Ву Ђенсјунг (; Љоухе, Тајцанг, 31. мај 1912 – Њујорк, 16. фебруар 1997) била је кинеско-америчка физичарка физике елементарних честица и експериментална физичарка. Она је дала значајан допринос у области нуклеарне физике и физике честица. Ву је радила на Пројекту Менхетн, где је помогла у развоју процеса издвајања уранијума у изотопе уранијума-235 и уранијума-238 гасном дифузијом. Најпознатија је по спровођењу Ву експеримента који је доказао да парност није очувана. Ово откриће довело је до тога да су њене колеге Ли Џенгдао и Јанг Џенинг освојиле Нобелову награду за физику 1957. године, док је сама Ву добила инаугуралну Волфову награду за физику 1978. године. По њеној стручности у експерименталној физици поредили су је са Маријом Кири. Њени надимци су „Прва дама физике”, „Кинеска госпођа Кири” и „Краљица нуклеарних истраживања”.
Младост Ву Ђенсјунг је рођена у граду Љоухе, Тајцанг у провинцији Ђангсу, у Кини, 31. маја 1912. као друго од троје деце оца Ву Џунгјиа (吳仲裔) и мајке Фан Фухуа (樊復華). Породични обичај је био да деца ове генерације имају Ђен као први карактер у свом имену (име генерације), а затим следе имена у фрази Јинг-Сјунг-Хао-Ђе (), што значи "хероји и изузетне личности". Сходно томе, имала је старијег брата Ђенјинга и млађег брата Ђенхаоа. Ву и њен отац били су изузетно блиски и он је страствено подстицао њена интересовања, стварајући средину у којој је била окружена књигама, часописима и новинама. Њена мајка је била учитељица и ценила је образовање оба пола. Њен отац је био инжењер који је подстицао равноправност жена и постао је значајан активиста током револуције коју је предводио Сун Јат Сен а која је модернизовала земљу. Њен отац је подржао побуну због својих модерних идеала. Чак је предводио локалну милицију која је збрисала локалне бандите и потпуно модернизовала градић Љоухе, тражећи да се девојчице из богатих и сиромашних породица придруже његовој новој школи.
Образовање Ву је завршила основну школу Мингде, школу за девојчице коју је основао њен отац. Ву је одрасла као скромно и радознало дете у добростојећој породици. Није се играла напољу као друга деца, већ је уместо тога слушала ново-измишљени радио из задовољства и ради знања. Такође је уживала у поезији и кинеским класицима, као што су Разговори, и западној књижевности о демократији коју је њен отац промовисао код куће. Ву је слушала како њен отац рецитује одломке из научних часописа уместо дечјих прича све док и сама није научила да чита.
Ву је напустила свој родни град 1923. године са 10 година да би отишла у женску нормалну школу бр. 2 у Суџоуу, која је била удаљена осамдесет километара од њене куће. Ово је био интернат са часовима за обуку наставника, као и за редовну средњу школу, и увео је предмете из области науке који су полако постајали све већа страст за младу Ву. Пријем на обуку наставника био је конкурентнији, јер се није наплаћивала школарина или пансион и гарантовао се посао по завршетку студија. Иако је њена породица могла да приушти да плати, Ву је одабрала конкурентнију опцију и била је на деветом месту међу око 10.000 кандидата. десно|мини| Меморијални музеј Ву Ђенсјунг, Југоисточни универзитет. Године 1929. Ву је завршила школу као најбоља у класи и примљена је на Национални централни универзитет у Нанкингу. Према владиним прописима тог времена, студенти колеџа за обуку наставника који су желели да пређу на универзитете морали су да раде као наставници годину дана. У њеном случају, ово је само номинално спроведено. Ишла је да предаје у државној школи у Шангају, чији је председник био познати филозоф Ху Ши. Ху је постао веома значајна политичка икона кога је Ву видела као другог оца и посетио је Ву када је била у Сједињеним Државама. Ху је претходно био Вуин учитељ када је похађала неколико курсева на Националном кинеском колеџу и био је импресиониран када је Ву, која је седела на предњем седишту да би је приметио њен херој, завршила и усавршила прву трочасовну процену за мање од два сата. Њен отац је увек понављао: "Само спусти главу и настави да ходаш напред."
Иако се Ву на крају бавила научним истраживањем, њено писање се сматрало изванредним захваљујући њеној раној обуци. Њену кинеску калиграфију хвалили су и други. Пре него што је уписала Национални централни универзитет, Ву је провела лето припремајући се за студије уобичајеном пуном снагом. Сматрала је да су њено искуство и обука у женској нормалној школи у Суџоу били недовољни да би је припремили за специјализацију из науке. Отац ју је охрабрио да крене напред и купио јој је три књиге за самостално учење тог лета: тригонометрију, алгебру и геометрију. Ово искуство је било почетак њене навике да самостално учи и дало јој је довољно самопоуздања да у јесен 1930. године упише математику. лево|мини| Средња школа Мингде, где је Ву учила као дете. Зграда у позадини је названа по Ву. Од 1930. до 1934. Ву је студирала на Националном централном универзитету (сада познатом као Универзитет у Нанкингу) и прво је дипломирала математику, али је касније прешла на физику. Укључила се у студентску политику. Односи између Кине и Јапана су у то време били напети, а студенти су позивали владу да заузме јачи став према Јапану. Ву су њене колеге изабрале за једног од студентских лидера јер су сматрале да ће јој власти опростити, или барем превидети, пошто је она једна од најбољих студената на универзитету. Пазила је да не занемари своје студије. Она је предводила протесте који су укључивали седење у Председничкој палати у Нанкингу, где је студенте дочекао Чанг Кај Шек.
Две године након дипломирања завршила је постдипломске студије физике и радила као асистент на Универзитету Џеђанг. Постала је истраживач на Институту за физику Кинеске академије. Њен супервизор је била Гу Ђингвеј, једина жена професорка физике на институту и прва жена са звањем Доктора наука из физике у земљи. Гу је докторирала у иностранству на Универзитету у Мичигену и подстакла Ву да учини исто. Постала је важан узор младој Ву, која је развила самопоуздање и била директна и искрена када је давала савете блиским пријатељима. Ву је уписала Универзитет у Мичигену, а њен стриц Ву Џоуџи је обезбедио неопходна средства. Упутила се у Сједињене Државе са пријатељицом и хемичарком из Тајцанга, Дунг ЖуоФен (), на броду СС Председник Хувер у августу 1936. Њени родитељи и стриц су је испратили при укрцавању на брод. Њен отац и стриц су били веома тужни док је њена мајка тог дана била у сузама, а Ву тада није ни знала да никада више неће видети своје родитеље. Иако ће њена породица преживети Други светски рат, она ће посетити преостале чланове своје породице тек деценијама касније када је путовала у Кину 1970-их.
Рана каријера у области физике
Беркли лево|мини| Ву (десно) на излету са Маргарет Луис у Берклију у Калифорнији Ву и Дунг Жуофен стигле су у Сан Франциско, где су се њени планови за постдипломске студије променили након посете Калифорнијском универзитету Беркли. Упознала је физичара Лука Ђаљоу Јуена, унука средње класе конкубине Јуен Шикаја (самопроглашеног председника нове Републике Кине и цара Кине шест месеци пре смрти). Због свог политичког порекла, Лук није много причао о Јуен Шикају и Ву га је задиркивала након што је открила истину, пошто се њен отац једном побунио против Јуен Шикаја. Јуен јој је показао Националну лабораторију Лоренса Берклија, где је директор био Ернест Лоренс, који ће ускоро добити Нобелову награду за физику 1939. године за проналазак циклотронског акцелератора честица.
Ву је била шокирана сексизмом у америчком друштву када је сазнала да у Мичигену женама није дозвољено ни да користе предњи улаз, и одлучила је да би радије студирала на либералнијем Берклију у Калифорнији. На Ву је такође утицало њено интересовање за објекте на Берклију који су укључивали први Лоренсов циклотрон, али је њена одлука разочарала Дунг која је сама студирала у Мичигену. Јуен ју је одвео код Рејмонда Т. Биргеа, шефа одсека за физику, и он је понудио Ву место на постдипломским студијама упркос чињеници да је академска година већ почела. Ву је одлучно напустила своје планове да студира у Мичигену и уписала се на Беркли. Међу њеним колегама из Берклија били су Роберт Р. Вилсон, који се као и други потајно дивио Ву, и Џорџ Волкоф; њени најближи пријатељи су били постдокторант Маргарет Луис и Урсула Шефер, студенткиња историје која је одлучила да остане у Сједињеним Државама радије него да се врати у нацистичку Немачку. Ву је јако недостајала кинеска кухиња и није била импресионирана храном у Берклију, па је увек вечерала са пријатељима као што је Шефер у свом омиљеном ресторану, Ти Гарден. Ву и њени пријатељи добијали би бесплатне оброке који нису били део јеловника због њеног пријатељства са власником. Ву се пријавила за стипендију на крају своје прве године, али је шеф одељења Бирге имао предрасуде према азијским студентима, те су Ву и Јуену уместо тога понуђене позиције читача књига и штампе са нижом стипендијом. Јуен се тада пријавио и обезбедио стипендију на Калифорнијском технолошком институту. Бирге је, међутим, поштовао Ву због њених талената и Ву се ипак уписала иако је академска година већ почела.
Ву је брзо напредовала у свом образовању и истраживању. Иако је Лоренс званично био њен супервизор, она је такође блиско сарађивала са познатим италијанским физичарем Емилиом Сегреом. Убрзо је постала његов омиљени студент и њих двоје су спровели студије о бета распаду, укључујући и ксенон, што је пружило важне резултате у будућности нуклеарних бомби. Према Сегреу, Ву је била популарна и талентована студенткиња. У својој аутобиографији, нобеловац Луис Алварез је рекао о Ву:Упознао сам овог апсолвента у овом празном времену. Користила је исту собу у суседству и звала се „Џи-Џи” (Вуин надимак на Берклију). Била је најталентованија и најлепша експериментална физичарка коју сам икада упознао.Сегре је препознао њену бриљантност и упоредио ју је са Вуином хероином Маријом Кири, коју је Ву увек цитирала, али је рекао да је Ву била више „светска, елегантнија и духовитија”. У међувремену, Лоренс је описао Ву као „најталентованију женску експерименталну физичарку коју је икада познавао и која ће учинити да свака лабораторија заблиста”. Када је дошло време да представи своју тезу 1940. године, она је имала два одвојена дела представљена на веома уредан начин. Први је био о закочном зрачењу, електромагнетном зрачењу произведеном убрзањем наелектрисане честице када се одбије од друге наелектрисане честице, обично електрона од атомског језгра, при чему је ово друго језгро радиоактивног ксенона. Она је истраживала прву студију користећи бета-емитујући фосфор-32, радиоактивни изотоп који се лако производи у циклотрону који су Лоренс и његов брат Џон Х. Лоренс процењивали за употребу у лечењу рака и као радиофармацеутик. Ово је био Вуин први рад са бета распадом, темом у којој ће постати ауторитет.
Други део дипломског рада односио се на производњу радиоактивних изотопа ксенона насталих нуклеарном фисијом уранијума са циклотронима од 37 и 60 инча у Националној лабораторији Лоренса Берклија. Њен други део о ксенону и нуклеарној фисији је толико импресионирао њен комитет, у којем су били Лоренс и Роберт Опенхајмер, кога је Ву од миља звала „Опи”, да је Опенхајмер веровао да Ву зна све о попречном пресеку апсорпције неутрона, концепту који ће бити примењен када се Ву придружила пројекту Менхетн.