Наис

250п|мини|Мапа Римског царства 117. године нове ере Наис (Naissus dare.ht.lu.seГрадови и места: Горња Мезија - Доња Мезија - Дакија (Urbes et Loca: Moesia Superior - Moesia Inferior - Dacia), ) је био антички град, ког су првог населили Дарданци у 3. веку п. н. е., а касније су га утврдили Римљани. У Наису су рођени будући римски цареви Константин Велики и Констанције III. Током 5. и 6. века наизменично су га освајали Хуни, Источни Готи, Гепиди, Византија и Авари. Словенска племена су га освојила око 612-614. године. На месту античког Наиса данас се налази град Ниш.

Археолошка истраживања Феликс Каниц, који је од 1850. године, у неколико наврата посећивао и бележио рушевине Ниша, обавио је прва обимнија истраживања античког Наиса. Прво је забележио неколико споменика римског периода на простору турске тврђаве. Истраживања су настављена 1864. године, када су започета прва ископавања код Брзог Брода. Ископавања су настављена 1887. и 1889. године, када су забележени остаци споменика и архитектуре. 1932. године започета су прва археолошка ископавања на простору Јагодин мале и Медијане, која су са прекидима настављена до 1939. године.Дрча С., -{Naissus}-, Археолошко благо Ниша – од неолита до средњег века, САНУ, Београд 2004, 49-58.5 1956. обнављају се ископавања Јагодин мале, а од 1962. године археолошка ископавања су вршена на простору који је обухватала турска тврђава.Петровић П., 1983 Ниш у античко доба, у: Историја ниша I, Ниш, 1983, 53-75.

Положај и територија Наис се развио у западном делу Нишке котлине, која је речним путем повезана са суседним котлинама централно балканског простора, на десној обали Нишаве. Град је обухватао територију од око 25 хектара, на северу се простирао до код Ражња, а на југу до код Житорађе, на истоку се област Наиса граничила се територијом Ремезијане. Привредни развој града омогућила су рудишта која су се налазила на околним планинама, док је сама котлина била погодна за развој сточарства и земљорадње.

У периоду између Трачког устанка (11.- 13. година п. н. е.) и далматско-панонског устанка на територији коју данас обухвата Тврђаве развио се војни логор. Епиграфски споменик помиње кохорту , која је била смештена у Наису, и који се датује у 1. век. Касније у Наис долази кохорта . Око логора се развило и цивилно насеље. У 2. веку у граду је била смештена кохорта .

Кроз град су пролазили важни путеви, који је од Сингидунума и Виминацијума водио у Сердику и Константинопољ, војни пут који је повезивао је Рациарију на Дунаву (Арчар у Бугарској) и Лисус (Lissus, Љеш у Албанији) и пут који је водио у Скупи. До Диоклецијанове владавине, град је припадао Горњој Мезији, а касније Средоземној Дакији (). У Јагодин малој и Градском пољу откривене су некрополе.

Римска власт мини|десно|150п|-{Gaius Aurelius Valerius Diocletianus}- Римљани су освојили област централног Балкана у првој деценији првог века, када и дардански град Наис улази у састав империје. У првом веку Наис није имао нарочитог значаја за римско царство, временом је колонизован и добио је статус муниципија. Наис своју улогу у историји царства добија тек за време цара Диоклецијана када је држава подељена на четири области, тетрархије.

Доласком Диоклецијана на власт 284. године дешавају се промене у уређењу државе. Власт је подељена између четворице тетрарха који су управљали источним провинцијама (Диоклецијан), Илириком, Италијом, и Галијом и Британијом. Овом променом уређења области већих градова Наиса, Сердике и Пауталије (Ћустендил) сада су чиниле средоземну Дакију. Ово је била многољудна провинција смештена у средњобалканском подручју.

У време Диоклецијана (датовање је извршено према налазима новца), северно од града, изван бедема (), подигнуте су монументалне терме са хипокаустом. Константин Велики мини|десно|150п|Константин Велики, мозаик из Аја Софије у Цариграду Подизање јавних и луксузних грађевина у Наису се приписују цару Константину, пре свега зато што је рођен у овом граду 280. године (а владао 306-337). Отац Константинов, Констанције Хлор (Диоклецијанов савладар) је такође рођен у дарданским областима горње Мезије, по женској линији је можда био рођак Клаудија II. Мајка Константинова, царица Хелена, Констанцијева конкубина, је била стабуларија (крчмарица) у Наису, пореклом је из Дрепанума у Битинији. Више царских едикта говори о Константиновим честим боравцима у Наису између 315. и 334. године: 13. мај 315 (или 329), 25. јул 319., 25. август 334. 316. и 317. Наисом је владао Лициније, после изгубљене битке код Винковаца 316. године, коју је водио против Константина. Наис, Солун и Сердика су 317. године споразумно припали Константину.

Констанције и Констанс После Константинове смрти, у Наису су и даље боравили цареви, задржавајући се извесно време приликом дугих путовања или се припремајући за борбе са супарницима. Тако су у зиму 340. године у Наису боравили Константинови синови Констанције и Констанс, који су овде потписали два едикта. Први 19. јануара, а други 2. фебруара који је издао сам Констанс.

После смрти Констанса, узурпатор Магнус Магненциус је преузео власт на западу. Констанције је за то време био заузет ратом са Персијанцима и није био у могућности да спречи Магненција да прошири власт и на исток. Тада се Ветранион, војсковођа подунавских легија, прогласио за цара по наговору Констанцијеве сестре. Двојца царева су се срели у Наису 25. децембра 350. године. Најпре се војницима обратио Констанције који их је подсетио на заслуге свог оца и на војничку верност, а потом је Ветранион предао инсигније царске власти. Констанције му је потом опростио издајство и допустио да проведе старост у једној палати у Бруси.

Констанције II

На походу против Констанција II у Наису се задржао извесно време и отпадник Јулијан. У град је стигао у другој половини октобра 361. године. У граду је остао до децембра исте године, и за то време је упућивао посланице сенату, Атињанима, Коринцанима и другим грчким градовима тражећи присталице.

Римски цареви Валентијан и Валенс су боравили у Медијани 364. године (месту удаљеном 5 километара од Наиса, како бележи Амианус Марцелинус), при повратку из Тракије, када су поделили своју пратњу. Овде је Валентијан издао више царских едикта у периоду од 2. до 13. јула.

Хуни

У 4. веку под налетом Хуна, а уз одобрење Римљана, Визиготи се насељавају у Трачкој Дијецези. Они су дигли буну против Рима, због малтретирања од стране римских чиновника, а Римљани су послали војску да их смири. У бици код Хадријанопоља 378. године Римљани су потучени а погинуо је и сам цар. Нови цар Теодосије води борбе са Визиготима али је на крају склопио мир и допустио им да се населе у Илирији. Визиготи су се 401. побунили, ратовали у Италији а на крају ушли и у сам Рим.

Хуни су 441. године упали у Илирик и опустошили Наисус, Сингидунум и многе друге градове и утврђења. Цар Теодосије II је био принуђен да закључи мир са хунским вођом Атилом, уз плаћање високог данка и уступања појединих територија. Међутим, 447. године Атила је поново упао у Тракију и опустошио око 70 градова у које се убрајају и Наисус, Сердика, Марцианополис... Историчар Приск, пролазећи 448. царским друмом поред Ниса, забележио је да је он још лежао у рушевинама после пустошења из 441. године. Хунска држава се распада после Атилине смрти 453. године.

Неколико деценија касније Готи поново нападају Илирик. По сведочанствима Јорданеса, 471. готски владар Тјудимер је прешао Саву и напао Наис. 488. године Теодорих је прешао са својом војском у Панонију, а потом у Италију борећи се против Одоакра.

Наис у 6. и 7. веку мини|150п|Јустинијан I на мозаику у цркви Свети Витале у Равени, Италија Наис је обновио цар Јустинијан I, који је и рођен у његовој близини. О овој обнови писао је историчар Прокопије. Обновљен и су пре свега бедеми и војни логор, у околини је изграђено и обновљено око четрдесет утврђења. Услед економских тешкоћа и недостатака војске, регион није био способан да се одбрани од словенских и аварских напада који су уследили.

Словени У току 6. века Словени из Паноније, Анти и Авари често су нападали области Дарданије, при чему је више пута страдао и град Наис. Почетком 7. века услед сталних борби са Персијанцима и немогућности да бране Балканске територије, Византинци напуштају градове, одлазе на југ када ове области насељавају Словени. Временски период између 612. и 614. се може сматрати за крај антике у Наису.

Грађевине откривене на територији Наиса мини|150п|Мартиријум из рановизантијског периода у центру града Ниша Археолошка истраживања Наиса вршена су у централном делу тврђаве, где је откривена улица која се пружала у правцу север-југ, са грађевинама из рановизантијског периода. Претпоставља се да је ова улица настала на месту старије градске комуникације.

Град је имао форум који се налазио на југоисточном делу турске тврђаве, у близини кога су откривене две грађевине репрезентативног карактера, објекат под сводовима и тробродни објекат са портиком. Северно од форума је откривен објекат са вестибулом, украшеним подним мозаиком. Уз западни бедем турске тврђаве откривена је 1975. грађевина (димензија 21-{x}-15 -{m}-), највероватније стамбеног карактера, са шест просторија. Од извора Каменичке реке до Наиса је водио акведукт (ширина зида је износила 1,65 метара), који је носио керамичке водоводне цеви, како би се град снабдевао водом.

У граду су били присутни бројни култови, о чему сведоче налази вотивних жртвеника, скулптура и ситне бронзане пластике. Натписи са жртвеника указују да су претежно заступљени култови римских божанстава, Јупитера, Јуноне, Фортуне, Либера и Либере, Херкула али и Митре као и трачких или илирских божанства. Претпоставља се да су у Наису постојали храмови, али изглед и локација нису познати. Према налазу из Медијане, где је откривен групни налаз скулптура од белог мермера и порфира претпоставља се да је постојао храм посвећеног Асклепију и Хигији.

Будући да није утврђена функција луксузног објекта под сводовима, са украсима и зидном и подном декорацијом, који је откривен на територији турске тврђаве, претпоставља се да је у питању храм. Према положају (уз форум) претпоставља да је био посвећен Јупитеру.Петровић П., Ниш у античко доба, Ниш 1976.

На Градском пољу откривен је објекат који чине октогонална просторија и вестибул. Претпоставља се да је у питању царска резиденција или стан важне личности. У овој грађевини су сачувани мозаици на подовима, који су идентични по квалитету и мотивима онима откривеним у Медијани. Грађевина са октогоном са локалитета Градско поље

На локалитету Градско поље, удаљеном око 300 метара северозападно од средишњег дела античког града, између турске тврђаве и комплекса техничких факултета, откривени су остаци већег објекта током ископавања вршених 1987-1988. године. Грађевина, која се састојала од пет просторија, од којих је средишња била у облику октогона, имале су подно грејање и систем хипокауста. Објекат је имао површину од 320 -{m}-². Грађевина је била украшена мермерном архитектонском декорацијом, фрескама и мозаицима, организованим у појединачне тепихе са бордуром и пољима у пролазима између просторија.

У малтеру октогоналне просторије пронађен бронзани новац Максимина Даје, према чему се грађевина датује у почетак 4. века, односно после 309-310. године .Јеремић Г, Мозаици грађевине са октогоном из Античког Наиса, Ниш и Византија 5, Ниш, 2007.

Виле рустике Утврђено је постојање неколико римских вила, које су се налазиле изван градског језгра. Око 4 километра северно од Наиса налазила се вила названа Вила на Винику. Ова вила рустика није потпуно истражена. У једној од просторија виле пронађена је 1936. године већа количина сребрног новца, заједно са калупима за ливење. Јужно од града налазила се нешто мања Вила на Горици. Од налаза откривених у овој вили издвајају се жртвеник градског декуриона Аурелија Лупа и сребрни тањири израђени у част Лицинијевих деценалија.

Фабрика и официна