thumb|right|Илустровани рукопис који приказује папу Јовану са папском тијаром, Национална библиотека Француске око 1560. Папа Јована (, 855–857) позната и под именом папа Јован и Јован Англикус је, према легенди, била жена која је владала као папа две годинераспон је дат као 855–857; видети и цитате из "The Register of Bishop Trefnan" у Суђењу Валтеру Бруту из 1391. у Бламиру, током средњег века. Прича о њој се први пут појавила у хроникама у XIII веку и касније се проширила широм Европе. Причу су вековима сматрали истинитом, али већина савремених научника је сматра фикцијом.

Већина верзија приче о папи Јовани описује је као талентовану и образовану жену која се прерушила у мушкарца, често на наговор љубавника. У већини верзијама, захваљујући својим способностима, напредовала је кроз црквену хијерархију и на крају је изабрана за папу. Њен пол је откривен тек када се породила током процесије и умрла је убрзо након тога, било због убиства или природних узрока. Приче наводе да су касније црквене процесије избегавале ово место и да је Ватикан уклонио женског папу са званичних листа и створио ритуал како би осигурао да будући папе буду мушкарци. У XVI веку, Сијенска катедрала је имала бисту Јоване међу осталим папама али је ова биста уклоњена након протеста 1600. године.thumbnail| Приказ „папе Јована VII“ у религиозној Нирнбершкој хроници, објављен 1493.Хроника Жана де Мајлија, написана око 1250. године, садржи прво помињање неименованог женског папе и инспирисала је неколико других прича током наредних година. Најпопуларнија и најутицајнија верзија је она која је интерполирана у хронику Мартина из Опаве Chronicon Pontificum et Imperatorum настала касније у XIII веку. Мартин је увео детаље да је женско име папе било Јован Англикус из Мајнца, да је владала у IX веку и да је ушла у цркву како би пратила свог љубавника. Постојање папе Јоване коришћено је у одбрани Волтера Брута на његовом суђењу 1391. године.Blamires, 250–260. Легенда је углавном прихваћена као истинита до XVI века, када је широка дебата међу католичким и протестантским писцима довела у питање причу. Различити писци су приметили невероватно дуг временски јаз између наводног живота Јоване и њеног првог појављивања у текстовима. Протестантски научник Дејвид Блондел је на крају показао немогућност ове приче.; discussed in Данас се папа Јована углавном сматра фикцијом, иако легенда остаје утицајна у културним приказима.

Референце

Будућа читања

Примарни извори

Секундарни извори

, Wm. Faro, Inc., New York. . Alain Boureau, The Myth of Pope Joan, University of Chicago Press, 2000. Published in Paris as . . . Published in the US as The Legend of Pope Joan: In Search of the Truth, Henry Holt & Company, 1999. A popularized journalistic account. "Top 5 Myths About the Papacy" . . .Legends of a Medieval Female Pope May Tell the Truth Alcuin Blamires, ed., Woman Defamed and Woman Defended, Oxford: Clarendon Press, 1992.

Фикције

Donna Woolfolk Cross, Pope Joan: A Novel Three Rivers Press, 2009. Lawrence Durrell, The Curious History of Pope Joan. London: Derek Verschoyle, 1954. Freely translated from the Greek Papissa Joanna, 1886, by Emmanuel Rhoides. Emmanuel Rhoides, Papissa Joanna translated by T. D. Kriton, Govostis, Athens, 1935.

Спољашње везе ABC Prime time Looking for Pope Joan "Pope Joan" by Dennis Barton gives timeline esp. of stories appearance in written histories. Golden Age of Female Trannies in Medieval Europe Mystery Files: Pope Joan 2012, Episode 10. Smithsonian Channel.

Категорија:Хришћански фолклор Категорија:Средњовековне легенде