Силицијум-диоксид (SiO2), песак, је бела прашкаста материја и јавља се у три алотропске модификације: кварц, тридимит и кристобалит. Свака од ове три модификације састоји се од још две (α и β).
Силицијум-диоксид је још познат под именима: Силицијум(IV)-оксид Кварц Кремен Моларна маса Силицијум-диоксида је 60,1 -{g/mol}-, густина 2.2 g/cm3, тачка топљења 1650 (±75) °C, тачка кључања 2230 °C и растворљивост 0.012 -{g}- у 100 -{g}-. -{CAS}- регистарски број му је 7631-86-9.
Хемијске особине Силицијум-диоксид је је доста инертан, не реагује с киселинама, осим с флуороводоничном (-{HF}-). Топи се у алкалним хидроксидима, базама и прелази у растворљиве силикате:
SiO2 + 2 NaOH → Na2SiO3 + H2O
Киселина која одговара силицијум-диоксиду назива се ортосиликатна киселина, али се не може добити растварањем у води, већ хидролизом силицијум-тетрахлорида:
SiCl4 + 4 H2O → H2SiO4 + 4 H+ + 4 Cl-
Ова киселина је у мономолекуларном облику и стабилна је на -{pH}- вредности од 3,2. На нижим или вишим -{pH}- вредностима почиње да се полимеризује.
Соли силикатних киселина се називају силикати. Алкални силикати су растворљиви у води. Полимеризована силикатна киселина прелази у гел, чијим сушењем настаје силикагел.
Употреба Силицијум-диоксид је једна од основних компоненти за производњу стакла. Важну групу минерала чине силикатни минерали. Заменом -{OH}--група у силикатној киселини органским радикалима, могуће је контролисати реакцију кондензације, при чему настају полимерни спојеви чије су структуре сличне кетонима R2C=O, па се називају силикокетони или силикони.
Спољашње везе
Тридимит Кварц Кристобалит NIOSH Pocket Guide to Chemical Hazards (аморфни) NIOSH Pocket Guide to Chemical Hazards (кристални) Кварц SiO2 особине
Категорија:Оксиди Категорија:Једињења силицијума Категорија:Керамички материјали