Мождани или лобањски живци () су део периферног нервног система, а чине их групе моторних, сензитивних и мешовитих нервних влакана који инервишу мишиће и жлезде. Називају се лобањским или кранијалним нервима јер излазе из мозга (тачније можданог стабла) и напуштају лобањску дупљу кроз коштане отворе, канале и пукотине. Постоји тринаест парова ових живаца, који се означавају нулом и римским бројевима (од -{I}- до -{XII}-). Њихови називи су одраз опште дистрибуције и функције.
Моторни лобањски живци (-{III}-, -{IV}-, -{VI}-, -{XI}- и -{-{XII}-) полазе од моторних једара у можданом стаблу и спроводе надражаје (сигнале) ка попречно-пругастим мишићима на периферији. Њихова влакна чине дуги аксонски продужеци или неурити нервних ћелија. Сензитивни или чулни лобањски живци (0, -{I}-, -{II}- и -{VIII}-) преносе информације у супротном смеру, односно од чулних органа на периферији до ганглиона. Одатле полазе тзв. постганглијска влакна која се завршавају у одговарајућем можданом центру, тј. у сензитивним једрима можданог стабла. Трећу скупину чине мешовити живци (-{V}-, -{VII}-, -{IX}- и -{X}-) који садрже и моторна и сензитивна нервна влакна. Поједини кранијални нерви (-{III}-, -{VII}-, -{IX}- и -{X}-) садрже и парасимпатичка влакна која припадају аутономном нервном систему, а служе за инервацију глатке мускулатуре и жлезда.
Нервна влакна кранијалних живаца су подељена у пет функционалних група: општи соматски еферентни аксони који инервишу попречно-пругасте мишиће који нису настали од ембрионалних фарингеалних лукова, специјални висцерални еферентни аксони који инервишу попречно-пругасте мишиће који су настали од фарингеалних лукова, општа висцерална аферентна влакна која доносе чулне информације из висцералних органа, општа соматска аферентна влакна која доносе чулне информације из коже и слузокожних мембрана и специјална соматска и висцерална аферентна влакна која преносе посебне чулне информације, као што су мирис, укус, вид, слух и равнотежа.
Ознака Назив живца Главне функције0Крајњи живацСоматичко-сензитивни део влакана инервише слузокожу носне дупље и вомероназалних органа, а висцерално-моторни инервишу њихове крвне судове.-{I}-Мирисни живциПреносе осећај мириса из слузокоже горњег дела носне дупље, горњег дела носне преграде и горњих носних шкољки.-{II}-Видни живацПреноси визуелне информације из мрежњаче ока.-{III}-Живац покретач окаИнервише горњи, доњи и унутрашњи прави мишић, доњи коси мишић, мишић подизач горњег очног капка, мишић сфинктер зенице и цилијарни мишић.-{IV}-Трохлеарни живацИнервише горњи коси мишић.-{V}-Трограни живацСастоји се од офталмичког (-{V1}-), горњовиличног (-{V2}-) и доњовиличног живца (-{V3}-), а служи за пријем сензорних информација из подручја лица и инервацију мастикаторне мускулатуре.-{VI}-Живац одводилацИнервише спољашњи прави мишић.-{VII}-Живац лицаИнервише мимичну мускулатуру и мишић узенгије, прима чулне информације из предње 2/3 језика и обезбеђује секретомоторну инервацију за сузне и пљувачне жлезде (осим паротидне).-{VIII}-Тремно-пужни живацПреноси звучне утиске и осећај равнотеже и оријентације у простору.-{IX}-Језично-ждрелни живац Инервише стилофарингеални мишић, прима чулне информације из задње трећине језика и обезбеђује секретомоторну инервацију за паротидну жлезду.-{X}-Живац луталацИнервише мускулатуру ждрела, гркљана, меког непца и једњака, глатку мускулатуру душника, плућа и дигестивног тракта, срчани мишић, контролише мишиће задужене за стварање гласа и резонанције, пружа парасимпатичка влакна за већину грудних и трбушних органа, прима чулне информације из разних структура итд.-{XI}-Помоћни живацСпољашња грана живца инервише стерноклеидомастоидни и трапезасти мишић, док унутрашња грана улази у састав претходног нерва.-{XII}-Подјезични живацИнервише језичну мускулатуру и гениохиоидни мишић.
Референце
Литература
Спољашње везе
Бионет школа