Главна управа Генералштаба Оружаних снага Руске Федерације, раније Главна обавештајна управа, и још увек позната по својој претходној скраћеници ГРУ, је војнообавештајна агенција Генералштаба Оружаних снага Руске Федерације. ГРУ контролише војну обавештајну службу и одржава сопствене јединице специјалних снага.
За разлику од других руских безбедносних и обавештајних агенција — као што су Спољна обавештајна служба (СВР), Федерална служба безбедности (ФСБ) и Федерална заштитна служба (ФСО) — чији су шефови подређени директно председнику Русије (види Обавештајне агенције Русије), директор ГРУ је подређен руској војној команди и одговара министру одбране и начелнику Генералштаба.
Директорат је наводно највећа руска спољно-обавештајна агенција, и истиче се међу својим колегама по својој спремности да изврши ризичније „компликоване операције са високим улозима“. Према непровереним изјавама пребега из ГРУ-а Станислава, агенција је 1997. године распоредила шест пута више агената у страним земљама од СВР и командовала је са око 25.000 војника Спецназа.
Историја десно|мини| Званични амблем ГРУ (до 2009) са угравираним мотом: Величина отаџбине у вашим славним делима Прва руска организација за обавештајну делатност датира из 1810. године, у контексту Наполеонових ратова који су беснели широм Европе, када је министар рата Мајкл Андреас Баркли де Толи предложио руском цару Александру I да формира Експедицију за тајне послове при Министарству рата (); две године касније, преименован је у Специјални биро ().
Године 1815. Биро је постао Прво одељење при Генералштабу. Године 1836. обавештајне функције су пренете на Друго одељење под главним начелником штаба. После многих промена имена током година, у априлу 1906. године, војну обавештајну делатност вршило је Пето одељење под главним начелником штаба Министарства војног.
Први претходник ГРУ-а у Совјетској Русији основан је тајним наређењем које су 5. новембра 1918. потписали Јукумс Вациетис, први главнокомандујући Црвене армије (РККА), и Ефраим Скљански, заменик Лава Троцког, цивилног вође Црвене армије.. (tr. "To ascertain the intentions of hostile states...") Krasnaya Zvezda, 19 October 2019.Earl F. Ziemke, Russian Review 60 (2001): 130. (Од 2006. године, Руска Федерација званично обележава 5. новембар као професионални празник војне обавештајне службе у Русији.)Указ Президента Российской Федерации от 31.05.2006 г. № 549: Об установлении профессиональных праздников и памятных дней в Вооруженных Силах Российской Федерации. (tr. "Decree of the President of the Russian Federation of 31 May 2006 No. 549: On the establishment of professional holidays and memorable days in the Armed Forces of the Russian Federation") kremlin.ru Тако основана војна људска обавештајна служба првобитно је била позната као Агенција за регистрацију (Регистрациона служба; , 2006), Региструпр (ру. Регистрпр) Теренског штаба Револуционарног војног већа Републике; Симон Аралов је био први шеф. Њену рану историју обележила је серија реорганизација под утицајем Совјетско-пољског рата, консолидације и поновне стабилизације Совјетског Савеза и опште реорганизације Црвене армије; што је укључивало промене имена, статуса и надлежности агенције.
Први начелник Четврте управе био је Јан Карлович Берзин, који је на тој функцији остао од марта 1924. до априла 1935. (1938. је ухапшен и погубљен као троцкиста током стаљинистичких чистки). Војна обавештајна служба је била позната по својој оштрој независности од ривалских „унутрашњих обавештајних организација“, као што је НКВД, а касније и КГБ; међутим, јавне изјаве ветерана совјетске војне обавештајне службе наводе да је Четврта управа, а касније и ГРУ, увек била оперативно подређена КГБ-у. Седиште војне обавештајне службе било је у малом и неупадљивом комплексу западно од Кремља, док је НКВД био у самом центру Москве, поред зграде у којој се налазио Народни комесаријат за спољне послове у подножју Кузњецког моста. Сходно томе, совјетска војна обавештајна служба постала је позната међу совјетским дипломатама као далеки суседи (дальние соседи) за разлику од блиских суседа НКВД/КГБ.Leonid Mlechin. Дальние соседи. argumenti.ru, 15 November 2018.What is the GRU? The Economist, 11 September 2018.
Хладни рат ГРУ је под садашњим именом и формом створио Јосиф Стаљин у фебруару 1942, мање од годину дана након инвазије нацистичке Немачке на Совјетски Савез. Од априла 1943. ГРУ се бавио обавештајним радом искључиво изван СССР-а.Военная разведка: 1941–1945 (tr, "Military intelligence: 1941–1945") hrono.ruГлавное разведывательное управление Генштаба ВС России. Справка. (tr. "Main Intelligence Directorate of the General Staff of the Russian Armed Forces. Reference") RIA Novosti, 19 March 2009. Поред операција против сила Осовине, ГРУ је заслужан за инфилтрирање у британски програм нуклеарног оружја и до 70 америчких владиних и научних институција.
Током Хладног рата, ГРУ је, као и многи западни ривали имао шпијун, широм света; снаге ГРУ су укључивали легалне агенте, са седиштем у совјетским амбасадама и са званичним дипломатским покрићем, као и илегалне односно агенте без дипломатског покрића. Агенција је такође имала сигнално обавештајну станицу (СИГИНТ) у Лурду, на Куби и другим земљама совјетског блока. Иако је мање познат од КГБ-а, са којим је имао жестоко ривалство, познато је да је ГРУ био умешан у неколико обавештајних акција високог нивоа; отварање преговора о повратном каналу са владом САД током кубанске ракетне кризе и допринос скандалу Профумо који је делимично допринео паду британске администрације. ГРУ се одликовао својим „ближим везама са револуционарним покретима и терористичким групама, већим искуством са оружјем и експлозивима, и још строжом обуком за регруте“; новим регрутима су наводно приказани снимци официра издајника који је жив убачен у крематоријум.
Постојање ГРУ-а није објављивано током совјетске ере, иако се помиње у мемоарима првог пребега из ОГПУ Жоржа Агабекова из 1931. и детаљно је описано у аутобиографији из 1939. године Био сам Стаљинов агент Валтера Кривицког , првог вишег обавештајног официра Црвене армије који је пребегао.Leonard, Secret Soldiers of the Revolution, p.xiv. ГРУ је постао надалеко познат у Русији, и ван уских граница западне обавештајне заједнице, током перестројке, делом захваљујући писању „Виктора Суворова“ (Владимир Резун), официра ГРУ који је пребегао у Велику Британију 1978. и писао о својим искуствима у совјетским војним и обавештајним службама. Према Суворову, чак је и генерални секретар Комунистичке партије Совјетског Савеза, дефакто лидер земље, морао да прође безбедносну проверу да би ушао у седиште ГРУ.
Пост-совјетски период Након распада СССР-а у децембру 1991, ГРУ је наставио да буде важан део руских обавештајних служби, посебно зато што је био једини који је мање-више одржавао оперативни и институционални континуитет: КГБ је распуштен након што је помагао неуспели државни удар 1991. против тадашњег совјетског председника Михаила Горбачова. Сада су га наследиле Спољна обавештајна служба (СВР) и Федерална служба безбедности (ФСБ).
Као доказ свог растућег стратешког профила, 2006. ГРУ се преселио у нови штабни комплекс у , чија је изградња коштала 9,5 милијарди рубаља и обухвата 70.000 квадратних метара. У априлу 2009. председник Дмитриј Медведев отпустио је тадашњег шефа ГРУ Валентина Корабелникова, који је био на челу ГРУ од 1997, наводно због Корабелникових примедби на предложене реформе. У складу са овим реформама, следеће године, званични назив јединице је промењен из „ГРУ“ у „Главна управа руског генералштаба“, или „ГУ“; међутим, „ГРУ“ се и даље често користи у медијима. ГРУ је претрпео озбиљно смањење средстава и особља након руско-грузијског рата 2008. године, током којег није успео да открије напредније противваздушно оружје које је набавила Грузија. Међутим ГРУ је и даље имао кључну улогу у неколико руских операција, укључујући руску интервенцију у источној Украјини 2014. и накнадну анексију Крима. Агенти ГРУ-а су такође били умешани у бројне операције из домена сајбер ратовања широм Запада, укључујући нападе у САД, Француској и Немачкој. Одређени успеси ГРУа-а догодили су се током мандата Игора Сергуна, који је био на челу службе од краја 2011. до његове смрти почетком јануара 2016. Сергунова изненадна смрт убрзо након обнављања утицаја ГРУ-а довела је до спекулација о малициозним поступцима геополитичким опонената Русије.Russian GRU military spy chief Igor Sergun dies BBC, 5 January 2016
Мандат Сергуновог наследника, Игора Коробова, обележен је оним што су неки медији схватили као вишеструке неуспехе високог профила, попут осујећеног покушаја државног удара у Црној Гори 2016. године, неуспелог тровања у Солсберију 2018. и невиђеног броја откривених агената ГРУ-а. Коробов је преминуо 21. новембра 2018. године, „после тешке и продужене болести“, наводи се у званичном саопштењу Министарства одбране.Умер начальник ГУ ГШ РФ Игорь Коробов tvzvezda.ru, 22 November 2018. Његова смрт изазвала је спекулације и непроверене извештаје о томе да се разболео у октобру те године након оштрог облачења председника Владимира Путина.Igor Korobov, head of Russian spy agency accused over Salisbury attack, dies aged 63 after 'serious illness' The Telegraph, 22 November 2018. Међутим, бивши шеф станице ЦИА Данијел Хофман упозорио је 2017. да су неке од недавних операција руске обавештајне службе које су изгледале промашене можда биле намењене откривању.Cover Lifted, A CIA Spy Offers His Take On Trump And Russia NPR, 8 August 2017.By Daniel Hoffman. The Russians Were Involved. But It Wasn't About Collusion. The New York Times, 28 July 2017. Слично томе, 2019. године, Еерик-Нилес Крос, бивши естонски обавештајни званичник, изнео је мишљење да је очигледна аљкавост ГРУ-а „постала део психолошког рата. Није да су постали толико агресивнији. Желе да се осећају. То је део игра."
Другог новембра 2018, током обележавања 100. годишњице ГУ, председник Путин је предложио да се агенцији врати некадашњи назив: Главно разведивательное управление (ГРУ).
Организациона структура ГРУ је организован у бројне дирекције, дирекције и секције. Према подацима доступним у отвореним изворима из 1997. године, структуру Главне управе чини најмање 12 познатих дирекција и неколико других помоћних одељења.
Организација 2020 Истраживачка служба америчког Конгреса, на основу интервјуа са различитим стручњацима, даје следећу организацију ГРУ, иако признаје да је права структура организације „строго чувана тајна“.
4 регионалне дирекције ГРУ су:
Прва дирекција: Европска унија Друга дирекција: Северна и Јужна Америка, Уједињено Краљевство, Аустралија и Нови Зеланд Трећа управа: Азија Четврта управа: Африка
Од средине 1970-их ГРУ је одржавао прислушкивач сателитских комуникација у близини Андрејевке, који се налази отприлике 80 километара од Спаск-Даљног, Приморска покрајина.
ГРУ илегалци Према западној процени ГРУ којoj је Ројтерс имао пријем у јесен 2018. године, ГРУ је имао дуготрајан програм управљања „илегалним“ шпијунима, односно шпијуна који раде без дипломатског покрића и који живе под преузетим или креораом, идентитетом у страним земљама за године. У оцени се каже: „Она игра све важнију улогу у руском развоју информационог рата (и дефанзивног и офанзивног). То је агресивна и добро финансирана организација која има директну подршку — и приступ — Председник Владимир Путин, дозвољавајући слободу у његовим активностима и попустљивост у погледу дипломатског и законодавног надзора.“
Сједињене Америчке Државе наводе да ГРУ, као и СВР (његов цивилни спољни обавештајни пандан), користе и легалне (обавештајне службенике са дипломатском заштитом/званичне државне улоге) и илегалне оперативце.