Кацухиро Отомо (, -{Ōtomo Katsuhiro}-; Томе, 14. април 1954) јапански је манга уметник, сценариста, аниматор и филмски режисер. Најпознатији је по манги Акира, и њеној анимираној адаптацији која се сматра за једну од најбољих научнофантастичних анимираних филмова.
Отомо је освојио многе награде, као што су француски Орден уметности и књижевности у рангу витеза и офирица, јапанска љубичаста Медаља части и награду Винзор Макеј. Први је мангака који је освојио главну награду на стрипском фестивалу у Ангулему, и четврти који се нашао у Ајзнеровој дворани славних.
Биографија Младост Отомо је рођен 14. априла 1954. године у граду Томе, за који наводи да му је као детету био превише једноличан, па је дане проводио читајући манге. Иако је имао сестре, често је читао стрипове сам, сањарећи о томе како ће их једног дана цртати. Родитељи су му допуштали да купи једну мангу месечно, па је Отомо најчешће бирао наслове које је објаљивала издавачка кућа Кобанша; као што су Астробој Осамуа Тезуке и -{Tetsujin 28-go}- Мицутеруа Јокојаме. На почетку је копирао њихове стилове, али се посветио новим техникама након што је прочитао приручник за цртање манги који је објавио уметник Шотаро Ишиномори.
Љубав према филмовима развио је као средњошколац. Тада је такође одлучио да жели да постане илустратор и режисер. Уредник из издавачке куће Футашаба је добио примерак једне од Отомових манги и рекао му да га контактира ако се пресели у Токио. Отомо је послушао његов предлог, и почео да ради као мангака након што је завршио средњу школу.
Манга каријера Своју каријеру као професионални мангака започео 4. октобра 1973. када је објавио -{A Gun Report}-, адаптацију романа Матео Фалконе, француског књижевника Проспера Меримеа.
У периоду од 1973. до 1978. године цртао је краће стрипове за потребе часописа -{Weekly Manga Action}-. Прву мангу у жанру научне фантастике, под називом -{Fireball}-, објавио је 1979. године. Отомо никада није довршио ту мангу, али она представља прекретницу у његовој каријери. Теме из -{Fireball}--а појавиће се у његовим каснијим и успешнијим радовима, као што је Дому, који се почео објављивати наредне, 1980. године. Публикација је трајала годину дана, али су поглавља обједињена у један том тек 1983. године. За Дому Отомо је освојио награде јапанске Асоцијације цртача, Нихон СФ и Сеиун за најбољи стрип.
Своју најпознатију мангу, Акира, почео је објављивати 1982. године. Испрва је планирао да буде кратка прича, од десетак поглавља, и није мислио да ће бити нарочито успешна. На крају, манга се објављивала осам година, са преко сто поглавља. Ово је прва манга која је преведена на српски језик.
Деведесетих година, након што је Акира завршен, радио је на једнократној причи -{Visitors}-, и мангама -{The Legend of Mother Sarah}- и -{Hi no Yōjin}-. Такође је у овом периоду радио на Ди-сијевом стрипу -{Batman: Black & White}-. Уласком у 21. век радио је са Шинџијем Кимуром на сликовници -{Hipira-kun}- и на краткој манги -{Orbital Era}-.
Након земљотреса и цунамија који су погодили регион Тохоку 2011. године, Отомо је у част мештана и њихове отпорности урадио илустрацију дечака који јаше механичку златну рибицу. Цртеж се од марта 2015. године налази на првом спрату сендајског аеродрома.
Године 2019. почеле су се објављивати серије збирки са свим Отомовим радовима.
Филмска каријера Отомо је са 25 година направио свој први, премда необјављени филм за који је рекао да га је научио основама. Неколико година касније, 1982., радио је као карактер дизајнер на анимираном филму -{Harmagedon: Genma Wars}-. Тада се такође одлучио да ће правити сопствене филмове.
Године 1987. заузео је улогу режисера, сценаристе и аниматора на антологијском анимираном филму -{Neo Tokio}-. Исте године радио је на још једном филму тог типа, -{Robot Carnival}--у, а наредне адаптирао је своју мангу Акира у анимирани филм.
Деведесетих година радио је на анталогијском филму -{Memories}- (1995) и -{Gundam: Mission to the Rise}- (1998; у част 20. годишњице франшизе -{Gundam}-). Потом је адаптирао мангу -{Metropolis}- познатог уметника Осамуа Тезуке, као и мангу Мушиши Јуки Урушибаре. Режирао је и написао филм -{Steamboy}- 2004., па радио на реклами -{Freedom Project}- 2006. године. Наредне године посветио се филму -{SOS! Tokyo Metro Explorers: The Next}-, који је заснован на његовој манги -{SOS! Tokyo Metro Explorer}-.
Године 2013. учествовао је у још једном антологијском филму -{Short Peace}-. Отомо је такође сарађивао са певачицом Ајом Накано. Илустровао је њен албум -{Warui Kuse}- 2014., а режирао спот за њену песму -{Juku-Hatachi}- 2016. године. Такође је радио на 22. епизоди аниме серијала -{Space Dandy}-.
Стил Почетком каријере, како каже Отомо, „популарне манге биле су гегика или спортског жанра; док тешке научне фантастике није било. Зато сам написао Дому“. Испрва се држао „традиционалног манга стила,“ налик Астробоју, али се у средњој школи заинтересовао за стилове Таданорија Јокоа и Јошитароа Исаке. Иако познат по реалистичности, Отомо наводи да је његов стил мешавина фантастике и реализма, јер „превелики реализам нарушава свет приче, док прекомерна фантастика утиче на њену уверљивост“. Реалистичну црту добио је цртајући своје пријатеље и читајући дела француског уметника Мебијуса.
За највеће јапанске утицаје наводи Осамуа Тезуку, Шотароа Ишиноморија и Мицуетруа Јокојаму. Компјутер из -{Fireball}--а назвао је АТОМ по угледу на истоименог лика из Тезукине манге Астробој. Слично томе Ечан из Домуа инспирисан је Ишиноморијовом мангом Сарутоби Ечан, док је Акира именом и радњом инспирисан Јокојамином мангом -{Tetsujin 28-go}- и њеним главним ликом. Поред њих, наводи Шигеруа Мизукија и Тецују Чибу због којих је завоело да црта позадине, поготово архитектонске елементе, због чије детаљности је познат. За дизајн робота, односно мека, угледао се на продукције студија Нуе, као и уметнике Казутакуа Мијатакуа, Наојукија Ката, Такашија Ватанабу и Макота Кобајашија; као и на аниме -{Neon Genesis Evangelion}-.
Утицај Отомова утицајност у Јапану утврђена је 1979. објављивањем -{Short Peace}- збирке кратких прича. Његов рад инспирисао је мангаке као што су Хисаши Егучи, Наоки Јамамото, Макото Аида, Хироја Оку, Масаши Кишимото и Наоки Урасава, који је изјавио да је „Осаму Тезука створио форму, након чега су уследиле карикатуре, па је онда дошао Кацухиро Отомо и направио нови поредак“.
Поред мангака, Отомо је утицао на дизајнере видео игара као што су Јуџи Хори (-{The Portopia Serial Murder Case}- и -{Dragon Quest}-), Норитака Фунамизу (-{Gun.Smoke}- и -{Hyper Dyne Side Arms}-), Цутому Фуџисава (-{Ninja-Kid}-), Хиројуки Имабајаши (-{Sokoban}-), Наото Шинада (-{Volguard}-), Џун Куријама (-{Psychic City}-), Масаши Като (-{Eiyuu Densetsu Saga}-) и др. Режисери Сатоши Кон и Рајан Џонсон такође наводе Отома као велики утицај.
Године 2017. објављена је збирка -{Otomo: A Global Tribute to the Mind Behind Akira}- посвећена Отому, у којој су се нашли радови 80 других уметника. У Ангулему и Њујорку одржане су две изложбе у његову част, где су такође приказани радови уметника на које Отомо утицао.
Дела Манга Колекције и издања Година Назив Додатне информације 1979 -{Short Piece}- Колекција; Оригинално објавила издавачка кућа Кисотенгаиша; Репринт урађен 1984, и увршћен у колекцију -{Katsuhiro Otomo Masterpiece Collection}- са једном додатном причом 1979 -{Highway Star}- Колекција; доцније увршћена у колекцију -{Katsuhiro Otomo Masterpiece Collection}- 1981 -{Good Weather}- Колекција 1981 -{Sayonara Nippon}- Колекција; доцније увршћена у колекцију -{Katsuhiro Otomo Masterpiece Collection}- 1981 -{Hansel & Gretel}- Колекција 1982 -{Kibun wa mō Sensō}- Манга; 1 том 1982 -{Boogie Woogie Waltz}- Колекција 1983 -{Dōmu}- Манга; 1 том 1983−1993 -{Akira}- Манга; 6 томова; У Србији објавила издавачка кућа Маркетпринт у 40 томова 1990 -{Kanojo no Omoide...}- Колекција 1996 -{SOS! Tokyo Metro Explorers}- Колекција
Једнократне приче (-{one-shot}-)