18. септембар (18.9.) је 261. дан у години по грегоријанском календару (262. у преступној години). До краја године има још 104 дана.

Догађаји

96 — Након убиства Домицијана, Римски сенат је за новог императора изабрао Нерву, првог од Пет добрих царева. 324 — Константин Велики је нанео одлучан пораз Лицинију у бици код Хризопоља, што је био увод у Константинову самосталну владавину Римским царством и укидање тетрархије. 1502 — Шпански морепловац италијанског порекла Кристифор Колумбо стигао је у Костарику на свом четвртом и последњем путовању у Нови свет. 1739 — Потписивањем Београдског мира окончан је рат између Хабзбуршке монархије и Османског султаната. Истога дана, у Београду је уз француско посредовање био потписан и посебан (прелиминирани) мировни споразум између Руског царства и Османлија, који је финализован 3. октобра, склапањем Нишког мира. 1759 — Французи су после војног пораза морали да препусте Енглезима провинцију Квебек у Канади, а у последњој бици су погинула оба команданта - енглески Џејмс Вулф и француски Луј Монкалм. 1810 — У Чилеу је почео устанак против шпанске колонијалне власти под вођством Бернарда О’Хигинса, касније председника Чилеа (1817—1823). 1822 — Француски египтолог Жан Франсоа Шамполион дешифровао је египатско писмо, (хијероглифе). 1851 — Изашао је први број америчког дневника „Њујорк тајмс“, који је основао Хенри Џервис Рејмонд. 1931 — Јапански војници су подметањем бомбе под пругу изазвали Мукденски инцидент, што је Јапан искористио као повод за напад на Манџурију. 1934 — СССР је приступио Лиги народа. 1944 — Након тешких борби, америчке оклопне јединице под командом генерала Џорџа Патона заузеле су у Другом светском рату луку Брест, значајно војно поморско упориште у северозападној Француској. Први пролетерски корпус НОВЈ ослободио Ваљево. 1947 — Ступио је на снагу Акт о државној безбедности, којим је основан Савет за националну безбедност и Агенција ЦИА. Америчко ратно ваздухопловство постало је засебан вид америчких оружаних снага.

1961 — Авион који је превозио генералног секретара Уједињених нација Дага Хамаршелда се срушио код Ндоле у Северној Родезији. 1973 — Генерална скупштина УН акламацијом је примила у чланство обе немачке државе - Источну и Западну Немачку; у чланство УН примљени су и Бахами. 1988 — Током антивладиних демонстрација, у којима је убијено хиљаде људи, војна хунта је оборила председника Бурме Маунга Маунга. 1989 — Након 22 године прекида, Израел и Мађарска су обновили дипломатске односе. Индијска влада одлучила је да обустави војне операције против Тамилских тигрова и да до краја године повуче трупе из Шри Ланке. 1995 — Босна и Херцеговина је примљена у чланство IAEA. 1997 — Исламски терористи су у центру Каира напали туристички аутобус и убили девет немачких туриста и египатског возача. 2001 — Окружни суд у Београду саопштио је да је из масовне гробнице у Батајници код Београда ископано најмање 269 тела за која се сумња да су посмртни остаци косовских Албанаца убијених и погинулих за време рата на Косову 1999. 2003 — Босна и Херцеговина је приступила болоњском процесу.

Рођења 1709 — Самјуел Џонсон, енглески песник, драматург, есејиста, моралиста, књижевни критичар, биограф, уредник и лексикограф. (прем. 1784) 1765 — Папа Гргур XVI. (прем. 1846) 1786 — Јустинус Кернер, немачки песник и писац књига из области медицине. (прем. 1862) 1819 — Леон Фуко, француски физичар. (прем. 1868) 1872 — Адолф Шмал, аустријски бициклиста и мачевалац. (прем. 1919) 1895 — Иво Тијардовић, хрватски композитор, писац и сликар. (прем. 1976) 1905 — Грета Гарбо, шведско-америчка глумица. (прем. 1990) 1929 — Петар Џаџић, српски књижевни критичар. (прем. 1996) 1933 — Роберт Блејк, амерички глумац. (прем. 2023) 1933 — Дренка Шећеров-Зечевић, српски лекар, професор Медицинског факултета Универзитета у Источном Сарајеву и члан Академије наука и умјетности Републике Српске. (прем. 2024) 1942 — Аксинија Џурова, бугарски је филолог и академик, инострани члан састава Српске академије науке и уметности од 2. новембра 2006. 1946 — Гејлард Сартејн, амерички глумац. (прем. 2025) 1949 — Питер Шилтон, енглески фудбалски голман и фудбалски тренер. 1950 — Мирослав Лазански, српски новинар, војнополитички коментатор и писац. (прем. 2021) 1951 — Ди Ди Рамон, амерички музичар, најпознатији као суоснивач, басиста и певач групе -{Ramones}-. (прем. 2002) 1952 — Никола Јовановић, југословенски фудбалер. 1954 — Денис Џонсон, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер. (прем. 2007) 1959 — Јовица Цветковић, српски рукометаш и рукометни тренер. 1961 — Џејмс Гандолфини, амерички глумац и продуцент. (прем. 2013) 1967 — Роберто Росети, италијански фудбалски судија. 1968 — Тони Кукоч, хрватски кошаркаш. 1971 — Ленс Армстронг, амерички бициклиста. 1971 — Џејда Пинкет Смит, америчка глумица и музичарка. 1972 — Ана Софреновић, српска глумица. 1973 — Марио Жардел, бразилски фудбалер. 1973 — Џејмс Марсден, амерички глумац, музичар и модел. 1974 — Сол Кембел, енглески фудбалер и фудбалски тренер. 1975 — Џејсон Судејкис, амерички глумац, комичар, сценариста и продуцент. 1976 — Роналдо, бразилски фудбалер. 1979 — Алисон Ломан, америчка глумица. 1986 — Кили Хејзел, енглески модел, глумица и певачица. 1989 — Серж Ибака, конгоанско-шпански кошаркаш. 1989 — Едвин Џексон, француски кошаркаш. 1990 — Кристина Пајкић, српска глумица. 1993 — Патрик Шварценегер, аустријско-амерички глумац и модел. 1995 — Ђоко Шалић, српски кошаркаш.

Смрти 893 — Зханг Ксионг, кинески ратник. 1385 — Балша II, владар Зете. 1753 — Христофор Жефаровић, српски сликар, зограф, бакрорезац и калиграф (рођ. 1690) 1783 — Леонард Ојлер, швајцарски математичар (рођ. 1707) 1812 — Сафранболулу Изет Мехмет-паша, османски политичар, 186. велики везир Османског царства (рођ. 1743) 1911 — Петар Столипин, руски правник, државник и трећи председник владе Русије.(рођ. 1862) 1924 — Ф. Х. Бредли, енглески филозоф и аутор (рођ. 1846) 1961 — Хјалмар Агне Даг Хамаршелд, генерални секретар УН. (рођ. 1905) 1967 — Џон Кокрофт, енглески физичар. (рођ. 1897) 1970 — Џими Хендрикс, амерички певач и гитариста. (рођ. 1942) 1975 — Владан Недић, српски књижевни историчар. (рођ. 1920) 2002 — Маргита Стефановић Маги, српска музичарка, клавијатуристкиња групе Екатарина Велика. (рођ. 1959) 2007 — Љиљана Молнар-Талајић, босанскохерцеговачка и хрватска оперска певачица и сопранисткиња. (рођ. 1938) 2008 — Звонко Миленковић, српски музичар, члан групе „Рокери с Мораву“. (рођ. 1956) 2012 — Сантиаго Кариљо, шпански теоретичар и политичар, творац појма еврокомунизам (рођ. 1915)

Празници и дани сећања