседства. У почетку је пет стотина дечака и девојчица желело да похађа Тримерову недељну школу; неспособна да прими толики број, одлучила је да искључи оне млађе од пет година и ограничила сваку породицу на једног ученика. Парохија је основала три школе, у свакој по тридесетак ученика — једну за старије дечаке, једну за млађе дечаке и једну за девојчице. Док су се неки други реформатори образовања тог периода, попут Мери Вулстонкрафт, залагали за заједничко образовање, Тример се противио таквим педагошким променама; веровала је у одвојено образовање полова. Ученици су учени да читају, са циљем да их науче читању Библије. Ученици су такође били охрабрени да држе чисту — „поклон четкицом и чешљем је дат свима који су их желели“. Тримерове школе су постале толико познате и биле су им се дивиле да је Раикес, Тримерова почетна инспирација, препоручио онима којима је била потребна помоћ у организовању недељне школе да се обрате Тримеру; чак је и краљица Шарлота тражила Тримеров савет о оснивању недељне школе у Виндзору.Wills, DLB, 345.
Након посете краљици, Тример је била инспирисана да напише Економију доброчинства, која описује како читаоци, посебно жене, могу да оснују недељне школе у својим заједницама. Међутим, њена књига је постигла много више од овога. Док су заговорници недељних школа као што су Раикес и Триммер тврдили да ће школе помоћи да се контролишу растући социјални немири сиромашних, критичари су тврдили да ће ове школе само подстаћи друштвени преокрет који су покушавали да угуше.. The Hon. Џон Бинг је, на пример, издао страшно упозорење да „не само да ће их образовање „научити да читају бунтовне памфлете, књиге и публикације против хришћанства”... већ ће их учинити неспособним за „мукотрпни посао на који је њихов положај у друштву предодређен њих'".Qtd. in Wills, "Sarah Trimmer's Œconomy of Charity", 160. Тример се сложила да је друштвена хијерархија божански одређена, али је веровала да ће је њене недељне школе ојачати..
Као што је научница Дебора Вилс тврдила: „Œconomy of Charity је заправо заснована на веома политизованом подтексту који предвиђа, подмеће и супротставља аргументе против недељне школе. [Тример] описује програм кроз који се недељна школа, када се правилно води, води. , може послужити као средство за успостављање друштвене контроле и интензивирање хијерархије. ... Тримеров пажљиво скроман и скроман текст се тако открива као манифест средње класе за присвајање друштвене, политичке и верске моћи у име моралне поуке."
На пример, Тример тврди да недељне школе уче своје ученике не само да читају Библију, већ и како да из ње извуку одговарајуће теолошке и политичке закључке.. Штавише, Тример тврди да одговорност за образовање сиромашних лежи само на плећима средње класе. Елиминишући аристократију из активне улоге у њеним филантропским програмима, „Тример осигурава да они који заиста регулишу наставни план и програм недељне школе буду они који ће и утеловљивати и одржавати буржоаске врлине“.. Како Вилс истиче, то је разликује од других филантропа тог времена, као што је Хана Мор.
-Сара Тример
Тример је такође основала и надгледала добротворне школе у свом суседству. Она је перспективне ученике својих недељних школа, које су се састајале само једном недељно, усмерила у ове добротворне школе, које су се састајале неколико пута недељно. Како је писала у свом дневнику, чинило јој се да ове школе „имају срећну перспективу да спасе много сиромашне деце од порока и расипништва“.. 220. Док су се недељне школе финансирале претплатом, односно донацијама људи из парохије, добротворне школе су у великој мери финансиране од стране Друштва за ширење хришћанског знања (СПЦК), које је финансирало прве добротворне школе око једног века раније. Тример је критиковала учење напамет које се одвијало у традиционалним добротворним школама и покушала да уведе динамичнији катихетски метод у својим школама који би стимулисао ученике да постављају питања. Она је написала у свом дневнику: „Моја искрена жеља је да саставим курс за подучавање за добротворне школе, помоћу којег би деца могла да уче у стварности, а не напамет, принципе хришћанске религије, како их учи Свето писмо“.. 218. Тример је такође основала индустријске школе у које је усмеравала своје мање перспективне ученике. Ове школе би учили девојчице, на пример, како да плету и преду. У почетку, Тримерова је веровала да ће школе донети профит, јер ће девојке прети и плети по цео дан. Међутим, девојке су биле нестручне и креирале су лоше производе који се нису могли продати. Тримерова је овај пројекат посматрала неуспехом.
Wilfried Keutsch, савремени научник 18. века, критиковао је Тримерове пројекте као наивне и моралистичке.
Иако су недељне школе попут оних које је успоставио Тримерова модерни научници често окарактерисали као репресивно средство које средња класа користи да наметне свој морал нижим класама, Thomas Laqueur је тврдио да су сиромашни прихватили ову прилику да стекну писменост и занемарили многе моралне лекције наметнуте им.
Књижевна каријера
У књижевној каријери која је трајала више од четврт века, Тример је написао негде између 33 и 44 текста. Писала је у широком спектру жанрова: уџбеници, наставни приручници, књижевност за децу, политички памфлети и критичка периодика. Док су многи њени текстови били за децу, неки од њених дела, као што је Економија доброчинства, били су и за одређену одраслу публику. Други су писани и за децу и за одрасле, као што је Пријатељ слуге (1786–87), који је требало да подучава слуге свих узраста.
Током своје каријере, Тример је радила са четири различита издавача—Јохн Марсхалл, Т.Н. Лонгман, Г. Робинсон и Јосепх Јохнсон—и до 1800. имала је највише дела од свих аутора у Невбери каталогу, каталогу који је продавао највише литературе за децу. На крају, Тример је престала да објављује са Џозефом Џонсоном, јер се није слагала са његовом политиком — он је био присталица Француске револуције и објављивао је дела која је она сматрала субверзивним.
An Easy Introduction to the Knowledge of Nature (књига Саре Тример) 200px|thumb|right|Насловница првог издања књиге An Easy Introduction to the Knowledge of Nature (1780)|alt=Page reads "An Easy Introduction to the Knowledge of Nature, and Reading the Holy Scriptures. Adapted to the Capacities of Children. London: printed for the Author, And Sold by J. Dodsley, Pall-Mall...M.DCC.LXXX."
Тримерова прва књига била је Лак увод у познавање природе и читање светих списа, прилагођено могућностима деце (1780), која је надограђивала револуцију у књижевности за децу коју је започела Anna Laetitia Barbauld. У „Предговору” Тример пише да је Трактат о образовању Исака Вотса био инспирација за рад и да би „књига која садржи неку врсту општег прегледа дела природе била веома корисна, као средство да се постепено отвори ум”. кораци ка познању ВРХОВНОГ БИЋА, припремајући се за њихово читање светих списа“.. London: Printed for T. Longman and O. Rees; C. G. and J. Robinson; J. Johnson and F. and C. Rivington , v–vi. У тексту читалац прати мајку и њено двоје деце, Шарлот и Хенрија (можда названу по двоје Тримерове сопствене деце.), у низу шетњи природом током којих мајка описује чуда Божијег стварања. Године 1793. верзија ове књиге је додата у каталог Друштва за ширење хришћанског знања; после 77 година, продат је у преко 750.000 примерака.