Хамдија Поздерац (Цазин, 15. јануар 1924 — Сарајево, 6. април 1988) био је учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СР Босне и Херцеговине и СФР Југославије и јунак социјалистичког рада.
Биографија Рођен је 15. јануара 1924. године у Цазину, и то под именом Мухамед. Имао је три брата (Хакију, Сакиба и Исмета) и четири сестре (Бекиру, Фатиму, Хаснију и Зухру).
У средњој школи се укључио у рад, тада илегалне, организације Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Учесник је Народноослободилачког рата од 1941. године. У Осмој крајишкој ударној бригади био је секретар батаљонског и бригадног комитета СКОЈ-а, а затим члан Обласног комитета УСАОЈ-а и СКОЈ-а за Босанску крајину. У чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) примљен је 1943. године. Почетком 1944. године постао је секретар Окружног комитета СКОЈ-а и члан Окружног комитета КПЈ за Бихаћ.
Завршио је Високу партијску школу у Москви и Филозофски факултет у Београду, 1959. године. Издао је низ публицистичких и научних дела, а од 1961. године је предавао општу социологију на Факултету политичких наука у Сарајеву.
После ослобођења Југославије, обављао одговорне партијско-државне дужности. Био је председник Скупштине СР Босне и Херцеговине, од 1971. до 1978. године
Члан Централног комитета Савеза комуниста Босне и Херцеговине, био је од 1965. године, а касније је био и члан Извршног комитета ЦК СК БиХ и председник Председништва ЦК СК БиХ, од 1983. до 1984. године. Био је и члан Председништва Централног комитета Савеза комуниста Југославије. Биран је за народног посланика Републичке скупштине Босне и Херцеговине.
Скупштина БиХ га је у јуну 1986. изабрала за члана Председништва СФРЈ из те републике,„Хамдија Поздерац члан Предсједништва СФРЈ”, Борба, 24. јун 1986. као замену за Бранка Микулића који је отишао на чело Савезног извршног већа - пред Савезном скупштином је дао „свечану изјаву” 24. јула. Убрзо након избијања „афере Агрокомерц“, у септембру 1987. подноси оставку и повлачи се из политичког живота (у председништву га замењује Раиф Диздаревић, који у мају 1988. преузима једногодишње председавање тим телом).
Преминуо је 6. априла 1988. у Клиничко-болничком центру „Кошево“ у Сарајеву, сахрањен је два дана касније на Новом градском гробљу у Сарајеву.
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден јунака социјалистичког рада, Орден југословенске заставе са лентом, Орден Републике са златним венцем, Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства са златним венцем и Орден за храброст. Добитник је Награде ЗАВНОБиХ.
Види још Породица Поздерац
Референце
Литература
Категорија:Рођени 1924. Категорија:Умрли 1988. Категорија:Цазинци Категорија:Муслимани (народ) Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине Категорија:Чланови Централног комитета СКЈ Категорија:Југословенски партизани Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941. Категорија:Јунаци социјалистичког рада Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ Категорија:Друштвено-политички радници СР БиХ Категорија:Посланици Скупштине СР БиХ Категорија:Чланови Председништва СФРЈ Категорија:Председници СР Босне и Херцеговине Категорија:Чланови Председништва ЦК СКЈ Категорија:Добитници Награде ЗАВНОБиХ-а Категорија:Сахрањени у Сарајеву Категорија:Чланови Централног одбора УСАОЈ Категорија:Носиоци Ордена Републике Категорија:Породица Поздерац