мини|250п|Калмички будистички храм у Београду. Калмички будистички храм, познат и као Калмички дом, је било здање калмичког народа које је постојало у Београду између 1929. и 1940. године. Сматра се једним од првих будистичким храмова у ЕвропиArash Bormanshinov: "Prvi budistički hram u Evropi"; Elista, Šambala, 5-6/, 1997., после будистичког храма у Санкт Петербургу, подигнутог 1909–1915.

Историјат Досељавање у Србију Превирања у свету у првој половини XX века довела су до расељавања пресељења читавих етничких група. Тако се између 1920. и 1944. године у Београду нашао велики број Калмика. Први Калмици избеглице су стигли у Србију почетком априла 1920. године и било их је неколико десетина. Друга, и далеко најбројнија калмичка групација (око 300 избеглица) приспела је у Србију крајем 1920. године. У целом том периоду од 1920. до краја 1923. године у Србију је стигло укупно 450–500 Калмика. Главнина калмичких избеглица (300–400) настанила се у Београду, формирајући тако највећу камичку колонију у Европи.. У Београду су се већином настанили у приградском селу Мали Мокри Луг. (помиње се "Методијева улица""Политика", 8. мај 1924, стр. 4 или "Метохијска""Политика", 26. јун 1924, стр. 5). У почетку су изазивали општу радозналост, и становници Малог Мокрог Луга су их назвали Кинези.

Изградња храма Са калмичким избеглицама у Србију је стигло и неколико њихових свештеника. Најстарији по годинама и свештеничком чину био је бакша Гави Џимба (Манчуда) Боринов.. Своју прву богомољу у Београду Калмици су успоставили у септембру 1923. године у две изнајмљене собе у улици Војислава Илића бр. 47 (та кућа и данас постоји). У тим просторијама храм се налазио до краја 1925. године када је премештен у Метохијску улицу бр. 51. априла 1928. године формирају Калмичку колонију. За председника је изабран бивши пуковних руске војске Абуша Алексејев, који ће заједно са будистичким старешином бакшом Манчуда Бориновим покренути акцију за изградњу будистичког храма у Београду.

На земљишту које има је дао београдски индустријалац, Милош Јаћимовић (1858–1940), Калмици су изградили будистички храм, који је завршен 1929. године. Свечано освећење храма, првог и јединог такве врсте у Европи, обављено је 12. децембра 1929. године. Церемонију освећења новог храма су обавили бакша Намђал Нимбушев, духовни вођа Калмика у изгнанству, који је за ту свечану прилику допутовао из Париза и бакша београдски Умаљдинова, уз асистенцију двојице свештеника.. Београд може да буде поносан... писао је 1939. године у Београдским општинским новинама др Стеван Поповић, добар познавалац Калмика.

Убрзо по изградњи, храм је постао обележје Београда и једна од његових знаменитости.Prve godine hrama (1930 -1932), Приступљено 8. 4. 2013. У Водичу кроз Београд објављеном 1930. године наилази се на одредницу о храму, а годину дана касније улица у којој се храм налазио добија ново име: Будистичка улица (данас Будванска). Када је дом саграђен и почео да функционише, убрзо потом формиран је и Будистички духовни савет који је био спона међу свим месним Калмицима.. Приликом прослава већих будистичких празника долазили су и Калмици из других делова Србије. Убрзо су успостављене везе за енглеским друштвом -{Maha Bodhi Society}- и другим сличним организацијама и удружењима. У храму су држани часови калмичког језика и будистичке веронауке."Политика", 4. март 1938

Калмичка принцеза Нирџидма Торгутска је посетила београдски храм 20. септембра 1933. Београдском храму су и даље недостајали многи богослужбени предмети које није било могуће набавити у Европи, па је преко посланика Јапана у Букурешту из Токија стигао велики бронзани кип Буде, чије је освећење извршено 25. марта 1934. годинеПолитика, 26. март 1934, стр. 7. digitalna.nb.rs. Пола године по освећењу Будине статуе, београдски будисти су одржали помен краљу Александру, убијеном у атентату приликом званичне посете Француској. Крајем 1934, о храму и тамошњем "бакши" су писали и у париским новинама, додуше сензационалистички."Време", 1. јан. 1935 Реконструкција храма је предузета 1935. године, чиме је проширен за још 38 m².Rekonstrukcija hrama , Приступљено 8. 4. 2013. У септембру 1935. у посету је дошао нови атаман Донских козака, Михаил Николајевич Грабе, који је некада командовао и Калмицима"Време", 6. септ. 1935. Након неког времена, и градске власти су почеле новчано да помажу свештенство. Прослава десетогодишњице изградње храма одржана је 23. новембра 1939.Време, 22. нов. 1939, стр. 10. digitalna.nb.rs"Време", 23. нов. 1939"Политика", 23. нов. 1939 Новчана помоћ градске владе им је укинута 1942. године као лицима несрпске националности.

Рушење храма У борбама за ослобођење Београда (12–16. октобар 1944) које су се водиле у непосредној близини, делимично је порушен горњи део калмичког храма. Београдска колонија Калмика је престала да постоји 1944. године када су њени чланови избегли у Немачку, а касније у САД. Након рата, нове власти су сматрале да је београдски будистички храм изгубио разлог за постојање јер је остао без верника и без реликвија, па су 1950. срушили куполу храма а приземље претворили у дом културе. Касније је у тој згради просторије имао Социјалистички савез радног народа. На крају је зграду преузела радна организација Будућност која је храм порушила, а на његовим темељима подигла двоспратну зграду у коју је уселила свој сервис Хлађење.

Данас у Београду више не постоји калмичка заједница нити будистички храм.

Референце

Литература

John D. Prince: "A Note on Kalmucks in Belgrade", American Anthropologist (1928), pp. 341–345 Josip Suchy: "Na obisku pri budistih", Jutro, br.171, 1932. Stevan Popović: "Beogradski Kalmici", Beograd, Beogradske opštinske novine, br.12,1939. Hemut Klar: "Kalmucks and the Wheel", London, The Middle Way, 29, 3, 1954. Helmut Klar: "Die Kalmücken und ihr Tempel in Belgrad und München", Bodhi Baum, 5, 1/1980 Olga Latinčić: "Budistički hram u Beogradu", Arhivski pregled, Beograd, 1-2/1982 Zmago Šmitek: "Kalmička zajednica u Beogradu", Kulture Istoka, 25/1990 Arash Bormanshinov: "Prvi budstički hram u Evropi"; Elista, Šambala, 5-6/, 1997. Toma Milenković: "Kalmici u Srbiji (1920 -1944)"; Beograd, 1998.

Види још Будизам Калмикија Калмици

Спољашње везе

Калмички храм у Београду (изложба) Историјска библиотека: Будистички храм у Београду Потомци Џингис-кана у Београду („Политика”, 27. март 2017) Калмици, наши први мигранти (Политика, О.П. 19. март 2019) "Политика", 12. окт. 1923, стр. 4-5 - "Будини поклоници у Београду" "Време", 4. март 1938, стр. 12. Фото прославе Цаган сара, монголске нове године

Категорија:Будистички храмови Категорија:Историја Београда Категорија:Калмици Категорија:Верски објекти на Звездари Категорија:Срушени објекти у Београду