мини|250п|десно|Канал Дунав—Тиса—Дунав мини|250п|Алтер Стром, у морском туристичком насељу Варнеминде, Немачка. мини|250п|Краљевски канал у Ирској. мини|250п|Мали бродски канали као што је Бејзингстоук канал подстицали су индустријску револуцију у већем делу Европе и Сједињених Држава. мини|250п|Канал у Венецији
Канал је текуће водено тело настало вештачким путем, тј. човековим деловањем (прокопавањем или минирањем тла) ради преноса (снабдевања) водом, или ради воденог транспорта добара. У говору оба типа се називају једноставно каналима, и у већини случајева, пројектовани објекти имају серију брана и бродских преводница које креирају сегменте ниске брзине протока воде. Те области уравнотежених нивоа воде се често једноставно називају нивоима.
Бродска навигација каналима надопуњује речни саобраћај и канали деле део воде са рекама и њиховим дренажним базенима. Низијски канали са њиховим бранама и преводницама повећавају и продужавају пловне сегменте који су довољно дубоки. За разлику од тога, каналима који прелазе преко вододелнице, преко гребена (колико год да је скроман), генерално је неопходан спољашњи извор воде изнад највише коте. Многи канали су изграђени на елевацијама над долинама и другим водним путевима који прелазе далеко испод. Градовима је неопходно пуно чисте воде и многи канали са извором воде на вишем нивоу могу да испоруче воду до дестинације са недовољном количином воде. Римски аквадукти су били такви канали за водоснабдевање.
Врсте канала према пореклу:
Канал у намени каналисања реке - Овакав канал обично прати стари речни ток. Каналисање реке је уређење њеног корита због различитих потреба (нпр. Стари и Нови Бегеј); Нов канал - Овакав канал изграђује се на местима где је потребно довести или одвести воду, а постојећа водна мрежа то не омогућава (нпр. Панамски канал).
Врсте канала према намени:
Канал у намени наводњавања/одводњавања; Канал у намени нове саобраћајне везе (нпр. Суецки канал); Канал у намени обликовања простора - чест случај у градским парковима и парковима двораца; Канал мешовите намене (нпр. Канал Дунав—Тиса—Дунав); Канал-лабораторија, за испитивање и мерење параметара пловила.
Врсте вештачких водених путева
Навигациони канали су серија канала који се простиру приближно паралелно са долином и речним коритом непроведене реке. Навигациони канали се увек налазе у сливу реке. Брод користи мирне делове саме реке, као и побољшања, прелазећи исте промене у висини.
Прави канал је канал који просеца кроз вододелницу, правећи пловни канал којим се спајају два различита слива.
Комерцијално најзначајнији канали прве половине 19. века су били мало од свега, користећи реке у дугим деловима, и канали који пресецају вододелнице омогућавајући повезивање речних сливова. Ово важи за многе канале који су још у употреби.
Историја мини|250п|лево|Канал де ла Перад, Сет, Еро, Француска
Траснпортни капацитет товарних животиња и теретних кола је ограничен. Мула може да носи највише осмину тоне [] терета током путовања које траје данима и недељама, мада знатно више на краћа растојања у одговарајуће одморе. Да би се користила теретна кола потребни су путеви. Транспорт преко воде је знатно ефикаснији и јефтинији за велике терете. Он се користио од најранијих дана забележене историје.
Антички канали мини|250п|Велики кинески канал код града Суџоу
Најстарији познати канали су били иригациони канали, који су били изражени Месопотамији око 4000 п. н. е, у области која је данас обухваћена Ираком и Сиријом. Цивилизација долине Инда, античка Индија, (око 2600. п. н. е.) је имала софистиковани системе за иригацију и чивање воде, укључујући резервоаре изграђене код Гирнара око 3000. п. н. е. У Египту, канали датирају од времена Пепија I Мерира (који је владао у периоду 2332–2283. п. н. е.). Под његовим надзором је изграђен канал којим се заобилази плитки сегмент Нила у близини Асуана.
У античкој Кини, велики канали за речни транспорт су успостављени још у време периода зараћених држава (481–221. п. н. е.), при чему је најдужи канал тог периода Хонг Гоу (Канал дивљих гуски), који је према древном историчару Сими Ђену повезивао старе државе Сонг, Џанг , Џен, Цај, Цао, и Веј. Далеко најдужи канал је био Велики канал Кине, који је и данас најдужи канал на свету, и најдужи постојећи канал. Он је дугачак и изграђен је ради превоза цара Јанг Гуанга између Џуода (Пекинг) и Јуханга (Хангџоу). Пројекат је започет 605. године и завршен је 609. Знатан део рада се састојао од комбиновања старијих канала, најстарији део канала је постојао бар од 486. п. н. е. Овај канал је чак и у најужим урбаним деловима ретко ужи од 30 m.
Грчки инжењери су први користили бродске преводнице, којима су регулисали проток воде у античком Суецком каналу још у 3. веку п. н. е. (99–101)Froriep, Siegfried : "Ein Wasserweg in Bithynien. Bemühungen der Römer, Byzantiner und Osmanen", Antike Welt, 2nd Special Edition. стр. 39–50 (46)
Средњи век мини|250п|Тал канал, Панџаб (Пакистан)
У средњем веку, водени транспорт је био неколико пута јефтинији и бржи од копненог транспорта. Путеви изван урбаних области нису били поплочани, често су били преуски за кола, кривудали су кроз шуме, те мочварне и блатњаве области. Копнени транспорт превозом са животињском вучом је кориштен око насељених области, док су у спољашњим областима релативно непроходни путеви захтевали караване товарних животиња, обично мула за пренос терета. Док су муле могле да носе осмину тоне, били су потребни водичи и један водич не би могао да пази на више од пет мула. Водиче је требало компензовати у виду плата, преноћишта и хране. Стога је копнени транспорт терета био веома скуп. У то доба, као и данас, већи терети, посебно расута роба и сировине, могли су се транспортовати бродом далеко економичније него копненим превозом; у време индустријске револуције пре железнице, водени транспорт је био златни стандард брзог транспорта. Први вештачки канал у западној Европи је био Карлсграбен који је изграђен на крају 8. века под личним надзором Карла Великог.
У Британији, Гластонберски канал се сматра првим пост-римским каналом. Он је изграђен средином 10. века да се повеже река Бру код Нортовераspecifically from (), Start point at River Brue са Гластонберском опатијом, растојање од око .Details text and data with cites from Glastonbury Canal (medieval). Сматра се да је његова иницијална сврха била транспорт грађевинског камена за опатију, док је касније кориштен за пренос производа, укључујући житарице, вино и рибу, са имања у околини опатије. Остао је у употреби до бар 14. века, а можда и до средине 16. века.
Трајнији и са већим економским утицајем су били канали као што је Навиљо Гранде који је изграђен између 1127 и 1257 да повеже Милано са реком Тичино. Навиљо Гранде је најважнији од ломбардских канала и најстарији је функционални канал у Европи. Касније су канали изграђени у Холандији и Фландрији ради исушивања полдера и омогућавања транспорта робе и људи.
Изградња канала је била обновљена у то доба због комерцијалне експанзије у 12. веку. Речна навигација је прогресивно побољшана применом једнокапијских, или бујичних преводница. За провођење бродова кроз њих су кориштене велике количине воде што је доводило до конфликта са власницима воденица. Да би се то кориговало уведене су базенске или коморне преводнице, у 10. веку у Кини и у Европи 1373. године у Вресвијку, Холандија. Још један важан напредак је била митре капија преводнице, за коју се претпоставља да ју је увео Бертола да Навате Италији у 16. веку. Она је омогућила већи распон капије, а исто тако је елиминисано тежинско ограничење Гиљотинских капија.
Да би се избегла ограничења узрокована речним долинама, први канали који прелазе преко вододелница су развијени са Великим кинеским каналом током периода 581–617 п. н. е, док је у Европи први канал са једном капијом био Штекницов канал у Немачкој из 1398. године
Рани модерни период мини|250п|Холандски канал у Негомбу, Шри Ланка
Први канал који је користио резервоарске преводнице је био Бријарски канал којим су повезане Лоара и Сена (1642), чему је следио амбициозни Канал ди Миди (1683) који повезује Атлантик са Медитераном. Он садржи степениште са 8 преводница код Безјеа, тунел дуг 157 m и три велика аквадукта.
Изградња канала је постојано напредовала у Немачкој у 17. и 18. веку, тако да су три велике реке, Лаба, Одра и Везер биле повезане каналима. У пост-римској Британији, први канал раног модерног периода је био Ексетерски канал, који је геометарски премерен 1563, и отворен 1566.Exeter history by www.exeter.gov.uk, .pdf file Exeter Ship Canal, The First Four Hundred Years , accessdate = 13. 9. 2013
Најстарији канал, технички воденични јаз изграђен за индустријске сврхе у Северној Америци је Матер Брук, такође познат као воденички поток, између два Бостонска насеља Дедама и Хајд парка којим се повезују више воде реке Чарлс и ушће Непонсет реке и море. Овај канал је конструисан 1639. године да би се обезбедила вода за млинове.
У Русији, Волго–балтички канал је национални систем канала којим се повезује Балтичко море и Каспијско море преко река Неве и Волге. Он је био отворен 1718. године.
Индустријска револуција мини|250п|Систем канала лоуелске електране
Модерни систем канала је углавном био продукт 18. века и раног 19. века. Настао је због Индустријске револуције (која је почела у Британији током средине 18. века). Настала је потреба за економичним и поузданим начином транспорта добара и роба у великим количинама.
До раног 18. века, речна навигација као што је Ер и Колдер навигација су постајале веома софистиковане, са бродским преводницама и све дужим просецима (неки са интермедијерним капијама) да би се избегли вртложни и проблематични сегменти реке. Коначно, искуство у грађењу дугачких просека са вишеструким нивоима са њиховим сопственим преводницама је довело идеје о изградњи „чистих“ канала, водених путева дизајнираних на бази тога где роба треба да иде, а не где је река.
Захтев за први чисти канал у Великој Британији је дебатован између „Санки“ и „Бриџвотер“ присталица.Burton, (1995). Chapter 3: Building the Canals Први прави канал у садашњем Уједињеном Краљевству је био Њури канал у Северној Ирској који је конструисао Томас Стирс 1741. године.
Санки брук навигација, који повезује Сент Хеленс са реком Мерзи, се често тврди да је био први модерни „чисто вештачки“ канал. Оригинално су постајали планови да се Санки поток учини пловним, међутим направљен је потпуно нови вештачки канал, који је ефективно канал дуж долине Санки потока.Rolt, Inland Waterways Међутим, присталице „Бриџвотера“ напомињу да је задњих четвт миље канала заправо продубљени поток, и да је Бриџвотер канал, који је у мањој мери повезан са реком, инспирисао даљу изградњу канала.
Средином осамнаестог века Трећи војвода Бриџвотера, који је поседовао бројне руднике угља у северној Енглеско, је желео поуздан начин транспорта угља до брзо индустријализирајућег града Манчестера. Он је упослио инжењера Џејмса Бриндлија да изгради канал за ту сврху. Бриндлијев дизајн је обухватао аквадукт којим канал прелаз преко реке Ирвел. То је било инжењерско чудо које је одмах привукло туристе. Конструкцију канала је у потпуности финансирао војвода и канал је назван Бриџвотеров канал. Отворен је 1761. године и био је први велики Британски канал.
Нови канали су се показали веома успешним. Бродове на каналу су вукли коњи идући вучним путем дуж канала. Овај систем коњске вуче се показао веома економичним и постао је стандард широм Британске каналске мреже. Комерцијални коњима вучени каналски бродови су се могли видети на Британским каналима до касних 1950-тих, мада су до тог времена бродови на дизелски погон који су вукли други брод без погона постали стандард.