Цинцар-Јанковићи Држава Србија Звања војвода пожаревачке нахије (од 20. јануара/1. фебруарa 1812) војвода пожаревачке кнежине пожаревачке нахије (од 15/27. јануарa 1812) Оснивач породице војвода пожаревачке нахије Цинцар Јанко Поповић, (1779—1833)Порекло Охрид, Доња Белица, Стара Србија, Македонија Крсна славадо 1800. Митровдан - Свети великомученик Димитрије од 1800. Ђурђевдан - Свети великомученик ГеоргијеНационалност СрпскаДанашњи потомци Цинцар-Јанковићи Милосављевићи Ацовићи
Цинцар-Јанковићи воде порекло од војводе пожаревачке нахије и пожаревачке кнежине пожаревачке нахије Цинцар-Јанка Поповића, (1779—1833). Породична крсна слава до 1800. године био је Митровдан, а после Ђурђевдан. У XVIII веку њихови преци су свештеници у Охриду и Доњој Белици. Исто порекло има и породица Цинцар-Марковић, јер су војвода Цинцар-Јанко и војвода Цинцар-Марко браћа од стричева.
Порекло
Војвода пожаревачке нахије и пожаревачке кнежине пожаревачке нахијеВид. Наставленије Благородоном господару Јанку Поповићу, војводи моравском, Београд 11/23. јануар 1812, оригинал, ИМС, инв. Бр. 613, препис АСАНУ, бр. 8942, Правник 2, 1892, 247-249, В. Савић, Карађорђе документи 1, Горњи Милановац, (1988). стр. 1095-1096, Потврда именовања за војводу Господару војводи Јанку Поповићу Моравском са „назначенијем“ села под његовом управом и упутства за рад, Београд 15/27. јануар 1812, препис АСАНУ, бр. 8943, Правник, 1892, 2, 249-251, В. Савић, Карађорђе документи 1, Горњи Милановац, (1988). стр. 1109-1111, Карађорђе благородним војводама, кнезовима и кметовима пожаревачке нахије – „поставља за војводу Јанка Поповића и налаже им да му буду послушни“, Београд, 20. јануар/1. фебруар 1812, оригинал, ИМС, инв. 614, копија АСАНУ, бр. 8944, В. Савић, Карађорђе документи 1, Горњи Милановац, (1988). стр. 1118. Цинцар-Јанко Поповић, родоначелник Цинцар-Јанковића рођен је 1779. године у Охриду као син охридског протојереја, пореклом из свештеничке породице из Доње Белице. Брат од стрица био му је Цинцар-Марко, војвода сокоски, који је по одласку из Доње Белице дошао у Ваљево, где је живео и Јанко пре устанка. Цинцар-Јанко је родоначелник Цинцар-Јанковића, а Цинцар-Марко Цинцар–Марковића. Јанко имао рођену браћу од којих је Марко из Доње Белице отишао у Пећ, други у Свилајнац, а трећи Димитрије заједно са Јанком се вратио из Русије у Србију 1830. годинеО досељавању становништва из Доње Белице у моравски крај вид. Јован Цвијић,Балканско полуострво и Јужнословенске земље (1. део), Балканско полуострво и Јужнословенске земље (2. део), Приступљено 30. 4. 2013..
Војвода Цинцар-Јанко Поповић (1779—1833)
Цинцар-Јанко се највероватније 1808, у време дужег примирја, оженио Зорандом-Кумријом Тркић из Сремске Митровице, кћерком познатог шабачког велетрговца Томе Тркића и Јованке (Јоване) ТркићА. Ивић, Родбински и биографски подаци о Карађорђу и његовим војводама, Летопис Матице српске, Књ. 351. Нови Сад (1939). стр. 332 и 334.. Тома Тркић је био заточен у Шапцу у време сече кнезоваЛ. Арсенијевић Баталака, Историја српског устанка, Београд (1988). стр. 40., да би се после ослобађања са породицом иселио у Сремску Митровицу. О Тркићима говоре Вук КараџићБук Ст. Караџић, Мемоари, 69-71, Радмила Тричковић, Шабац и његова нахија, Шабац у прошлости 1. стр. 488. и у спеву Србијанка Сима Милутиновић СарјалијаСима Милутиновић Сарајлија, Србијанка. стр. 82..
Цинцар-Јанко и Зоранда имали су деветоро деце, три сина и шест кћерки. Најстарији син био је Ђорђе, средњи Љубомир и најмлађи Тома, а кћерке Јелена, Александра, Нада, Мила, Катинка и Ана. Ђорђе и Љубомир су завршили кадетски корпус у Русији и после су били руски и српски официриЉ. Поповић, Шематизам кнежевине Србије 1839 - 1851. стр. 100., ађутанти кнеза Михаила Обреновића и кнеза Александра Карађорђевића.
Старија грана
Пуковник Ђорђе Цинцар-Јанковић, кнежев ађутант
Пуковник Ђорђе Цинцар-Јанковић, ађутант кнеза Михаила, најстарији Цинцар Јанков син окружни начелник, завршио је кадетску војну школу у Русији. У време српско-турских сукоба 1862. године Ђорђе, који је тада био на месту помоћника алексиначког окружног начелства одређен је за окружног команданта Народне војске.Вид. Живота Ђорђевић, Српска народна војска, Београд (1984). стр. 63..
Ђорђе Цинцар-Јанковић био је ожењен Јеленом Цинцар-Јанковић, рођ. Михаиловић, кћерком Теодора - Теше Михаиловића, српског трговца из Софије. Њихова деца, по старости су Полексија, Јеврем, Милева, Тома и Босиљка.
Јеврем Ђ. Цинцар-Јанковић
Јеврем Цинцар-Јанковић, најстарији син Ђорђа Цинцар-Јанковића био је начелник телеграфског одељења Министарства пошта. Већ у пензији прешао је Албанију 1915. и 1916-1918. био је управник поште на Солунском фронту.
Јеврем Цинцар-Јанковић није се женио.
Тома Ђ. Цинцар-Јанковић (1865—1946)
Тома Цинцар-Јанковић (1865—1946), млађи син Ђорђа Цинцар-Јанковића, био је управник београдске царине, градски одборник, рентијер, власник више кућа, локала, земље и винограда у београдској општини, био је познат у Београду као филантроп, оснивач и председник неколико добротворних друштава, између осталих, Фонда сиромашних ученика школе на Савинцу, Хуманог друштва „Врачар", Друштва за улепшање ВрачараВид. Решење у Оделељу унутрашњих послова при Градском народном одбору дана 18. марта 1947, бр. 12625/47., члан Главног одбора Друштва за подизање храма Светог СавеВид. Гласник СПЦ 1925, бр.1. и председник Фонда Софије Самуила и Босиљке Голуба ЈанићаАрхив Србије, Фонд Голуб и Босиљка Јанић..
Тома Цинцар-Јанковић (1865—1946) био је ожењен Анђелијом Анђом Видић, (од 1897), кћерком Светозара Видића, чиновника и Даринке (Терезије) Сњећиви, чешког порекла, кћерке Катарине Нахлик (1814—1892) и Јана - Јована Сњећивог (1811—1892), по коме је ова породица Сњећиви добила презиме Јовановић. Имали су четири сина (по старости) Ђорђа, Младена, Светозара и Љубомира.
Становали су прво у Макензијевој бр. 28, а после у у Делиградској 7. Породична кућа Цинцар-Јанковића, урађена према пројекту дворског архитекте Стојана Тителбаха, налазила се у Делиградској улици бр. 7. Била је јединствена артхитектонска целина са зградом у Делиградској 9, где су становали Милосављевићи.
Ђорђе Т. Цинцар-Јанковић (1898—1930) Ђорђе Т. Цинцар-Јанковић (1898—1930), најстарији син Томе Цинцар-Јанковића, завршио је Експорт академију у Француској. Био је ожењен Францускињом. Нема потомства. Ђорђе Цинцар-Јанковић се тешко разболео приликом преласка Албаније, и касније, после рата, дуго лечио у Давосу у Швајцарској. Умро је од туберкулозе.
Младен Т. Цинцар-Јанковић (1900—1946) Младен Т. Цинцар-Јанковић, син Томе Цинцар-Јанковића, адвокат завршио је гимназију у Француској и Правни Факултет у Београду. Имао је три кћерке: Јелену, Гордану и Мирјану.
Ацовићи
Мирјана, кћерка Младена Т. Цинцар-Јанковића, удала се средином XX века је за Радисава Ацовића, сина инж. Александра Ацовића и унука инж. Милоша Савчића, министра грађевина, председника београдске општине. Има сина Александра.
Њихова породична кућа у Румунској, односно Ужичкој 15 после Другог светског рата постала је резиденција председника државе, а на плацу који припада кући налази се Кућа цвећа.
Светозар Т. Цинцар-Јанковић (1902—1964)
Инж. Светозар Т. Цинцар-Јанковић, син Томе Цинцар-Јанковића, био је грађевински инжењер. Нема потомства.
Љубомир Т. Цинцар-Јанковић (1905—1966)
Љубомир Т. Цинцар-Јанковић, син Томе Цинцар-Јанковића, сликар и пијаниста, завршио је Конзерваторијум у Ници, одсек клавир и Уметничку школу Бете Вукановић.
Потомство Полексије Радовановић, рођ. Цинцар-Јанковић (1854—1939)
Полексија Цинцар-Јанковић (1854—1939), најстарија кћерка Ђорђа Цинцар-Јанковића, била је удата за Константина Радовановића, судију касационог суда, сина Антонија Радовановића, директора беорадске поште и брата Атанасија Радовановића, члана Апелационог суда. Њихва деца су Зорка и Ермила.
Ермила је била удата за Михаила Димитријевића. Нема потомства.
Милосављевићи
Зора Милосављевић рођ. Радовановић, Цинцар-Јанкова праунука, по најстаријем сину Ђорђу, била је удата за пешадијског пуковника Бранислава Р. Милосављевића.
Пуковник Бранислав Р. Милосављевић (1879—1944)
Пешадијски пуковник Бранислав Р. МилосављевићПрви управник Драча 1912. Аутор текста познате песме Креће се лађа Француска, односно Изгнаници, Мач и лира, Брод на Сави, (1922). стр. 128. Рубрика Наши јунаци, Балкански рат бр. 22, Београд (1913). стр. 346. био је први управник Драча 1912, аутор текста песме Креће се лађа Француска. Милосављевићи (крсна слава Михољдан - Свети Киријак Отшелник) у сродству су са Терзибашићима, Јоксићима, Мишићима и др. Сестра пуковника Бранислава Милосављевића била је удата за Константина, брата дивизијског генерала Живојина Терзибашића, а тетка за војводу капетана Симу Соколова, вођу Трнског устанка у Бугарској (1877). Пеш. пуковник Бранислав Милосављевић и Зора Милосављевић имали су петоро деце, два сина и три кћерке. Њихова породична кућа налазила се у Делиградској 9 и била је јединствена архитектонска целина са кућом у Делиградској 7, где је живела породица Томе Цинцар-Јанковића. Куће је пројектовао дворски архитекта Стојан Тителбах. Старији син је Ратибор, а млађи Игор, кћерке су Босиљка, Вера и Олга. Вера Ћирић, рођ. Милосављевић, сликарка, била је удата за Милорада Ћирића, сликара. Има потомства.
Ратибор Б. Милосављевић (1912—2002) Инж. Ратибор Милосављевић. Има потомства.
Др Игор Б. Милосављевић (1920—1980) Др Игор Милосављевић, неуропсихијатар, в. д. начелник Неуролошке клинике и др. Ожењен Весном Швабић, кћерком новинара Будимира Швабића, чији је брат био пуковник Стеван Швабић (из породице Гаврила Гаје Швабића, председника општине Топола, родом из Божурње. Има потомства.
Јанићи
Босиљка Јанић, рођ. Цинцар-Јанковић (1869—1936), кћерка Ђорђа Цинцар-Јанковића, била је удата за Голуба Јанића.
Голуб С. Јанић (1853—1918)
Голуб С. Јанић је био велетрговац, рентијер, председник Српске браће, организатор четничке акције из породице Јанић. Голуб Јанић и Босиљка Јанић, рођ. Цинцар-Јанковић (1869—1936), нису имали деце. Босиљка Јанић била је наследник целокупне имовине Голуба Јанића.
Босиљка Јанић, рођ. Цинцар-Јанковић (1869—1936)
Босиљка Јанић, рођ. Цинцар-Јанковић (1869—1936), кћерка Ђорђа Цинцар-Јанковића, била је удата за Голуба Јанића, велетрговца, рентијера, председника Српске браће, организатора четничке акције из породице Јанић. Босиљка Јанић, рођ. Цинцар-Јанковић била је велика добротворнка и оснивач три задужбине.
Николајевићи
Милева Цинцар-Јанковић, кћерка Ђорђа Цинцар-Јанковића, била је удата за Николу Николајевића, шефа Државних монопола. ЊЕна кућа у Смиљанићевој улици је на списку опљачканих од стране аустроугарских војника. Умрла је у бањи у Рогашкој слатини. Нема потомства.
Млађа грана мини|<center>Урош Кнежевић: Љубомир Цинцар Јанковић, 1859. Пуковник Љубомир Цинцар-Јанковић, кнежев ађутант (-1884)
Пешадијски пуковник Љубомир Цинцар-Јанковић, млађи Циинцар-Јанков ађутант кнеза Александра Карађорђевића (на Светоандрејској скупштини је ушао као пратилац кнеза), командант шабачког града имао је једног сина Јанка.
Јанко Љ. Цинцар-Јанковић
Јанко Љ. Цинцар-Јанковић, син пуковника Љубомира Цинцар-Јанковића, чиновник министарсва финансија, два пута се женио. Из првог брака имао је сина Љубомира, а из другог брака са Роксандом Стојановић, Богдана, Душана, Војислава и Десанку.
Дана 10. јула 1887. године Јанко Цинцар-Јанковић се са супругом провозао на велосипеду (бициклу) од Београда до Новог Сада.
Једноспратна кућа Јанка Цинцар-Јанковића налази се на Теразијама, између палате Анкер и куће апотекара Викторовића (срушена), која се налазила поред хотела Москва.
Љубомир Ј. Цинцар-Јанковић
Љубомир Ј. Цинцар-Јанковић погинуо је у Првом светском рату као официр енглеске морнарице.
Богдан Ј. Цинцар-Јанковић
Богдан Ј. Цинцар-Јанковић, срески начелник у браку са Ружицом Николајевић имао је сина Љубомира Б. Цинцар-Јанковића, правника и кћерку Даринку.
Љубомир Б. Цинцар-Јанковић