Галац ( — Галаци, , ) град је у средишњој Румунији у историјској покрајини Молдавија. Управно је средиште истоимене жупаније. Галац је највећи румунски град и лука на Дунаву.
Галац са градом Браилом, 15 km удаљеним румунским велеградом, чини двограђе Кантемир. Ова урбана зона је после "Великог Букурешта" друга по величини у држави. Галац има површину од 243,63 -{km}- и у њему је, према попису из 2021, живело 217.851 становника.
Географија Галац се налази у источном делу земље, у најјужнијем делу румунске Молдавије, који гравитира Дунаву. Град се образовао на стратешки важном месту на окуци Дунава, где његов ток из правца север-југ прелази у правац исток-запад. Близу града су и ушћа румунских река Прут и Сирет у Дунав, преко којих је град повезан са залеђем. Око града се простире Влашка низија.
Историја Галац се први пут помиње средином 14. века. Катедрала Светог Ђорђа потиче из 17. века. За време Руско-турског рата трупе генерала Михаила Каменског су 1789. спалиле Галац.
Срби у Галацу По српском путописцу Јоакиму Вујићу у 19. веку је у Галцу као трговачкој вароши било више националности, међу којима и Срба.
Купци једне бугарске књиге у том месту били су очигледно и Срби. Од 18 претплатника, чак њих 15 има српску верзију презимена.Иван Кајданов: "Кратко начертаније на всеобшћата историја", Будим 1836. године
За време кратког тродневног боравка у граду, Јоаким Вујић је упознао тамошње Србе. Одсео је код домаћина грађанина Александра Живковића. Упознао је тада Василија Малова, Гавра Стефановића, Георгија и Николу Црногорчевиће, те Шпиру Ђурковић "и многе друге" - Србе у Галацу. Дућан у центру града држао је у то време и Ваљевац родом, Бранко Плавшић, који је продавао Вујићеве књиге.Јоаким Вујић: "Путешествија по Унгарији, Валахији, Молдавији, Бесарабији, Херсону и Криму", Београд 1845. године Занимљиву књигу о великом насељавању Херцеговаца у Одеси и околини, купио је претплатом 1842. године у Галацу, исти Спиро Ђорђевић, купац Бокељ, родом из Рисна."Казивање старих Требјешана...", Београд 1842. године
У месту је славни српски богаташ, трговац "Капетан Миша" - Миша Анастасијевић имао своју привремену "камарашију". Била је то трговачка агенција са малом посадом поузданих чиновника: пословођа, секретар, новчар (касир), две кантарџије и чувар."Гласник Српског ученог друштва", Београд 71/1890.
Његошеву књигу о црногорском авантуристи, који се лажно представљао да је руски цар, купио је 1851. године А. Милашиновић из Галаца.Петар Петровић Његош: "Лажни цар Шћепан Мали", Трст 1851. године
Становништво
Галац је осми највећи град у Румунији. На попису 2021. године имао је 217.851 становника, за 31.581 мање (-12,66%) од претходног пописа, 2011. године, на ком је било 249.432 становника.
Према попису из 2021. већину становништва су чинили Румуни (80,74%).
Занимљивости Галац је центар румунске тешке индустрије. У граду је и највећа румунска железара („Сидекс“, део компаније Арцелор-Митал), те лука и бродоградилиште. У Галцу постоји и фабрика текстила, млинови и прерада рибе. Галац је 1974. добио универзитет.
Партнерски градови Анкона Jesi Бриндизи Ковентри Пиреј Вухан Песак Limón Хамонд Миколајив Севастопољ Јалта Скотсблаф Мумбај
Референце
Спољашње везе
Категорија:Градови у Румунији Категорија:Влашка Категорија:Луке на Дунаву Категорија:Википројект географија/Насеља у Румунији Категорија:Насеља у Румунији