Константин Палеолог (средњегрчки: Κωνσταντίνος Παλαιολόγος) је био византијски аристократа из средине 12. века – брат великог етериарха Георгија Палеолога.; Cheynet & Vannier 1986, 19. — Constantin Paléologue.
Подаци о Константину Палеологу су изузетно оскудни: његово име је посведочено у регистрима синода одржаних 12. и 13. маја 1157. и 6. марта 1166. године, где се појављује само са титулом пансеваст севаст (најсветлији севаст) и назван је као брат великог етериарха Георгија Палеолога; Cheynet & Vannier 1986, 19. — Constantin Paléologue., из чега произилази да је Константин био син севаста Алексија Палеолога и његове жене Ане Комнин.Cheynet & Vannier 1986, 19. — Constantin Paléologue.
Упркос високој почасној титули пансеваст севаст, са којом је Константин посведочен, извори не садрже податке о било каквим војним или дворским функцијама које би он могао да обавља, а које би одговарале његовом високом чину и присуству на важним догађајима као што су царски сабори.
Претпоставља се да је Константин Палеолог био дописник Михаила Глике, од којег је добио четири омилије посвећене Светом писму. Први од њих носи посвету Пансеваст севаст кир Константин Палеолог.
Постоје мишљења да је Константин Палеолог власник два оловна печата са ликом Светог Ђорђа и метричким натписом у легенди, чији се један печат чува у Вогтовом музеју уметности.
Константин Палеолог се поистовећује са адресатом описмуса – дела преписке анонимног атинског монаха из прве половине 12. века, садржаног у кодексу Атос Пантократор 120.У питању је писмо (бр. 17) упућено монаху севасту Константину Палеологу. Његов препис је садржан у тзв. Codex Vindobonensis philol. gr. 321. из друге половине XIII века где је писар његово ауторство приписивао Михаилу Пселу. Из садржаја писма се разуме да је Константин Палеолог био монах на острву Плати.Cheynet & Vannier 1986, 15. — Constantin Paléologue; Gautier 1977, pp. 100-101(Le lettre 9) Претпоставља се да је завршио свој живот као монах на овом острву.
Референце
Литература
Cheynet, Jean-Claude; Vannier, Jean-François (1986). Les premiers paléologues. Études Prosopographiques (online), Byzantina Sorbonensia, 5. Paris: Éditions de la Sorbonne (published online 4 септември 2017),, , online ,, посетен на 20 юни 2022 Gautier, Paul (1977). Un recueil de lettres faussement attribué à Michel Psellos. – Revue des études byzantines, 35, 99 – 106,, Polemis, Demetrios I. (1968). The Doukai: A Contribution to Byzantine Prosopography. London: The Athlone Press, Stiernon, Lucien (1965). Notes de titulature et de prosopographie byzantines: Sébaste et gambros. – Revue des études byzantines, 23, 222 – 243,,
Категорија:Палеолози