Дивљи купус (-{Brassica oleracea}-) је двогодишња врста биљке из породице купуса (-{Brassicaceae}-). Генетички је веома сродна са неколико врста из рода -{Brassica}-, а као основна карактеристика сличности узима се исти број хромозома (-{n}- = 9).
Природни ареал распрострањења дивљег купуса и сродних биљака обухвата кречњачке стене на обалама Медитерана и западне Европе. Сама врста -{Brassica oleracea}- распрострањена је на обалама северне Шпаније, западне Француске и јужне и југоисточне БританијеRakow G. 2004. Species Origin and Economic Importance of Brassica. In: Pua EC, Douglas CJ. (eds) Springer. . Услед дуге историје гајења и култивисања ове врсте ареал је проширен на територије свих континената. Поједине гајене сорте ове врсте су једногодишње или вишегодишње.
Опис биљке Дивљи купус у првој години формира „главицу"Николић В. 1972. Род -{Brassica L.}- У: Флора СР Србије -{III}- (уредник Јосифовић М). — скраћено стабло са густом розетом изграђеном од великих и дебелих листова, у којима се складишти велика количина воде. Током друге године, ускладиштена вода и хранљиве материје из главице користе се за даљи раст стабла. Доњи листови су широки, плавичастозелени, горњи су дугуљасти, по ободу наборани. Стабло у другој години је у ствари дршка цвасти (класа), висине до 1,7 -{m}-, задебљала при основи. Цветови су бројни, жуте боје.
Гајење Иако се генерално сматра да се дивљи купус узгаја више хиљада година, о овом узгоју пре античког доба нема много података. Теофраст је писао о три тада познате сорте купуса: дивљем купусу, купусу са глатким листовима и купусу са набораним листовима.
До данас је узгојен велики број сорти (култивара) дивљег купуса, које се могу разврстати у седам група (које код неких аутора имају таксономски статус подврсте): група -{Acephala}-, или -{B. oleracea var. acephala}-, у коју спада раштан (раштика) група -{Alboglabra}-, или -{B. alboglabra}-, у коју спада каи-лан (кинески броколи) група -{Botrytis}-, или -{B. oleracea var. botrytis}-, у коју спадају карфиол и романеско група -{Capitata}-, или -{B. oleracea var. capitata}-, -{B. oleracea var. bullata}- и -{B. oleracea var. sabauda}-, у коју спадају купус, црвени купус, кељ група -{Gemmifera}-, или -{B. oleracea var. gemmifera}-, у коју спада прокељ група -{Gongylodes}-, или -{B. oleracea var. gongylodes}-, у коју спада келераба група -{Italica}-, или -{B. oleracea var. italica}-, у коју спада броколи
Поједини аутори сматрају да нису све гајене сорте купуса настале од врсте -{B. oleracea}-, па наводе врсту -{B. montana}- као могућу родитељску врсту за кељ и купус, врсту -{B. rupestris}- за келерабу, а врсту -{B. montana}- за карфиол и броколиSnogerup S. 1980. The wild forms of the Brassica oleracea group (2n = 18) and their possible relations to the cultivated ones. In: Tsunoda S, Hinata K, Gomez-Campo C (eds) Brassica corps and the wild allies, biology and breeding. Japan Scientific Societies Press, Tokyo. pp 121—132..
Галерија гајених сорти
Референце
Литература
Категорија:Поврће Категорија:Brassicales Категорија:Флора Европе