200px|мини|десно|Антихрист и Ђаво
Антихрист (; ) или Лажни Месија (; ) у хришћанству се генерално сматра фигуром зла која ће лажно тврдити да је Христос (Месија), главни непријатељ Христа. Термин Антихрист се у Новом завјету помиње пет пута у Првој и Другој посланици Јовановој, једном у множини и четири пута у једнини.
Исус, за кога хришћани вјерују да је старозаветни месија (Христос), појавиће се у свом Другом доласку на Земљу да би се суочио са Антихристом, који ће се сматрати највећим лажним месијом у хришћанству. Као што је Христос спасилац и идеалан модел за човјечанство, његова супротност ће бити јединствена фигура концентрисаног зла, према Бернанду Макгину.
У исламској есхатологији, Ел Масих ед Даџал () је антимесијска фигура (слична хришћанском концепту Антихриста), који ће се појавити како би преварио човјечанство прије другог доласка „Исе”, како је Исус познат међу муслиманима.
У неким школама нелегалистичке средњовјековне јеврејске есхатологије, упоредива антимесијска фигура, син дјевице, који се зове Армилус, краљ је који ће се појавити на крају времена против Месије и он ће га побједити након што Израел проживи много страдања. Концепт лажног месије је одсутан у традиционалном јудаизму; међутим, у средњовјековној дијаспори, његово неизбјежно уништење описивано је као симбол коначне побједе доброг над злом у месијском добу.
Етимологија
Ријеч „антихрист” настала је комбиновањем два коријена: анти () и Христос (). Анти не значи само „против” и „супротно”, него и „умјесто”. Христос грчка ријеч за хебрејског Месију (). И Христос и Месија дословно значе „Помазаник” и односе се на Исуса из Назарета, у хришћанској, јудејској и исламској теологији.
Референце
Спољашње везе Безаконик
Категорија:Хришћанска есхатологија Категорија:Антихрист