Јосиф Корнелијус Орурк (; Дорпат, 1772 — Всељуб, 1849) био је руски племић и војсковођа ирског порекла који се борио у Наполеоновим ратовима и стекао чин генерал-потпуковника. Познат је по томе што је водио поход против Турака у Србији, где је комбинована руска и српска војска поразила Османско царство код Варварина 1810. године.

Орурк је за своје војне победе одликован орденима Светог Ђорђа, Александра Невског и Свете Ане. Његов портрет је уврштен у Војну галерију Зимског дворца, сада у саставу музеја Ермитаж. Споменик у част Орурка и његових људи подигнут је у Варварину 1910. године на стогодишњицу победе над Турцима.

Порекло Породица Орурк су првобитно били чланови јакобитског ирског племства; побегли су из Ирске након пораза од протестантских Вилијамоваца у бици на Бојну 1691. године. Већина породице преселила се као избеглице у Француску у то време. Оруркови су били истакнута галска аристократска породица која је изгубила земље у елизабетанским и кромвелским освајањима, а неколико чланова породице емигрирало је у Русију. Чланови породице су били потомци краљева Конота из деветог века и владали су древним краљевством Брајфне на северозападу земље све док нису збачени са места током елизабетанског освајања у шеснаестом веку.

Током владавине Елизабете у Русији у осамнаестом веку, један огранак Оруркових сели се у Ливонију, провинцију Руског царства у то време. Орурк је рођен у Дорпату (данашњи Тарту, Естонија) 1772. године. До тог времена, породица се удала и била је потпуно апсорбована у руско високо друштво.Newerkla, Stefan Michael (2020), Das irische Geschlecht O'Reilly und seine Verbindungen zu Österreich und Russland [The Irish O'Reilly family and their connections to Austria and Russia]. In: Diachronie – Ethnos – Tradition: Studien zur slawischen Sprachgeschichte [Diachrony – Ethnos – Tradition: Studies in Slavic Language History]. Eds. Jasmina Grković-Major, Natalia B. Korina, Stefan M. Newerkla, Fedor B. Poljakov, Svetlana M. Tolstaja. Brno, Tribun EU, pp. 259–279 (accessible online), here chapter 3.2 The Competing Clan O'Rourke, pp. 263–265. Према обичају своје класе, Орурк је одмах по рођењу уписан у Руску царску гарду. Његов отац је био гроф Корнелијус Орурк, који је пензионисан 1788. са чином генерал-мајора.Irish Slavonic Studies, Issue 5, Irish Slavists' Association, 1984

thumb|195п|Споменик грофу Орурку код Варварина, рад Ђованија Бертота

Након школовања у војној школи и војне обуке, прво је видео акцију као младић у Цириху против Француске револуционарне армије. Служио је под генералом Кутузовим 1805. године у бици код Аустерлица и одликован орденом Светог Ђорђа.

Након што је Наполеон извршио инвазију на Русију и стигао до Москве, Орурк је учествовао у одбрани и поразу Француза код Лајпцига, а одликован је Орденом Александра Невског., from the Hermitage, at Ancestry.com, За своје подвиге у кампањи 1813–14, Орурк је одликован пруским гвозденим крстом, орденом Црвеног орла и шведским орденом мача. Његов портрет виси у музеју Ермитаж у Санкт Петербургу. У Србији му је 1910. године подигнут споменик. Током своје славне каријере добио је два златна мача за храброст, од којих је један био опточен дијамантима.McGarry, S., Irish Brigades Abroad. (Dublin, 2013) p. 265

Брак и породица Орурк је држао огромно имање у близини Минска, на коме је радило хиљаду кметова. Оженио се и добио децу, међу њима шест синова.

Један син, Мајкл Орурк, ушао је у маринце као кадет и постигао одликовање у морнарици у 15. комплементу, поставши поручник до 1849. године., at Ancestry,

Каснији потомак, Пољак Едвард Орурк, придружио се католичким редовима и постао бискуп Гдањска после Првог светског рата.

Каснији живот Између 1809. и 1812. Орурк је учествовао у рату против Турака. Када су Турци угрозили јужну ивицу царства, Орурк је о свом трошку опремио пук и кренуо у Србију да се бори против Отоманског царства. Он и његови људи борили су се за избављење Прахова, Беле Паланке, Сокобање и Јасике и однели одлучујућу победу код Варварина. Орурк је помогао да се област ослободи од доминације Турака и за своју службу је одликован Орденом Свете Ане., America, 29 October 1910,

Орурк је завршио своју војну каријеру као генерал-потпуковник и поново се борио против француских снага у Немачкој. Повукао се на своје имање у Всељубу код Минска, где је и умро 1849. године.

Види још Ирска дијаспора Место Варваринске битке и споменик грофу Орурку

Референце

Спољашње везе

Категорија:Рођени 1772. Категорија:Умрли 1849. Категорија:Ирци Категорија:Грофови Категорија:Руско-турски рат (1806—1812) Категорија:Учесници Првог српског устанка Категорија:Руско племство