Лондонски грбовник I је један од најстаријих грбовника тзв. илирске хералдике. Претпоставља се да је настао независно од Охмућевићевог грбовника, на основу неког старијег непознатог грбовника или више њих, у времену између 1555—1595. године
Грбовник је израђен за потребе породице Милиенковић, па се понекад назива и Милиенковић-Летиеца грбовник (Milienovich-Letiezza). Према ставу науке, грбовник није копија Охмућевићевог, већ је као и овај настао на темељу неког много старијег - непознатог грбовника, који је још увјек предмет тражења.Александар Палавестра:Постанак Илирске хералдике стр 99Сима Ћирковић:Допуне и објашњења стр 473—474
Историја грбовника Лондонски грбовник се налази у Енглеској у власништву Друштва антиквара.John A. Goodall, An Illyrian Armorial in the Society s Collection, 255-310; А. Палавестра, Лондонски грбовник и илирска хералдика, 96-108. У Енглеској се сигурно налазио од 1637. године и првобитно је био у власништву Едварда, грофа од Бата. Након што је променио неколико власника доспео је у власништво Чарлса Лајтлтона након чије смрти, 1768. године, је на основу његовог завештања уз многе друге књиге прешао у библиотеку Друштва антиквара. Тачно време настанка овог преписа је тешко утврдити, а Александар Палавестра на основу стилске анализе и сличности са преписом Коренић-Неорић сматра да се оквирно може датовати у последњу деценију ХVI вијека, „с тим што је могуће да је у питању и најстарији сачувани препис Охмућевићевог зборника грбова“. Лондонски грбовник има димензије 23,2х 19,6 цм, рађен је на пергаменту и укоричен је у смеђу телећу кожу. Оригинална пагинација извршена је римским бројевима I-СLVII, a поновљена је и арапским цифрама 1912. године и износи 303 стране. Знамења су рађена на грубљој страни пергамента и доследно је спроведен систем да после стране на којој се налази грб следи празна страна и празан лист - многи празни листови Пергамента данас недостају. Натписи су двојезични — на српској ћирилици и на латинском. Лондонски грбовник је најсличнији Коренић-Неорићу, али има одступања. Недостају листови са знамењима цара Уроша, Немањића, Барзојевића и Тешевчића. Редослед властеоских знамења на листовима 133 и 136 је измењен као код Београдског П. Приликом коричења замењена су места Македоније и Илирије. Знамење Милиеновића (Миљеновића према Палавестри) је уместо оригиналне пагинације LXIIII убачено између листова 35 и 36, вјероватно на угледније мјесто.Грбовник је укоричен када је већ стигао у Енглеску. Палавестра стога претпо ставља да је померање знамења Миљеновића морало бити извршено пре тога, дакле пре 1637. године, али оставља и могућност да се ово десило у време када је грбовник био у Енглеској. А. Палавестра, Лондонски грбовник и илирска хералдика, 106. На другом месту Палавестра је, на основу мишљења да је овај грбовник описао Менестрије који је 1670. године био у Лондону и који не помиње накнадно померање знамења Миљеновића, закључио је да се ова преправка морала десити приликом накнадног коричења грбовника након тога. А. Палавестра, Коментари, 271. Картуша са латиничним именом ове породице знатно је раскошнија него код осталих знамења, а накнадно је другачијим рукописом дописано и Letizza. Може се претпоставити да је породица Милиеновић била први или један од првих власника грбовника. Разлике у односу на Коренић-Неорић су те што знамење Богашиновић-Добрашиновић нема додатак Мернарић, презиме Неорић је без додатка Коренић, а на листу 78 налазе се Цетињанићи. Лондонски грбовник и грбовник Коренић Неорић вероватно су рађени са истог изворника.Срђан Рудић: Властела илирског грбовника, Београд, стр. 66-68.
Види још Илирски грбовници Грб Душановог царства према илирским грбовницима
Референце
Литература
Категорија:Илирски грбовници Категорија:Хералдика Србије