Будимир Пантовић (?−?) мање је познат драгачевски каменорезац из села Вича, активан у првој половини 20. века.
Клесарски занат савладао по угледу на Млађена Раковића и његове ученике. Споменике израђивао од живичког пешчара.
На Страњанчевича гробљу у Живици подигао споменик рано преминулом сину Миленку (1920-1937). Поетски надахнут епитаф гласи:
Овде вене прелијепо цвеће које више цветати неће.
МИЛЕНКО син Будимира и Маре Пантовић из Виче
Ја поживик 17 лета па ме стиже Болес клета не могок јој наћи лека и она ме скиде са овога света 6. јуна 1937 год.
Тек од зоре сину зрак моје тело прекри мрак.
Кад славуја чујете у гори сетите се где су моји двори руке своје на срце метите ког немате увек се сетите.
Збогом остајте сви другови моји и ви сеје и остале девојчице на гробу ми посадите цвеће више Миле никад доћи неће.
писо отац Будимир Пантовић
Референце
Литература
Категорија:Лучанци Категорија:Драгачевски каменоресци