Симплиције КиликијскиAgathias, ii. 30; Suda, Presbeis; it is inaccurately that the Suda (Damascius) calls him a countryman of Eulamius the Phrygian. (; око 480 – око 540) био је грчки филозоф.

Симплиције је био међу паганским филозофима које је прогонио Јустинијан почетком 6. века, и био је приморан да неко време да потражи уточиште на персијском двору, пре него што му је дозвољено да се врати у царство. Писао је опширно о Аристотеловим делима. Иако су сви његови списи коментари Аристотелових дела као дела и других аутора, а не оригинални радови, он се због значаја свог дела сматра најважнијим филозофом паганске антике. Његова дела су сачувала много података о ранијим филозофима и њиховим схватањима, који би иначе били изгубљени.

Биографија десно|мини| Симплицијев коментар на Аристотелов De Caelo. Овај рукопис из 14. века потписује бивши власник Василије Висарион. О Симплицијевом животу се мало зна. На основу његовог образовања, вероватно је рођен негде око 480. Његов коментар на Аристотелово дело „На небесима“ може се дефинитивно датирати у 538. годину, што је последњи познати дефинитивни доказ о томе када је живео и радио, што чини вероватним да је умро негде око 540. Један старији извор датира његов живот у оквирно период 490 – 560.Donald J. Zeyl, Daniel Devereux, Phillip Mitsis, (1997), Encyclopedia of classical philosophy. Greenwood Press

Симплиције је био ученик Амонија ХермијеSimplicius, in Phys. Ausc. f. 42, 43, etc. и ДамаскијаSimplicius, in Phys. Ausc. f. 150, a. b., 183, b., 186, etc. и стога је био један од последњих чланова неоплатонистичке школе. Школа је имала седиште у Атини. Био је међу последњим интелектуалцима који су улагали напоре и труд да се хеленистичка религија очува и одржи спрам ширења хришћанства. Царски укази донети у 5. веку против паганизма давали су правну заштиту паганима од личног малтретирања.Cod. Theod. 16. tit. 10. Мало знамо о томе где је Симплиције живео и учио. Да он не само да је писао, већ и поучавао, доказује обраћање својим слушаоцима у коментару на Physica Auscultatio Аристотела,Simplicius, in Arist. Phys. Ausc. f. 173. као и наслов његовог коментара на Категорије.

Образовање је стекао делом у Александрији, код Амонија,see especially Simplicius in ll. de Caelo, f. 113. делом у Атини, као Дамаскијев ученик; и вероватно се у једном од ова два града касније настанио; јер, са изузетком ових градова и Цариграда, било би тешко наћи град који би поседовао збир

ке књига које су му биле потребне, а мало је вероватно да је отишао у Цариград. Једна тврдња барем тврди да је Симплиције отишао у Харан, у данашњој југоисточној Турској. мини|Цар Јустинијан је наредио да се неоплатонска академија затвори. Године 528. цар Јустинијан је наредио да се пагани уклоне са државних функција. Некима је одузета имовина, неки су погубљени. У наредби је прецизирано да ако у року од три месеца не пређу на хришћанство, треба да буду протерани из Царства. Поред тога, било је забрањено предавати филозофију и јуриспруденцију у Атини.529 AD; Malalas, xviii.; comp. Theophanes, i. 276. Вероватно је одузета и имовина платонистичке школе која је у време Прокла била процењена на више од 1000 златника;Damascius ap. Photius. у најмању руку, Јустинијан је лекарима и наставницима слободних уметности одузео новац који су им доделили претходни цареви, и конфисковао средства која су грађани давали за спектакле и друге грађанске сврхе.Procopius, Arcan. c. 26. Седам филозофа, међу којима су били Симплиције, Еуламије, Присцијан и други, са Дамасијем, последњим председником платонистичке школе у Атини на челу, решили су да траже заштиту на двору чувеног персијског краља Хозроја, који је наследио престо 531. Ипак, Хозроје, у мировном уговору закљученом са Јустинијаном око 533. је утврдио да се филозофима треба дозволити да се врате у земљу и да без ризика по личну безбедност практикују своје обреде, након чега су се и вратили.Agathias, ii. 30.

Једна од Симплицијевих главних предмета интересовања и рада била је хармонизација платонске и аристотеловске филозофије. Симплиције, као неоплатоничар, настојао је да покаже да се Аристотел слаже са Платоном чак и у оним тачкама у којима постоји мимоилажење два филозофа. Ово систематско излагање било је део широко распрострањеног настојања у касном античком неоплатонизму да се најпознатији ауторитети класичне паганске традиције представе као представници једне те исте добре доктрине, која је имала за циљ да га представи као супериорну алтернативу хришћанству, и да оповргне хришћански аргумент да зато што се пагански мислиоци разликују међу собом, стога не поседују истину.

У другој половини 20. века, за разлику од претходних периода, су истраживања његовог учења постала учесталија. Од тада је његова свеобухватна синтеза аристотеловских и неоплатонских идеја препозната као важно достигнуће.Richard Sorabji: Simplicius: Prime matter as extension. In: Ilsetraut Hadot (Hrsg.): Simplicius. Sa vie, son œuvre, sa survie. Berlin 1987, S. 148–165, hier: 153–155.Albrecht Dihle: Die griechische und lateinische Literatur der Kaiserzeit. München 1989, S. 503.Jens Halfwassen: Plotin und der Neuplatonismus. München 2004, S. 163.

Библиографија

Делау преводу на енглески

О Аристотеловим категоријама

Simplicius: On Aristotle, Categories 1–4, translated by Michael Chase (2003). Cornell University Press:. , and Duckworth, London:. Simplicius: On Aristotle, Categories 5–6, translated by Frans A.J. de Haas and Barrie Fleet (2001). Cornell University Press:. , and Duckworth, London:. Simplicius: On Aristotle, Categories 7–8, translated by Barrie Fleet (2002). Cornell University Press:. , and Duckworth, London:. Simplicius: On Aristotle, Categories 9–15, translated by Richard Gaskin (2000). Cornell University Press:. , and Duckworth, London:.

О Аристотеловом На небу

Simplicius: On Aristotle, On the Heavens 1.1–4, translated by Robert J. Hankinson (2001). Cornell University Press:. , and Duckworth, London:. , translated by Ian Mueller (2011). Duckworth, London:. Simplicius: On Aristotle, On the Heavens 1.5–9, translated by Robert J. Hankinson (2004). Cornell University Press:. , and Duckworth, London:. Simplicius: On Aristotle, On the Heavens 1.10–12, translated by Robert J. Hankinson (2006). Cornell University Press:. , and Duckworth, London:. Simplicius: On Aristotle, On the Heavens 2.1–9, translated by Ian Mueller (2004). Cornell University Press:. , and Duckworth, London:. Simplicius: On Aristotle, On the Heavens 2.10–14, translated by Ian Mueller . Cornell University Press:. , and Duckworth, London:. 3.1–7, translated by Ian Mueller (2009). Duckworth, London:. 3.7–4.6, translated by Ian Mueller (2009). Duckworth, London:.

О Аристотеловој Физици

, translated by Stephen Menn (2022). Bloomsbury, New York:. , translated by Pamela M. Huby and C. C. W. Taylor (2011). Duckworth, London:. , translated by Han Baltussen (2011). Duckworth, London:. Simplicius: On Aristotle, Physics 2, translated by Barrie Fleet (1997). Cornell University Press:. , and Duckworth, London:. Simplicius: On Aristotle, Physics 3, translated by James O. Urmson . Cornell University Press:. , and Duckworth, London:. Simplicius: On Aristotle, Physics 4.1–5, 10–14, translated by James O. Urmson . Cornell University Press:. , and Duckworth, London:. Simplicius: On Aristotle, Physics 5, translated by James O. Urmson . Cornell University Press:. , and Duckworth, London:. Simplicius: On Aristotle, Physics 6, translated by David Konstan . Cornell University Press:. , and Duckworth, London:. Simplicius: On Aristotle, Physics 7, translated by Charles Hagen (1994). Cornell University Press:. , and Duckworth, London:. , translated by I. Bodmar, M. Chase, M. Share (2012). Bloomsbury, New York:. Simplicius: On Aristotle, Physics 8.6–10, translated by Richard McKirahan (2001). Cornell University Press:. , and Duckworth, London:.

О Аристотеловој О души

Simplicius: On Aristotle, On the Soul 1.1–2.4, translated by James O. Urmson (1995). Cornell University Press:. , and Duckworth, London:. Priscian: On Theophrastus on Sense-Perception, with "Simplicius": On Aristotle, On the Soul 2.5–12, translated by Carlos Steel (1997). Cornell University Press:. , and Duckworth, London:. "Simplicius": On Aristotle, On the Soul 3.1–5, translated by Henry J. Blumenthal (2000). Cornell University Press:. , and Duckworth, London:.

О Епиктетовом Приручнику

Simplicius: On Epictetus, Handbook 1–26, translated by Tad Brennan and Charles Brittain (2002). Cornell University Press:. , and Duckworth, London:. Simplicius: On Epictetus, Handbook 27–53, translated by Tad Brennan and Charles Brittain . Cornell University Press:. , and Duckworth, London:.

Друга дела

Simplicius: Corollaries on Place and Time, translated by James O. Urmson (1992). Cornell University Press:. , and Duckworth, London:. Philoponus: Corollaries on Place and Void, with Simplicius: Against Philoponus On the Eternity of the World, translated by David Furley and Christian Wildberg (1991). Cornell University Press:. , and Duckworth, London:. Philoponus: On Aristotle, Physics 5–8, with Simplicius: On Aristotle on the Void, translated by Paul Lettinck and J. O. Urmson . Cornell University Press:. , and Duckworth, London:.

Референце

Додатна литература

, Berlin & New York, Walter de Gruyter, 1987, X-406 p. 

Спољашње везе Симплиције, Коментар Енхиридиона Епиктета, превео Џорџ Стенхоп, 1722. Извод из Тејлоровог превода Аристотелове Физике са Симплицијевим коментаром

Категорија:Грчки филозофи