Отиновци су насељено мјесто у Босни и Херцеговини у општини Купрес које административно припада Кантону 10, Федерацији Босне и Херцеговине. Ово историјски изузетно богато насеље смјештено је у југоисточном дијелу Купрешке висоравни и широм региона је познато по свом комплексу археолошких налазишта која свједоче о континуитету хришћанства на овом простору дужем од хиљаду и по година. Према попису становништва из 2013. године, у насељу је живјело 150 становника.

Географске карактеристике Отиновци се налазе југоисточно од самог градског центра Купреса, на пространој Купрешкој висоравни, подно планинских масива који опасују ово крашко поље. Насеље лежи на високој надморској висини од око 1.141 метар. Кроз село протиче Отиновички поток, а због свог специфичног географског положаја и близине Равањских врата, простор Отиноваца је кроз историју служио као природна спона и кључна саобраћајна тачка између средње Босне и Далмације.

Историјат и археолошко подручје Отиновци представљају једно од најважнијих археолошких локалитета у Босни и Херцеговини, а само налазиште је проглашено за национални споменик Босне и Херцеговине под заштитом државе. Историја овог мјеста дијели се на неколико кључних епоха:

Антички период и римска путна станица Током римске владавине, на ширем простору Отиноваца налазила се важна путна станица под називом Ad Matricem. Ова станица је била смјештена на римском путу који је водио из Салоне (данашњи Солин код Сплита) према унутрашњости римске провинције Далмације и даље ка Панонији.

Касноантички период (V вијек) Најстарији грађевински остаци на локалитету „Црквина” (или Оранице Ланишћа) припадају касноантичкој, ранохришћанској базилици из V или почетка VI вијека. Приликом ревизионих археолошких ископавања која су вођена крајем 20. вијека, откривени су темељи тробродне базилике са атријумом, крстионицом (баптистеријумом) која је имала писцину (крсни зденац) уклесану у под, као и неколико касних зиданих гробница.

Средњовековни период и црква краљице Катарине У средњем вијеку, купрешки крај постаје посјед босанских краљева. На темељима порушене ранохришћанске базилике, посљедња босанска и хумска краљица Катарина Косача-Котроманић подигла је у XV вијеку завјетну цркву посвећену Светом Тројству (у народу познату и као црква Св. Јована Крститеља). Краљица Катарина је овој цркви даривала и посебне посједе, чиме су Отиновци постали духовни и административни центар становништва купрешког краја прије доласка Османлија.

Османски и аустроугарски период Доласком Османлија црква је порушена, а духовно средиште замире на неколико вијекова. Све до 1873. године, комплетну Купрешку висораван покривала је само једна велика католичка жупа Купрес, чије је првобитно сједиште било управо у Отиновцима (на локалитету Врила). Године 1887, тадашњи купрешки жupник фра Владимир Долић откопао је рушевине старих средњовековних и античких грађевина, те је изнад њих подигнута нова Жупна црква Светог Иве (Ивана Крститеља).

Новија историја Током ратних дејстава 1994. године, жупна црква у Отиновцима је потпуно минирана и порушена. Након рата, 1998. године, извршена су детаљна ревизијска и стручна археолошка ископавања под водством археолога Љубомира Гудеља. Сви пронађени слојеви (антички, средњовековни и из 19. вијека) су конзервирани и уређени као археолошки парк на отвореном. Након тога, у непосредној близини изграђена је нова, четврта по реду црква Светог Ивана Крститеља.

Етнички састав мјеста је кроз читав период званичних статистичких праћења остао изразито хомоген, са апсолутном хрватском већином становништва.

Становништво Према попису 1991. укупно: 186

Националност 1991. Хрвати 143 (76,88%) Срби 38 (20,43%) Муслимани 5 (2,68%) Укупно

Референце

Литература

Гудељ, Љубомир (2001). Ранохришћански комплекс у Отиновцима на Купрешкој висоравни, Старохрватска просвјета, Вол. III, Бр. 28, Сплит, стр. 125-142. Агенција за статистику Босне и Херцеговине (2019). Попис становништва, домаћинстава i станова у Босни и Херцеговини 2013 — Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик. Сарајево. Савезни завод за статистику СФРЈ (1991). Национални састав становништва по насељеним мјестима, СР Босна и Херцеговина. Комисија за очување националних споменика БиХ (2007). Одлука о проглашењу Археолошког подручја Отиновци националним спомеником Босне и Херцеговине, Службени гласник БиХ. Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево. интернет — извор, Попис по мјесним заједницама — https://web.archive.org/web/20090520191154/http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf

Категорија:Археолошка налазишта у Босни и Херцеговини Категорија:Национални споменици Босне и Херцеговине Категорија:Општина Купрес Категорија:Насељена мјеста у Федерацији Босне и Херцеговине Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини