Темистије ( Θεμιστιος; око 317. - после 388.) - државник Римског царства (Цариград), грчки реторичар и филозоф.

Живот Рођен 317. у Пафлагонији, син чувеног учитеља филозофије Евгенија. Темистије је своје образовање стекао прво у Неокесарији (где је у то време предавао Василије Неокесаријски, отац Василија Великог), а затим у Цариграду, где се средином 4. века његова породица преселила. У младости је предавао филозофију и реторику у разним градовима Мале Азије, у Никомедији (342-343) и Анкири (344-347), стекао славу, са око 30 година (према другим изво

рима - 25) позван је у Цариград да одржи поздравну реч цару Констанцију. Темистије је стекао популарност након што је одржао овај говор и током времена направио бриљантну каријеру у престоници као судски говорник. Од 345. године учио је у Цариграду, где је проживео скоро цео свој живот.

Између 347. и 355. године основао је филозофско-реторичку школу у Цариграду, али је после извесног времена напустио наставу ради јавне службе. Цар Констанције је обезбедио његов избор у Цариградски сенат 355. године, касније је постао принцепс сенатус, а служио је и као саветник византијских царева од Констанција (337-361) до Теодосија I (379).-395), био је васпитач будућег цара Аркадија; од 384. Темистије је био префект Цариграда. Током 30 година, од средине 350-их, Темистије је био веома важна личност у Цариграду. Темистије је брзо стекао признање крајем 350. године и постао беседник и адвокат у Цариграду, крећући се међу сенаторима.

Био је паганин и један од вођа „паганске странке“, био је надалеко познат међу образованим људима.

Зборник радова Сачувана су 34 Темистијева говора. Деле се у две групе: Политичке и Приватне. политички (1-19)

Говор 1. О човекољубљу, Констанције. Говор 2. Констанцију, такође савршеном филозофу и краљу, захвалност. Говор 3. Гласникова реч о Цариграду, предата у Риму. Говор 4. Цару Констанцију. Говор 5. Конзул (Јовиану). 364 Говор 6. Братски љубавници, или О човекољубљу. Говор 7. О онима који су поражени код Валенса. Говор 8. Пета годишњица. Говор 9. Упозорење младом Валентинијану. Говор 10. О склапању мира (Цару Валенту). 370 г. Говор 11. Деценија, или О царској дужности. Говор 12. Валенс о религијама (лат.). 374 Говор 13. Љубавник, или О лепоти владања. Говор 14. посланик цара Теодосија. Говор 15. Теодосију, величанственом у врлинама. Говор 16. Хвала аутократи за мир у конзулату стратега Сатурнина. Говор 17. За моје постављење за градског жупана (Цариграда). Говор 18. Слушај о краљевској љубави. Говор 19. О човекољубљу самодржаца Теодосија.

Приватно (20-34)

Говор 20. У знак сећања на оца (Погребни говор у част његовог оца). Говор 21. Испитивач или филозоф. Говор 22. О пријатељству. Говор 23. Софиста (сачуван непотпуно). Говор 24. Упозорење Никомедији. Говор 25. Против оних који сматрају да је могуће говорити без припреме (сачувајте резиме). Говор 26. О елоквенцији, или Како треба да говори филозоф. Говор 27. О томе да не треба ценити градове, већ људе (Да учимо не од места, већ од људи). Говор 28. Студија о елоквенцији (није сачувана у потпуности). Говор 29. Одговорите онима који погрешно тумаче мој говор „Софиста“. Говор 30. Да ли треба да се бавим пољопривредом? Говор 31. О мом председавању Сенатом, Цариградском сенату. Говор 32. О ономе ко умирује страсти, или О децољупцу. Говор 33. [Наслов изгубљен] (није сачуван у потпуности). Говор 34. Као одговор онима који сматрају да је моје учешће у јавном животу грешка.

Био је познат по развијању парафраза – скраћених транскрипција филозофских дела. Темистијево филозофско писано наслеђе чине његови образовни коментари о Аристотелу. Сачувана су три коментара: на „Физику”, „О души” и „Другу аналитику”; још два (за „На небу” и 12. књигу „Метафизике”) дошла су у хебрејском преводу са арапског. Коментари на „Категорије“, „Прву аналитику“, „О пореклу и уништењу“ и „Никомахову етику“ нису сачувани.Темистијева дела су имала значајан утицај на касноантичке и византијске филозофе касније. Дела су била позната и на латинском западу и на арапском истоку.

Референце

Категорија:Антички филозофи