Смедеревска Паланка је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Подунавском управном округу. Према попису из 2022. било је 20.345 становника. Позната је као административни центар Доње Јасенице, како због своје величине тако и због институција које су смештене у граду а имају надлежност за већи број општина.
Општина Смедеревска Паланка има 17 села и укупно око 60.000 становника. Сам град Паланка има око 30.000 становника. Општина Смедеревска Паланка налази се у сливу реке Јасенице, те припада регији под именом Доња Јасеница. Села паланачке општине су: Азања, Баничина, Башин, Бачинац, Водице, Влашки До, Глибовац, Голобок, Грчац, Кусадак, Мала Плана, Мраморац, Придворице, Ратари, Селевац, Стојачак и Церовац. Највеће село у општини је Кусадак.
Етимологија Град је у својој вековима дугој историји имао више имена: Аспри Еклесија, Бинк Паланка, Јени Паланка, Велика Паланка, да би доласком Турака 1463. године, добила име „Хасан-пашина Паланка“, затим само „Паланка“ и најзад „Смедеревска Паланка“.
Сам назив „паланка“ је пореклом од грчке речи φάλαγξ, φᾰ́λᾰγγᾰ (phálanx, phálanga), преко латинског phalanx, са значењем „трупац“, означавајући насеље окружено заштитним зидом од вертикално пободених и на врху заоштрених трупаца. Иако се често наводи да је реч турска, насеља са таквим именом постоје само у Србији и мањим делом у околним земљама, али не и у самој Турској.
Историја Археолошка истраживања која су вршена на територији општине Смедеревске Паланке, показала су да се на овом подручју налазила бројна насеља стара приближно 4500—5000 година и припадају раном неолиту (Медведњак, Змајевац, Шиљаковац, Новаци, Старо Село код Селевца). На локалитету Медведњак пронађен је урезан лунарни циклус на кљови дивљег вепра, стар 8 хиљада година.Пронађен календар стар 8 хиљада година („Вечерње новости“, 19. новембар 2013)
Много векова ово подручје егзистира као значајно људско станиште. Природа, плодна земља, шуме и воде, као и комуникације пружале су инзванредне услове за живот. Зато су трагове свога времена, на овим питомим пределима, оставиле многе цивилизације, ове данашње, као и оне које су давно ишчезле.
Овде су нелићани и халштаћани као стварали своја огњишта, значајни су овде били простори моћног Римског царства, Турци су градили своје ханове, Срби своје манастире. Иако се налазила на важним комуникацијама, у новијој историји уз сам цариградски друм, Паланка као насеље почиње са својим интензивнијим развојем у свим областима друштвеног живота тек када је прошла железничка пруга, у последњој четвртини 19. века.
Овде је током Првог светског рата постојала Прва резервна војна болница у Смедеревској Паланци.
Пре Другог светског рата је постојала фабрика вагона и мостовских конструкција „Јасеница“ а. д. Изгорела је 20. јануара 1940."Политика", 21. јан. 1940
Датуми 29. јануар 1412. — деспот Стефан Лазаревић потврђује законик о рударству 13. децембар 1428. — Ђурађ Бранковић прима посланике Дубровника и издао им повељу којом се Дубровчанима дозвољава слободна трговина са деспотовином Марта 1433. године у Некудиму деспот Ђурађ прима изасланика француског краља Филипа, ургундијског витеза Бертрандона, који је касније описао овај сусрет и објавио га. 21. јун 1532. године султан Сулејман Величанствени коначио је у место Ак-Килисе (турски превод за „Бела Црква“) на Цариградском друму, приликом ратних похода против цара Карла V. Касније у време османске управе, од средине XVII века, место се назива „Хасан-пашина Паланка“. Миром у Пожаревцу од 21. јула 1718. године северни део Србије припада Аустријанцима, па тако и Паланка у периоду од 1717—1737. године припада Аустрији. 4. март 1804. године Карађорђе у Хасанпашиној Паланци после опсаде и освајања разговара са Турцима – дахијским изасланицима. Пошто преговори нису успели Карађорђе попали дрвену тврђаву у Паланци и одатле се упути на Рудник. У јесен 1809. године у Хасанпашиној Паланци Карађорђе држи такозвану „малу скупштину“ на којој су донете важне одлуке за наставак устанка. Почетком 1825. Милоје Поповић Ђак подиже буну против Милоша Обреновића који је исту угушио, а Ђака 7. фебруара 1825. године погубио на Рудинама у Паланци. 16. јун 1866. Паланка је проглашена варошицом. Ослобођење — 28. октобра 1918. године Смедеревску Паланку су ослободили војници Моравске дивизије која је била у саставу Прве српске армије чији командант је био славни војвода Петар Бојовић (њега су 1945. убили комунисти), а на дан када је ослобођена Смедеревска Паланка Немци и Аустро-Угари су убрзали повлачење, па војних сукоба између српске војске и окупационих снага надаље више није било. 2021. године Паланка ће славити 1000 година од њеног помињања у једном сачуваном писаном документу, који се данас чува у египатском музеју.
Географија
Положај мини|Снимак Смедеревске Паланке из ваздуха Смедеревска Паланка је од Београда удаљена око 80 -{km}-Udaljenost Smederevske Palanke od drugih gradova () www.srbijasport.net; Приступљено 25. априла 2015., а од коридора 10 ваздушним путем свега 8 -{km}-. Из правца Београда у Смедеревску Паланку стиже се из четири правца са коридора 10 - Ауто-пута Е-75 и то искључењима код Младеновца (удаљеност 41 -{km}-) искључењем код Колара (27 -{km}-) чиме су повезана и два велика сеоска насеља у општини Азања и Селевац, искључењем код Пожаревца (25 -{km}-) преко Михајловца и приградског насеља Грчац као и искључењем код Велике Плане (12 -{km}-). Поред добре саобраћајне повезаности са главним градом, Смедеревска Паланка је добро повезана и са централном Србијом и то регионалним правцима Смед. Паланка – Рача - Крагујевац (50 -{km}-) и правцем Смед. Паланка – Топола - Рудник (56 -{km}-) са Ибарском магистралом. На основу ових података може се закључити да општина Смедеревска Паланка има добар географски положај. Кроз општину Смедеревска Паланка пролази и железничка пруга Београд - Ниш, прва пруга у Србији, а кроз Смедеревску Паланку први воз је прошао 15. септембра 1884. године. У Смедеревској Паланци на Рудинама налази се и истоимени спортски аеродром са травнатом пистом који може да служи и у комерцијалне сврхе.
Рељеф мини|Парк у центру града. Општина Смедеревска Паланка је град у Србији на 44°21' северне географске ширине и 20°57' источне географске дужине, као ивични, североисточни предео Шумадије, који је познатији под именом Доња Јасеница, по реци Јасеници која меандрира њеним атаром, односно њеном доњем току. У Доњој Јасеници насеља се већином налазе на ивичним узвишењима речних долина Јасеници и Кубршнице, међу којима је и град Смедеревска Паланка, док је мањи број насеља распоређен на брежуљкастом тлу и самим долинама река. Цео овај крај има равничарско-брежуљкасти карактер. У средишњем и југозападном делу сачињавају га широке и плитке речне долине Јасенице, Кубршнице и Великог Луга, које, источном ивицом у правцу југ-север, постепено прерастају у таласаста ниска побрђа.
Клима Клима Смедеревске Паланке је умереноконтинентална са просечним падавинама 636 -{mm}- воденог талога. Годишње трајање сијања сунца износи 2.101 -{ha}-. Цео овај крај се одликује малом умереном облачношћу. Средња годишња облачност од 5-6 десетина покривености неба показује да је ово релативно сунчано подручје. Релативна влажност ваздуха износи 73,3% и одговара нешто сувљем умерено континенталном климату. Апсолутна максимална температура забележена је и износила је 44,9 °C, а апсолутно најнижа температура забележена је –29,9 °C. Ови подаци говоре о изузетно великим температурним амплитудама. Доминантни ветрови су југоисточни (кошава) и северозападни ветар. Просечан број дана под маглом износи 44,7 дана у години, а просечан број дана са снежним падавинама износи 31,9 дана. Смедеревска Паланка држи рекорд Србије као град са највише измереном температуром икада, +44,9 °C измереној 24. јула 2007.
Хидрографија мини|Језеро Кудреч са рестораном Кроз подручје општине Смедеревске Паланке протичу три реке Јасеница (дуга 79 -{km}-), Кубршница (42 -{km}-) и Мали Луг (21,1 -{km}-). Регулацијом токова река и потока створене су четири акумулациона језера Кудреч I и II, Пиносавско у Кусатку и Влашкодолско. На територији општине Смедеревска Паланка последњих година интензивно се ради на регулацији токова реке Јасенице и Кубршнице чиме се спроводи план заштите од стогодишњих поплава. Посебну вредност овог подручја представљају изворишта минералне и термо-минералне воде. Најважнији је извор минералне воде Кисељак, који су користили још стари Римљани, али се са сигурношћу може рећи да се овај извор експлоатише од 1719. године, о чему је писао Дриш, изасланик тадашње аустријске управе у Србији. Флаширање минералне воде са изворишта Кисељак датира од краја XIX века. Према подацима Марка Т. Лека кисела вода „Црвеног Крста“ била је изложена на „Балканском сајму“ у Лондону 22. априла 1907. године и добила златни медаљу за квалитет (Марко Т. Леко, Лековите воде и климатска места Краљевине СХС, Београд 1922. год.). Према неким истраживањима, ова минерална вода је трећа по квалитету у Европи, превасходно захваљујући природном селену, који свега пар минералних вода у Европи садржи. Поред изворишта Кисељак постоје и извори минералне воде у Водицама и Церовцу. Посебно је значајан извор термоминералне воде чија је температура воде 45,1 °C и која је изузетно лековита. Лековитост минералне воде утврђена је у Бечу 1834. године а доктор Линдер Мајер 1851. године објављује публикацију о Паланачком Кисељаку.
Земљиште, шуме, биодиверзитет и енергетски ресурси Укупна површина територије општине састоји се од пољопривредног земљишта 82,1% укупне површине 11,6% грађевинско земљиште, 5,5% земљишта је под сумом а 0,4% укупне површине односи се на водене површине и 0,4% односи се на остало земљиште. У природне ресурсе наше средине треба навести и налазишта глине, чијом је експлоатацијом још априла 1898 година почела са радом циглана Ђорђа Димића, прете а данашње опекарске индустрије у Смедеревској Паланци. Поред налазишта глине на територији општине има и налазиште камена, такозване Тескобе, изме у насеља Мраморац и Баничина, који се не експлоатише. Урађена су испитивања и утврђен квалитет камена који се може користити за доњу подлогу при изради путева. Под шумом се налази 1,889 -{ha}- укупне површине, а најзначајнија је шума Микуља са 130 -{ha}-, која се налази на 2,5 -{km}- од града и надморској висини од 110-200 -{m}-. Под појмом биодиверзитет или биолошка разноврсност подразумева се разноврсност и распрострањеност биљног и животињског света. Биолошка разноврсност подразумева разноврсност живих организама који настањују копно и воду, као и разноврсност унутар различитих врста. Карактеристичне животиње за ово подручје су срне, лисице, зечеви. Од ловне пернате дивља и најбројније су јаребице, препелице и фазани. Опстанак животињског света у последње време све више зависи од људске помоћи и одржавају се вештачким путем. Битно обележје паланачке општине представља рибља фауна пре свега шаран и сом који се могу на и у вештачким акумулацијама, као клен и мреница у речним токовима. Што се тиче флоре преовлађује листопадно дрвеће и нешто мање четинари. Под енергетским ресурсима можемо навести геотермалну енергију која се може користити за загревање стаклених башти у пољопривредној производњи. Релативно велика дужина сунчевог сјаја између 1900—2300 часова представља потенцијал за коришћење соларне енергије пре свега у загревању стамбеног простора. Последња истраживања указују и на могућност коришћења енергије ветра, с обзиром да се на подручју општине ствара ружа ветрова просечне брзине око 4 метра у секунди. Намеће се размишљање да се повољна ваздушна струјања могу искористити као индивидуални енергетски извори (црпљење воде, мини електране - ветрогенератори).
Демографија мини|Раскрсница улице Светог Саве и Српског устанка. У насељу Смедеревска Паланка живи 20.351 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 39,3 година (37,8 код мушкараца и 40,7 код жена). У насељу има 8.700 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,91.