Позадина Зимског рата покрива период пре избијања Зимског рата између Финске и Совјетског Савеза (1939–1940), који се протеже од финске декларације о независности 1917. до совјетско-финских преговора 1938–1939.
Пре своје независности, Финска је била аутономно велико војводство у оквиру царске Русије. Током Финског грађанског рата који је уследио, Црвена гарда, коју су подржавали руски бољшевици, је поражена. У страху од совјетског дизајна, 1920-их и 1930-их, Финци су стално покушавали да се придруже скандинавској неутралности, посебно у вези са Шведском. Штавише, Финци су се укључили у тајну војну сарадњу са Естонијом 1930-их.
Током касних 1920-их и раних 1930-их, односи са Совјетским Савезом су се у извесној мери нормализовали, али су се 1938. Совјети плашили да би Финска могла бити искоришћена као одскочна даска за инвазију и тако су започели преговоре за склапање војног споразума. У међувремену, реваншизам совјетског лидера Јосифа Стаљина да поврати територије Руске империје које су биле изгубљене током њеног распада као резултат бољшевичке револуције и руског грађанског рата учинио је Финску очигледном метом.
Природа совјетских захтева, који су укључивали постављање совјетских војних објеката на финском тлу, није их никуда довела.
У августу 1939. Совјетски Савез и нацистичка Немачка потписали су пакт Молотов-Рибентроп којим је источна Европа подељена на интересне сфере. Финска је припадала совјетској интересној сфери. У септембру и октобру 1939. балтичке државе су пристале на совјетске захтеве који су укључивали успостављање совјетских војних база унутар тих земаља. Стаљин је тада скренуо поглед на Финску и био је уверен да ће се контрола стећи без великих напора.
Совјетски Савез је тражио територије на Карелској превлаци, острвима Финског залива, војну базу у близини финске престонице и уништење свих одбрамбених утврђења на Карелској превлаци. Хелсинки је поново одбио, а Црвена армија је напала 30. новембра 1939. Истовремено, Стаљин је успоставио марионетску владу за Финску Демократску Републику, на чијем челу је био фински комуниста Ото Виле Кусинен.xxi
Предратна Финска
Први кораци републике десно|мини| Састанак Друштва народа 1926. Финска је вековима била источни део Шведске империје све до 1809. године, током Наполеонових ратова, када ју је Руска империја освојила и претворила у аутономну тампон државу у Русији како би заштитила Санкт Петербург, руску престоницу. Финска је уживала широку аутономију и сопствени Сенат све до краја века, када је Русија започела покушаје асимилације Финске као део опште политике јачања централне владе и уједињења Царства русификацијом. Покушаји су уништили односе и повећали подршку финских покрета који се боре за самоопредељење.
Избијање Првог светског рата дало је Финској прилику да постигне независност. Финци су у том циљу тражили помоћ и од Немачке империје и од бољшевика, а 6. децембра 1917. фински Сенат је прогласио независност земље. Нова бољшевичка власт је била слаба у Русији и ускоро ће избити руски грађански рат. Бољшевички вођа, Владимир Лењин, није могао да штеди војску или пажњу на Финску, па је Совјетска Русија признала нову финску владу само три недеље након што је прогласила независност. Финци су 1918. водили кратак грађански рат у којем је бољшевичку Црвену гарду наоружало 7.000 до 10.000 руских војника стационираних у Финској.
После Првог светског рата, основана је међувладина организација Лига народа, чији су циљеви били спречавање рата кроз колективну безбедност и решавање спорова међу државама путем преговора и дипломатије. Финска је приступила Лиги 1920.
Током 1920-их и 1930-их, Финска је била политички разнолика. Комунистичка партија Финске проглашена је илегалном 1931. године, а крајње десничарски Патриотски народни покрет (ИКЛ) освојио је до 14 места у финском парламенту од 200 места. Средњи пут, окупиран од стране конзервативаца, либерала, аграра и Шведске народне партије, имао је тенденцију да се групише са Социјалдемократском партијом, чији је лидер, Ваино Танер, био снажан заговорник парламентарног система.
До касних 1930-их, земља је имала извозно оријентисану економију која је расла, решила је већину свог „десничарског проблема“ и припремала се за Летње олимпијске игре 1940. године.
Финско-немачки односи десно|мини| Финске Јегер трупе током Првог светског рата. Током завршних фаза Првог светског рата, финске трупе Јегера које су обучавале Немачке имале су кључну улогу у Финском грађанском рату. Немачка дивизија Балтичког мора такође је интервенисала касно у грађанском рату. Јегерске трупе су биле добровољци из кругова под немачким утицајем, као што су студенти. То учешће у финској борби за независност створило је блиске везе са Немачком, али су после немачког пораза скандинавски односи постали важнији и главни циљ спољне политике Финске.
Финско-немачки односи су захлађени након што је Националсоцијалистичка партија дошла на власт у Немачкој 1933. Финци су се дивили царској Немачкој, али не и радикалном и антидемократском нацистичком режиму. Фински конзервативци нису прихватили државно насиље нациста и антирелигијску политику. Ипак, било је симпатија према немачким циљевима да се ревидира Версајски уговор, али је званична финска политика била резервисана, посебно након немачке инвазије на Чехословачку. Финска је чак опозвала свог амбасадора на кратко.
Фински нацисти и ултранационалистичке партије као што је Патриотски народни покрет оствариле су само незнатну подршку на неколико избора, посебно након неуспеле Мантсала побуне 1932.
Финско-шведски односи Након што је Финска стекла независност и окончала грађански рат, остале скандинавске земље биле су најбољи кандидати за политички савез. Шведско-финска сарадња представљала је богату жилу заједничке историје у култури обе нације, а Финци који говоре шведски имали су заједнички језик са Шведском. Међутим, током грађанског рата, Шведска је накратко окупирала Оланде, а затим је подржала локални покрет који је желео да се отцепи од Финске и припоји острва Шведској. Спор је решила Лига народа 1921. године, а Оландска острва су остала финска, али им је дата аутономија. Друге препреке ближим односима биле су сталне језичке свађе око статуса шведског језика у Финској. Шведска се такође противила покрету отпора више класе против русификације. Као резултат тога, млади Финци су добили војну обуку у Немачкој, што је довело до покрета. Ипак, односи су се знатно побољшали пре Зимског рата.
Финска је тражила безбедносне гаранције од Лиге народа, али није имала велика очекивања. Шведска је била један од оснивача Лиге и тако је своју војну политику уоквиривала на принципима Лиге о разоружању и санкцијама. Средином 1920-их, Финци су основали посебан комитет за планирање, Ерихов комитет, који је добио име по свом председнику, Рафаелу Ериху, и имао је врхунске политичаре и официре који су желели да истраже могућу војну сарадњу Финске са другим нацијама. Примарни циљ је била сарадња са скандинавским земљама, од којих је Шведска била најважнији потенцијални партнер.
Финска и шведска војска су се укључиле у широку сарадњу, али је била више фокусирана на размену информација и планирање одбране за Аландска острва него на војне вежбе или материјал. Фински циљ је био да обавеже Швеђане оснивањем војно-политичког заједничког предузећа на Аландским острвима. Ако би се Швеђани обавезали да помогну Финској у утврђивању острва, могао би се створити важан и користан преседан. Влада Шведске је била свесна војне сарадње, али је пажљиво избегавала да се посвети финској спољној политици.
Тајна војна сарадња са Естонијом десно|мини| Фински начелник Генералштаба Ленарт Оеш (лево) прати војне вежбе естонске војске у октобру 1938. Начелник Генералштаба Естоније Николај Рик је други с десне стране. Финско-естонски односи су били дипломатски најближи након естонског рата за независност 1920-их. Иако су се после охладили, војни односи су остали блиски. Финци су сматрали да њихови блиски односи са Естонијом не искључују скандинавску политику неутралности, али су војни односи били строго поверљиви. Земље су одржале заједничке војне вежбе, чији је централни циљ био да спрече совјетску Балтичку флоту да слободно користи своју снагу у Финском заливу против обе земље.
Естонија је такође тражила гаранције јавне безбедности и потписала је Балтичку антанту 1934. са Летонијом и Литванијом.
Односи са Уједињеним Краљевством и Француском Након слома царске Немачке у новембру 1918, Финци су тражили нове политичке партнере. Уједињено Краљевство је било значајан трговински партнер од 18. века, а Финци су радили на побољшању својих односа у наредне две деценије. Тридесетих година 20. века Финска је купила торпедне чамце Тхорницрофт од Уједињеног Краљевства и уздржала се од куповине авиона бомбардера из Немачке због британских протеста. Уместо тога, купили су модерне Бристол Бленхајме, који ће успешно служити током Зимског рата.
Односи са Француском били су важни након Првог светског рата и 1920-их, јер је Француска играла водећу улогу у новим европским безбедносним аранжманима. Током 1930-их, Француска је почела да се плаши успона Немачке и иницирала је приближавање Совјетском Савезу, што је затегло француско-финске односе. Међутим, током Зимског рата Француска је била један од најважнијих добављача војног материјала.
Фински планови одбране Финске одбрамбене снаге назвале су свој план војне операције против Совјетског Савеза Венајан кескитис („Руска концентрација“) 1920-их. У последњем плану 1934. Финци су видели два могућа сценарија. У сценарију ВК1, Совјети би се мобилисали дуж своје западне границе и распоредили само ограничене снаге против Финске. У том случају, Финци би извршили контранападе преко границе. Сценарио ВК2 је предвиђао много неповољнију ситуацију. Главна одбрамбена линија била би на Карелској превлаци ; финске снаге би одбиле совјетске нападе на повољним положајима и уништиле непријатеља контранападима. У Зимском рату сценарио ВК2 је био флексибилан, а његова основа се показала као тачна, али је фински генералштаб јако потценио бројчану надмоћ Црвене армије.
Финска је имала ограничен буџет за одбрану након независности, посебно 1930-их. Дакле, финским одбрамбеним снагама је недостајала војна средства у скоро свим родовима. Велики део војног материјала био је застарео и показао се неподесним за терен током Зимског рата. Материјална ситуација се тада побољшала али је и даље заостајала за модернијом и опремљенијом Црвеном армијом.
Предратни Совјетски Савез Једна од главних мета Стаљиновог Великог терора 1930-их била је репресија великих размера над руководством Црвене армије, која је резултирала са 82.000 погубљења и много више затварања и мучења; војска је изгубила 80% својих официра. Неки су рехабилитовани након катастрофалног Зимског рата, пошто је совјетско руководство схватило да су Црвеној армији потребни вешти команданти.
Финско-совјетски односи
Дипломатски односи десно|мини| Совјетско-фински пакт о ненападању потписан је у Хелсинкију 21. јануара 1932. Са леве стране је министар иностраних послова Финске Арно Јурјо-Коскинен, а са десне стране совјетски амбасадор Иван Мајски. Односи између Совјетског Савеза и Финске били су напети због наслеђа два периода русификације на прелазу векова; неуспели фински грађански рат и упади група финских националиста; и Бечка експедиција 1918. и Аунусова експедиција 1919. у руску источну Карелију.
Дана 14. октобра 1920. Финска и Совјетска Русија потписале су споразум из Тартуа, којим је нова финско-совјетска граница потврђена као стара граница између аутономног Великог војводства Финске и уже царске Русије. Поред тога, Финска је добила Петсамо, са својом луком без леда на Арктичком океану. Уговор није спречио финску владу да дозволи добровољцима да пређу границу како би подржали устанак у Источној Карелији 1921. или да финске комунисте исељавају да изазову немире у Финској. 1923. обе земље су потписале Погранични мировни споразум, којим је граница нормализована.