Критеријуми Бредфорд Хила, иначе познати као Хилови критеријуми узрочности, чине групау од девет принципа који могу бити корисни у успостављању епидемиолошких доказа о узрочно-последичној вези између претпостављеног узрока и уоченог ефекта и који се широко користе у истраживањима јавног здравља. Саставио их је 1965. године енглески епидемиолог сер Остин Бредфорд Хил.

Дејвид Фредрикс и Дејвид Релман су 1996. године користили Хилове критеријуме у свом основном раду о микробној патогенези.

Дефиниција Године 1965. енглески статистичар Сир Остин Бредфорд Хил предложио је скуп од девет критеријума за пружање епидемиолошких доказа о узрочно-последичној вези између претпостављеног узрока и уоченог ефекта. (На пример, он је показао везу између пушења цигарета и рака плућа.) Списак критеријума је следећи:Hill, Austin Bradford (1965). "The Environment and Disease: Association or Causation?" . Proceedings of the Royal Society of Medicine. 58 (5): 295–300. doi:10.1177/003591576505800503. PMC 1898525. PMID 14283879.

Јачина (величина ефекта): Слаба повезаност не значи да не постоји узрочна последица, мада што је већа, већа је вероватноћа да је узрочна. Доследност (поновљивост): Доследни налази које су приметиле различите особе на различитим местима са различитим узорцима повећавају вероватноћу ефекта. Одређеност: Узрочност је вероватна ако постоји врло одређена популација на одређеном месту и болест без другог могућег објашњења. Што је веза између фактора и ефекта конкретнија, то је већа вероватноћа узрочне везе. Темпоралност: Последица се мора појавити након узрока (и ако постоји очекивано кашњење између узрока и очекиване последице, онда се ефекат мора појавити након тог кашњења). Биолошки градијент (однос доза-одговор): Већа изложеност би генерално требало да доведе до веће инциденције ефекта. Међутим, у неким случајевима, само присуство фактора може изазвати ефекат. У другим случајевима примећује се инверзна пропорција: већа изложеност доводи до мање инциденце. Веродостојност (биолошка веродостојност): Уверљив механизам између узрока и последице је од помоћи (Хил је приметио да је знање о механизму ограничено тренутним знањем). Кохерентност : Кохерентност између епидемиолошких и лабораторијских налаза повећава вероватноћу ефекта. Међутим, Хил је приметио да „недостатак таквих [лабораторијских] доказа не може поништити епидемиолошки ефекат на асоцираност“. Експеримент: „Повремено је могуће позвати се на експерименталне доказе”. Аналогија: Употреба аналогија или сличности између посматране асоцијације и било које друге асоцијације.

Неки аутори такође разматрају критеријумом и реверзибилност: ако се избрише узрок онда би и ефекат требало да нестане.

Критеријуми Бредфорд Хила били су широко прихваћени као корисне смернице за истраживање узрочности у епидемиолошким студијама, али је њихова вредност доведена у питање јер су помало застарели.

Поред тога, неке предложене опције о начину примене укључују:

Користећи контрачињенично разматрање као основу за примену сваког критеријума. Поделивши их у три категорије: директни, механички и паралелни докази, за које се очекује да се међусобно допуњују. Ова оперативна преформулација критеријума недавно је предложена у контексту медицине засноване на доказима. Узимајући у обзир збуњујуће факторе и пристрасност. Користећи Хилове критеријуме као водич, али их не узимајући у обзир да би дали дефинитивне закључке. Раздвајање узрочне повезаности и интервенција, јер су интервенције у јавном здрављу сложеније него што се може проценити коришћењем Хилових критеријума

Кохови постулати Јавно здравље

Референце

Категорија:Узрочност Категорија:Епидемиологија