Решица (, , ) је град и локална самоуправа у западном делу Румуније. Град се налази у румунском делу историјске покрајине Банат и средиште је жупаније Караш-Северин. Град Решица обухвата и насељена места Доман, Калник, Куптоаре, Мониом, Секу и Церова. Према попису из 2021. имала је 58.393 становника.
Географија Град Решица смештен је у долини речице Брзаве, у области Банатских планина. Град је привредно и управно средиште источног, брдског дела Баната у Румунији.
Површина града износи 198,34 -{km2}-.
Историја Мада у околини града постоје археолошка налазишта из праисторијског и римског периода први помен града је из 15. века под именом -{Rechyoka}-. Место је првобитно било село, па се због развоја индустрије претворило у градић. По "Румунској енциклопедији", помиње се 1673. године као "Ресиница". Први помен града са пуним данашњим називом је из 1717. Године 1771, Решица постаје важно рударско место, јер је следеће године пуштена у рад прва "висока пећ". Ово је довело и до насељавања Немаца у месту. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Карашевском округу, Вршачког дистрикта. Ту је рудник гвожђа а становништво је било претежно влашко.Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003. Развоју рударства допринеће откриће великих наслага угља 1790. године у околини, у Анини.
Друштво за румунско народно позориште је 1873. године имало две подружнице, у Темишвару и Решици. После прикључења града Румунији Решица је, нарочито после Другог светског рата, брзо напредовала захваљујући развоју железаре у велики индустријски комбинат. Међутим, падом комунизма привреда ослоњена највише на железару пропада. Последњих година поново су видљиви знакови опоравка, али се сматра се црна металургија и градска железара више никад неће имати значај као пре.
мини|280п|десно|Железара у Решици
Становништво мини|250п|Положај града Решица на територији жупаније Караш-Северин
Према попису из 2021. на територији града Решице живело је 58.393 становника, од којих у самом насељу 55.181 становник, а остатак у другим насељима града. У односу на попис из 2011. када је било 73.282 становника, забележен је пад у броју становника од 20,32% тј. 14.889 становника.
Већинско становништво у граду су Румуни. Значајнијих етничких мањина данас нема, мада се мора напоменути да је некада било много Немаца, који су по традицији били чести у рударским местима широм некадашње Хабзбуршке монархије. Данас Решица спада у градове у Румунији са великим падом становништва услед пропасти месне привреде.
Срби у Решици и околини Срба је одувек било у Решици, али у малом броју. Недостатак школе и румунско окружење су довеле до стагнације. Занимљиво је да по митрополијском извештају из 1861. године пише да у целом Бокшанском срезу нема ни једног Србина. По српском извору из 1905. године у Румунској Решицу, насељу у Решичком срезу, било је 9 становника православних Срба и у Решицабања још 51 душа. У целом срезу православних Срба има у 11 насеља, укупно 84.Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године Њихов број је знатно порастао локалним досељавањем у 20. веку. Према попису из 2011. године у граду Решици је живело 344 Срба, окупљених око своје цркве, а то је 0,5% укупног становништва Решице.
Прва српска православна парохија је основана 1990. године. Богослужења су почела да се врше у изнајмљеној лутеранској богомољи. Српски храм посвећен је празнику Васкрсења Господњег, и слави се другог дана Ускрса. Храм је почео да ниче освећењем његових темеља, од стране владике Лукијана, 4. септембра 1999. године. По пројекту Србина из Решице, Борислава Виктора Најдана, храм у српско-византијском стилу градила је грађевинска фирма Кристи Конс. Освећење готове цркве уследило је 9. априла 2001. године. Први решички парох је протојереј Стојан Петровић; одликован је правом ношења напрсног крста. Иконостас ниског типа од белог јасена резбарио је Виктор Гароју решички вајар, а иконе осликао сликар Раденко Јакшић из Шапца. Богородичин трон у цркви је радио мештанин Дорју Васијуц.Стеван Бугарски, Љубомир Степанов: "Историјски и културни споменици Срба у румунском Банату", Темишвар 2008. године
Пренумерант једне румунске књиге у Решици је био 1818—1819. године парох Павел Гајић. Другу румунску књигу 1832. године набавили су у Решици Монтани: Јован Томић протопрезвитер Карансебешки, Георгије Теодоровић парох, Јосиф Теодоровћ капелан, Јован Николајевић грађанин.Damaskin Božanić: "Anticile Romanilor", Buda 1832.
У близини Решице налазе се две мале општине Лупак и Карашево насељене Крашованима, етничком групом католичке вероисповести чији се припадници углавном изјашњавају као Хрвати, а пореклом су из источне Србије. Године 1905. ту су били и Срби: у Лупку - 1 и у Крашову - 6 особа.Мата Косовац, наведено дело
Насеља Град Решица се састоји из 7 насеља: Доман, Калник, Куптоаре, Мониом, Решица, Секу и Церова. Од свих насеља највећа је Решица у којој живи 94,5% становништва града. Назив Румунски назив Становништво 2011. 2021. Доман -{Doman}- 708 579 Калник -{Câlnic}- 1.397 1.337 Куптоаре -{Cuptoare}- 324 255 Мониом -{Moniom}- 319 286 Решица -{Reșița}- 69.513 55.181 Секу -{Secu}- 512 335 Церова -{Țerova}- 509 420 Град Решица -{Municipiul Reșița}- 73.282 58.393
Занимљивости града Ту је између два рата била Фабрика железничких вагона.
Музеј локомотива у Решици чува најстарије примерке локомотива у Румунији.
Партнерски градови Монктон Пезаро Кикинда Панчево
Види још Црква Васкрсења Христовог у Решици
Референце
Спољашње везе Званична интернет презентација града
Категорија:Градови у Румунији Категорија:Градови у жупанији Караш-Северин Категорија:Насељена места у жупанији Караш-Северин Категорија:Банат Категорија:Википројект географија/Насеља у Румунији