Борис Милосављевић (Београд, 15. март 1967) је дописни члан САНУ, директор и научни саветник Балканолошког института САНУ. Објављује радове из филозофије, политичке теорије, историје, посебно друштвене историје Србије и Београда, државног права. Биографија Борис Милосављевић је рођен 15. марта 1967. године у Београду. Завршио је Пету београдску гимназију и дипломирао на Одељењу за филозофију Филозофског факултета Универзитета у Београду (1993) са темом из методологије („Стапање хоризоната у филозофској херменеутици Ханса Георга Гадамера”). Постдипломске студије је завршио (2000) на Филозофском факултету Универзитета у Београду, где је одбранио мaгистарски рад са темом из историје филозофије под насловом „Платоново неписано учење” (ментор: проф. др Слободан Жуњић). Докторирао је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду са дисертацијом из историје политичких теорија под насловом „Политичко учење Слободана Јовановића” 2010. године (председник комисије: академик Војислав Становчић).
На основним студијама био је стипендиста Републичкe фондације за унапређење научног и уметничког подмлатка (1989–1993), а током постдипломских студија стипендиста Министарства науке (1993–1998). У другој половини одслужења војног рока похађао је предавања на Филозофском факултету у Загребу (1986). На основу Споразума о међууниверзитетској сарадњи Универзитета у Београду и Новом Саду и Универзитета Илиноис био је учесник студијског програма на Универзитету Илиноис у Чикагу () и Универзитету Илиноис у Урбани Шампејн ().
Од 1993. године радио је као истраживач-стипендиста Министарства науке у Институту за филозофију Филозофског факултета на пројекту „Историја филозофије” (ментор: академик Михаило Ђурић). Четири године је држао часове студентима прве и четврте године студија (на предметима Историја филозофије I и Онтологија). Од 1998. године запослен је у Балканолошком институту САНУ у коме је стекао сва научна звања (научни сарадник, виши научни сарадник и научни саветник).
Борис Милосављевић је син Зорана Милосављевића.
Награде
Борис Милосављевић је добитник Награде Вукове задужбине за науку за 2017. (за монографију Слободан Јовановић. Теорија).
Добитник је Награде града Београда Деспот Стефан Лазаревић” за друштвене и хуманистичке науке за 2020. годину (за монографију Београдски родослови).
Рад у научним институцијама и друштвима Милосављевић је председник Научног већа Балканолошког института САНУ (од 2018). Заменик председника Управног одбора Балканолошког института САНУ (2015–2022). Члан Међународног комитета Међународног удружења за проучавање Југоисточне Европе – AIESEE (). Представник Института. Члан Одбора за истраживања на пројекту Филозофија између Истока и Запада Одељења друштвених наука САНУ. Члан Српског филозофског друштва (од 1993). Члан Управног одбора Српског филозофског друштва (током 2017. и 2018). Члан редакције Библиотеке „Студије и монографије” Института за новију историју Србије (ИНИС). Члан Уређивачког одбора издавачке куће Стубови културе за научна издања (1994–2011).
Међународне конференције и научни скупови Милосављевић је учествовао на двадесет и девет међународних конференција и научних скупова у земљи и иностранству (десет у организацији САНУ). Био је научни секретар и члан Организационог одбора научног скупа посвећеног 150. годишњици рођења Слободана Јовановића у САНУ (председник Организационог одбора академик Коста Чавошки) и аутор изложбе посвећене Слободану Јовановићу у Галерији САНУ (2019), на којој је представљенa архивскa грађa која се налази у приватном породичном власништву.
Научни рад Милосављевићеве научне монографије и текстови су ауторски радови (нема коауторских радова, осим библиографије Слободана Јовановића, која је припремљена у сарадњи са Библиографским одељењем Библиотеке САНУ). У складу са важећим критеријумима за вредновање монографија и других научних радова Милосављевић има: 8 објављених монографија (две на енглеском језику, преводи монографија објављених на српском), 25 радова публикованих у међународним часописима (међународни часописи и часописи међународног значаја), 25 поглавља у монографијама (водећег међународног значаја, међународног значаја и водећег националног значаја), 14 радова у врхунским часописима националног значаја и националним часописима и остало (предговори и поговори, објављена саопштења и сажеци међународних научних скупова, прикази и научне критике, енциклопедијске одреднице, прилози, библиографијe, In memoriam), укупно 119 библиографских јединица. Сви његови радови доступни су, у складу са обавезама института САНУ, на дигиталном репозиторијуму САНУ – ДАИС (Дигитални архив издања САНУ). Одабрана дела
Милосављевићеве научне монографије и текстови доступни су, у складу са принципом отворене науке и обавезама института САНУ, на дигиталном репозиторијуму САНУ – ДАИС (Дигитални архив издања САНУ). Монографије Монографије су квантитативно одређене у складу са важећим критеријумима за вредновање монографија и других научних радова, односно правилима прописаним у правилницима о стицању истраживачких и научних звања и коефицијентима одређеним приликом стицања научних звања. Милосављевић има укупно 8 објављених монографија). На српском језику Борис Милосављевић, Слободан Јовановић. Tеорија. Балканолошки институт САНУ. Београд 2017. (Награде Вукове задужбине за науку за 2017). Борис Милосављевић, Београдски родослови. Балканолошки институт САНУ. Београд 2020. (Награда града Београда „Деспот Стефан Лазаревић” за друштвене и хуманистичке науке за 2020. годину) Борис Милосављевић, „Слободан Јовановић”. Слободан Јовановић – живот, дело, време: поводом 150 година од рођења. САНУ, Београд 2019, стр. 13–228; (ендноте), стр. 327–352. Борис Милосављевић, Византијска филозофија у средњовековној Србији. Збирка „Стубови културе”. Књ. 3. Ур. П. Марковић, Стубови културе. Београд 2002. [студија, 6 поглавља; српско-старословенско-грчки речник појмова, 477–479; преводи изворних византијских текстова, уредио пагинацију према: Migne, Patrologiae Cursus Completus, Series Graeca; резиме студије на енглеском, немачком, француском и руском језику, стр. 481–499] Борис Милосављевић, „Димитрије Матић (1821–1884)”. У: Председници Друштва српске словесности, Српског ученог друштва, Српске краљевске академије, Српске академије наука и Српске академије наука и уметности. Том 1. САНУ, Београд 2023, стр. 163–223. Борис Милосављевић, „Владимир Јовановић (1833–1922)”. У: Председници Друштва српске словесности, Српског ученог друштва, Српске краљевске академије, Српске академије наука и Српске академије наука и уметности. Том 1. САНУ, Београд 2023, стр. 399–449. На енглеском језику Boris Milosavljević, “Slobodan Jovanović”. Slobodan Jovanović – life, work, times: on the occasion of the 150th anniversary of his birth. Ed. K. Čavoški, A. Kostić Serbian Academy of Sciences and Arts, Belgrade 2019, 13–228, (Endnotes), 327–351. Boris Milosavljević, The World and Times of Slobodan Jovanović (1869–1958). On the Occasion of 150th Anniversary of His Birth. Ed. D. Otašević. SASA, Belgrade 2021.
Радови у међународним часописима Квантитативно исказивање научно-истраживачких резултата је урађено у складу са важећим критеријумима за вредновање монографија и других научних радова, односно правилима прописаним у правилницима о стицању истраживачких и научних звања и коефицијентима одређеним приликом стицања научних звања. Радови на српском језику Борис Милосављевић, „Мисли Божидара Кнежевића”, Књижевна историја, год. 54, бр. 176 (2022), 249–260. (М23) Boris Milosavljević, „Božidar Knežević i Branislav Petronijević : Između mita i stvarnosti”, Theoria, časopis Srpskog filozofskog društva, 65, 3, (2022), стр. 39–53. (М24) Борис Милосављевић, „Бележница Светислава Вуловића”, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, 88, (2022), стр. 33–44. (М23)
Boris Milosavljević, „Polemika Alimpija Vasiljevića i Milana Kujundžića Aberdara (1865–1873) ”, Theoria, časopis Srpskog filozofskog društva, 61, 3, (2018), стр. 143–167. (М24) Boris Milosavljević, „Božidar Knežević (1862–1905): biografija, delo, kritika i recepcija”, Theoria, časopis Srpskog filozofskog društva, 60, 3 (2017), стр. 155–196. (М24) [77 стр. 139.139:1800] https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14952 Борис Милосављевић, „Између мита и стварности: двобој Сондермајер – Црњански, ’Le malheur et le péril’”, II. Књижевна историја 159 (2016), стр. 257–292. (М24) Борис Милосављевић, „Између мита и стварности: двобој Сондермајер – Црњански, ’Да не постанем Пушкин’”, I. Књижевна историја 158 (2016), стр. 147–170. (М24)
Boris Milosavljević, „Dimitrije Matić. Navodni prelaz sa hegelovstva na naturalizam”. Theoria, časopis Srpskog filozofskog društva, 58, 1, (2015), стр. 103–151. (M24) Борис Милосављевић, „Богдан Поповић. Културни образац, књижевно васпитање и друштвена критика (Теорија скоројевића)”. Књижевна историја : часопис за науку о књижевности, 153 (2014), стр. 427–467. (М24) Boris Milosavljević, „Marksistička kritika studije Slobodana Jovanovića o Marksu. Praksa i dijalektika”. Theoria, časopis Srpskog filozofskog društva, 56, 3 (2013), стр. 15–40. (М24) Борис Милосављевић, „Теорија државне суверености Слободана Јовановића”. Српска политичка мисао, 33, 3 (2011), стр. 305–320. (M24) Борис Милосављевић, „Политика и морал у теорији државе Слободана Јовановића”. Анали Правног факултета у Београду, 59, 1 (2011), стр. 273–293. (M24) Борис Милосављевић, „Јединство државе, власти и права у правно-политичкој теорији Слободана Јовановића”. Зборник Матице српске за друштвене науке, 136 (2011), стр. 369–380. (М24) Борис Милосављевић, „Учешће Слободана Јовановића у покретању и раду Реда, Српског прегледа и Српског књижевног гласника”. Књижевна историја, 145 (2011), стр. 637–661. (М24) Boris Milosavljević, „Monaško-asketski spisi u srpskoj srednjovekovnoj filozofiji”. Gledišta, časopis Beogradskog univerziteta, 40, 1-2 (1999), стр. 78–92. Boris Milosavljević, „Platonova teorija načela”. Filozofski godišnjak, [ur. Mihailo Đurić], 10 (1997), стр. 5–27. Boris Milosavljević, „Objektivistička kritika fenomenološke hermeneutike”. Theoria, časopis Srpskog filozofskog društva, 38, 3 (1995), стр. 63–78.
Радови на енглеском језику Boris Milosavljević, “’Philosophy is dead’: Kajica Milanov on dialectical and historical materialism”, Theoria, časopis Srpskog filozofskog društva, 65, 2, (2022), стр. 17–32. (M24) Boris Milosavljević, “Italy in the Writings of Slobodan Jovanović”, Balcanica, LIII, (2022), стр. 141–166. (М24) Boris Milosavljević,“Drafting the Constitution of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes (1920)”. Balcanica L (2019), 225–244. (М24) Boris Milosavljević, “An Early Critique of Kelsen’s Pure Theory of Law: Slobodan Jovanović on the Basic Norm and Primacy of International Law”. The Annals of the Faculty of Law in Belgrade – Belgrade Law Review LXI, 3 (2013), [Co-Editors in Chief – English edition Alan Watson and Miroljub Labus], стр. 151–167. (М24) Boris Milosavljević, “Liberal and Conservative Political Thought in Nineteenth-century Serbia. Vladimir Jovanović and Slobodan Jovanović”. Balcanica XLI (2010), стр. 131–153. (М24) Boris Milosavljević, “Basic Philosophical Texts in Medieval Serbia”. Balcanica XXXIX (2008), стр. 79–102. (М24) Поглавља у монографијама Поглавља на српском језику Борис Милосављевић, „Породица и порекло Симе Лозанића”. У: Допринос Симе Лозанића науци, образовању, привреди и друштву. Поводом 175 година од рођења Симе Лозанића. Научни скуп одржан у Српској академији наука и уметности 10. и 11. маја 2023. САНУ, Београд 2023, стр. 257–267. Борис Милосављевић, „Слободан Јовановић (1869–1958)”. У: Председници Друштва српске словесности, Српског ученог друштва, Српске краљевске академије, Српске академије наука и Српске академије наука и уметности. Том 2. Гл. ур. З. Кнежевић, ур. Ж. Чековић. САНУ, Београд 2023, стр. 299–349.