А

абхидхамма - виша дхарма или врховни закон. То је каснија збирка текстова којима се систематише Будино учење.

абхина - интуитивне моћи које долазе са вежбањем концентрације: способност да се чује и види на велику даљину, да се читају мисли других, сећање на прошле животе и знање које брише менталне нечистоће. Видети асава.

авидја - незнање.

акарја - учитељ, ментор.

адхитхана - одлучност, решеност. Једно од десет савршенстава (парами).

ајахн (тајландски језик; такође „ајарн“, „ајаан“ итд.) - Учитељ, ментор. Еквивалент пали појму ацарја.

ајато - унутрашњи, сопствени субјективни. Односи се на субјективни доживљај осјећаја као и на субјективни доживљај смирења и задовољства у стањима медитације.

акалико - ванвремено; неусловљено временом или годишњим добима.

акусала - кармички штетно, невешто, погрешно. Видети супротно кусала.

анагами - не-повратник. Особа која је одбацила пет нижих окова који ум везују за круг препорађања (видети самјојана) и која ће се после смрти појавити у неком од светова Брахме названим чиста боравишта, да би ту достигао ниббану, никад се више не родивши у овоме свету.

анапанасати - сабраност пажње на дах. Медитативна техника у којој се центар пажње везује за осећаје који се јављају при удаху и издаху.

аната - не-ја, не-сопство; аната је основна замисао будистичког учења којим се одбија могућност постојања било које сопствености, суштине, бити и индивидуалног принципа.

анића - несталност, непостојаност, пролазност.

анупадисеса-нибана - нибана после које више нема горива за ватру живота (аналогија са угашеном ватром чији су угарци већ охлађени -- нибана араханта после његове смрти.

анупубби-катха - постепено упућивање. Будин метод подучавања Дхамми који слушаоца прогресивно води кроз све супстилиније појмове: великодушност (видети дана), врлину (видети сила), небеске светове, препреке, одрицање и четири племените истине.

апаја-бхуми - стање лишавања; четири нижа нивоа егзистенције у којима је могуће препородити се због прошлих лоших поступака (видети камма): препорађање у паклу, као гладни дух, као љутити демон (видети Асура), или као животиња. Ниједно од ових стања није вечно. Упоредити сугати.

апаја-мукха - пут ка лишавању -- ванбрачни сексуални односи; уживање у пићу или стимулативним средствима; уживање у коцкању; дружење са лошим људима. Сваки од ових поступака утире пут препорађању у једном од нижих нивоа егзистенције (видети апаја-бхуми).

арахант - „вредни“ или „прочишћени"; особа чији ум је ослобођен нечистоћа (килеса), који се ослободио свих окова који везују ум за круг препорађања и који се неће више препорађати. Будина титула и највиши ниво међу племенитим следбеницима.

арамана - заокупљеност; ментални објекат.

арија - племенити, идеалан. Такође „племенити човек“ (видети арија-пуггала). аријадхана: Племенито богатство; квалитети који служе као 'капитал' у трагању за ослобођењем: убеђење (видети саддха), врлина (видети сила), свест, страх од зла, упућеност у учење, великодушност (видети дана) и способност расуђивања.

арија-пугала - племенити човек; просветљена особа. Онај ко је остварио барем један од четири племенита пута (видети магга) или њихова плода (видети пхала). Упоредити путхујјана (световни човек).

арија-саћа - племенита истина. Реч „арија“ (племенито) може такође означавати идеал или мерило и у том контексту значи „објективну“ или универзалну“ истину. Има их четири: патња, настанак патње, искорењивање патње и пут вежбања који води ка искорењивању патње.

арупа-ђхана - безоблично задубљивање на подручје нетелеснога. Карактерише се сабраношћу и равнодушношћу духа. Подручја арупа-јхана су сљедећа: 1. подручје бесконачног простора, 2. подручје бесконачне свести, 3. подручје ничега, 4. подручје ни-опажања-ни-неопажања. Овим се процесом постепено редукују карактеристике ума, док се опсег пажње шири а садржај свести постепено сужава.

асава - затрованост, менталне наслаге или нечистоће; Четири су „отрова“ што човека вуку у незнање: 1. љубав, осећајност (кама), 2. егзистенција, жеља за постојањем (бхава), 3. спекулација, ослањање на „спекулативна гледишта“ (диттхи) и заблуда, духовно незнање (авијја) -- који „теку“ из ума и дају покретачку снагу точку рађања и смрти.

асубха - непривлачност, одвратност, нечистоћа. Буда препоручује контемплацију о овим аспектима тела као противтежи пожуди и самодопадљивости. Видети такође кајагата-сати.

асура - врста демонских бића која су се, попут Титана у грчкој митологији, борила са девама за превласт на небу и изгубила. Видети апаја-бхуми. авијја: Несвесност, незнање, заблуда, замагљена свесност, обманутост о правој природи ума. Видети такође моха.

ајатана - чулни медијум. Унутрашњи чулни медији су чулни органи -- очи, уши, нос, језик, тело и ум. Спољашњи чулни медијум су њихови објекти -- призор, звук, мирис, укус, додир и мисао.

Б

бардо - међустање. У учењима дијамантског пута се обично говори о шест стања постојања, односно бардоа.

бханте - поштовани господине; на овај начин се незаређени често обраћају монаху.

бхава - бивање. Стања бића која се прво развијају у уму и онда могу бити доживљена као унутрашњи светови и/или светови на спољашњем нивоу. Постоје три нивоа бивања: на чулном нивоу, на нивоу облика и на безобличном нивоу.

бхавана: задубљивање, усредсређивање на одређени предмет, концентрација, развој духа, медитација. Трећи од три темеља за поступке који доносе награду. Постоје двије врсте бхавана: 1. развијање мира и сабраности, 2. развијање увида и сазнања. Видети такође дана и сила.

бхикху (бхикхуни) - будистички монах (монахиња), просјак, бескућник; мушкарац (жена) која је напустио дом како би живео живот испуњен врлином (видети сила) у складу са Винајом у целини, а нарочито са правилима Патимоккхе. Видети сангха, париса, упасампада.

бодхи (санскрт: बोधि) је индијски појам који се посебно користи у будизму са значењем буђења (од будх - будити).

бодхи дрво је дрво из рода смокве у Урувели, на обали реке Неранџре, поред данашње Гаје под којим је, према будистичком предању, Сидарта Гаутама достигао пробуђење и постао Буда.

бодхи-пакхија-дхама - „крила пробуђења“ -- седам скупова принципа која олакшавају пробуђење и тиме, према Буди, сачињавају срж учења.: четири подручја деловања (видети сатипаттхана); четири исправна напора (саммаппадхана) -- напор да се избегне настанак непожељнихх стања у уму, да се напусте сва она која су већ настала, да се подстакну она пожељнато, а она која већ постоје да се одрже; четири основе успеха (иддхипада) -- жеља, истрајност, усредсређеност, опрезност; пет доминантних фактора (индрија) -- убеђеност, постојаност, сабраност пажње, концентрација, одвраћеност; пет снага (бала) -- идентично са ; седам фактора пробуђења (бојјханга) -- сабраност, истраживање феномена, истрајност, усхићење, (видети пити), ведрина, концентрација, равнодушност и осмоструки пут (магга) -- исправно разумевање, исправна одлука, исправан говор, исправно деловање, исправан живот, исправан напор, исправна свесност и исправна концентрација.

бодхисата - „Биће које тежи пробуђењу"; термин којим се описује Буда пре него што је заправо постао Буда, почев од његових првих тежњи ка будинству па све до потпуног пробуђења. Санскритски облик: бодхисаттва.

брахма - „велики“. Становник надчулног небеског света облика или безобличности.

брахма-вихара - четири „божанска“ боравишта у која се стиже развијањем безграничне метте (љубави за себе и друга бића), каруна (саосећање са несрећнима), мудита (сарадост са срећнима) и упеккха (непомућена равнодушност).

брахмин - браманска каста у Индији је дуго тврдила да су њени припадници, већ својим рођењем, вредни највишег поштовања. Будизам је позајмио назив браман да би означио оне који су достигли највиши циљ и како би показао да је поштовање залужујемо не рођењем, расом или кастом којој припадамо, већ духовним постигнућем. Када се користи у будистичком смислу, овај термин је синоним са арахантом.

будха - будни, просветљени. Један од назива са Готама Буду. Према традицији, постоји дуга линија Буда која се протеже у бесконачну прошлост.

В

васа - период монсуна, од јула до октобра, када се од сваког монаха очекује да остане на једном месту, чиме такође добија прилику за интезивнију медитацију.

вата - циклус рођења, смрти и препорађања. Овај појам означава смрт и поновно рођење живих бића, али и нечистоћа (килеса) у уму. Видети самсара. ведана: Осећај -- задовољство, бол, ни задовољство ни бол (неутралан). Видети кхандха.

викара - процењивање, истрајна мисао. У медитацији, вицара је ментални фактор који допушта нашој пажњи да се помера и мења перспективу у односу на одабрани објекат медитације. Вицара и с њом повезан фактор витакка достижу пуну зрелост након развијања првог ступња ђхане.

виђја - Јасно знање; чиста свесност; наука (посебно, когнитивне моћи развијене кроз практиковање концентрације и неприањања).

виђја-царана-сампано - савршен у знању и понашању. Један од Будиних епитета. вимутти: Избављење; слобода од творевина и конвенција ума.

винаја - монашка дисциплина, у штампаном облику обухвата шест томова, а њена правила обухватају сваки аспект живота бхиккхуа и бхиккхуни. Суштина правила за заређене садржана је у патимоккхи. Спој дхамме са винајом чини суштину будистичке религије: „Дхамма-винаја“ -- „учење и дисплина“ -- јесте име које је Будао дао религији коју је утемељио.

випака - последица и плод вољног поступка који је почињен у прошлости.

випасана - јасни интуитивни увид у физички и ментални феномен у тренутку док настаје и нестаје и његово сагледавање онаквог какав заиста јесте -- објективно -- кроз његове три карактеристике (видети ти-лаккхана) и кроз патњу, њен настанак, њен престанак и пут који води до њеног престанка.

випасанупакилеса - искривљавање увида; интензивна искуства која се могу доживети током медитација и која нас наводе на помисао да смо дошли до краја пута. Стандардна листа набраја их десет: светлост, психичке моћи, усхићеност, ведрина, задовољство, изузетна увереност, претеран напор, опседнутост, равнодушност и задовољеност.

вирија - истрајност; енергија. Једно од десет савршенстава (парами), пет снага (бала; видети бодхи-паккхија-дхамма) и пет доминатних фактора (индрија; видети бодхи-паккхија-дхамма).

висакха (такође весакха, весак) - древно име за индијски месец по лунарном календару у пролеће, које данас одговара периоду април-мај. Према традицији, Будино рођење, пробуђење и париниббана су се догодили у ноћи пуног месеца у месецу висакха. Ови догађаји се данас као празник Висакха славе сваке године широм тхеравадског будистичког света.

витака - усмерена мисао. У медитацији, витакка јесте ментални фактор уз помоћ којег се пажња усмерава на одабрани објекат. Витакка и с њом повезан фактор вицара достижу пуну зрелост након развијања првог ступња јхане.

Д

дана - давање, великодушност; понуда, милостиња. У ужем значењу, давање неке од четири монаху неопоходне ствари. У жирем, склоност давању, без очекивања противуслуге од онога коме се даје. Дана је прва тема у Будином систему поступног вежбања (видети анупубби-катха), прва од десет парамија, једно од седам драгоцености (видети дхана) и први од три темеља за поступке који доносе добробит.

дева (девата) - „онај који блиста“ -- становник небеских светова.

Девадата - нећак Будин који је покушао да изазове раскол унутар сангхе, по чему је међу будистима постао оличење некога ко свесно или несвесно покушава да учење поткопа изнутра.

дхама (скт. дхарма) - (1) Догађај; неки феномен у и по себи; (2) квалитет свести; (3) доктрина, учење; (4) ниббана. Такође, принципи понашања које би људска бића требало да следекако би живели у складу са природним поретком ствари; квалитети ума које би требало да развијају како би развили латентна својства ума. Следствено томе, „дхамма“ се користи такође да означи свако учење које подучава оваквим начелима. Тако Будина дхамма означава његово учење и директно искуство ниббане, онај квалитет којем то учење стреми.