Шпански Мароко био је назив за копнени појас дуж обале Средоземног мора (с градовима Сеута и Мелиља) и тзв. Тарфајску пругу на југу данашњег Марока што је од 1912. (према Уговору из Феза) па до 1956. био шпански протекторат. Протекторат је престао постојати шпанским признавањем независности Марока 1956. године. Седиште протектората био је Тетуан.C.R. Pennel, Morocco Since 1830, A History
Осталим делом земље је под називом Француски Мароко управљала Француска, док се јужно од француске управе налазила тадашња колонија Шпанска западна Африка.
Град Танжер проглашен је међународном зоном. Овај статус био је привремено суспендован у време Другог светског рата кад су га због очекиване италијанске инвазије, окупирале шпанске снаге.
Историја Протекторат је установљен у време Друге шпанске републике, задржавши формално и даље исламски састав кадијског судства. Из Шпанског Марока 1936. Франсиско Франко је повео неуспешни војни удар против новоизабраних социјалиста у Шпанији што је прерасло у Шпански грађански рат који је 1939. завршио Франковом победом.
Како су мароканске муслиманске јединице прве подржале Франка, Протекторат је након Франковог доласка на власт уживао веће политичке слободе него Шпанија у време његове диктатуре.
Након што Мароко 1956. стиче независност од Француске, Шпанија прекида свој протекторат над овом земљом и препушта је новонасталој мароканској држави. Шпанија је под својом управом задржала тзв. Места суверенитета (Plasas de soberanía), шпанске поседе на северу Африке које су улазиле у састав Шпаније пре француско-шпанске окупације Марока, те друге колоније изван Марока, као Шпанску западну АфрикуMarin Miguel (1973). El Colonialismo espanol en Marruecos. Spain: Ruedo Iberico p. 24-26
Референце
Мароко Категорија:Историја Марока